уторак, 23.06.2026, 19:00 -> 19:02
Извор: Радио Београд
У скупштинској процедури налазе се измене и допуне Закона о пресађивању људских органа, којима се након пет година правне празнине поново уређују услови за трансплантације са умрлих лица. Док надлежни уверавају да ће нова решења унапредити систем, стручна јавност упозорава на спорне одредбе о рангирању чланова породице и пребацивању терета одлучивања на њих.
Измене закона о пресађивању органа у Скупштини – краће листе чекања или нове правне недоумице
Уставни суд Србије је још у мају 2021. године поједине одредбе Закона о пресађивању људских органа прогласио неуставним, оставивши рок од шест месеци да се недостаци отклоне.
Како се то до данас није догодило, Србија већ пет година функционише у стању правне празнине када је реч о такозваним кадаверичним трансплантацијама – узимању органа са пацијената код којих је утврђена мождана смрт.
О томе шта доносе предложене измене, како ће изгледати увођење регистра давалаца и недавалаца, али и због чега су предложена решења о улози породице проблематична, за емисију У средишту пажње Првог програма Радио Београда је говорио правник и стручњак за људска права Владица Илић.
Пет година без законских оквира и улога нових регистара
Досадашња пракса се, према Илићевим речима, ослањала на интерне и необјављене инструкције Министарства здравља, што је са становишта права неодрживо за овако осетљиву област. Актуелни предлог закона сада доноси крупну промену у начину на који се грађани изјашњавају о донирању органа након смрти.
“Предлог закона каже да ће грађани моћи да изјаве не само да не желе да буду донори, већ и да желе то да буду. То је врло важно и позитивно, јер се на тај начин потпуније поштује слобода сваког појединца да одлучи о судбини свог тела након смрти,” објашњава Илић.
Уколико грађанин за живота јасно запише своју вољу у регистар давалаца или недавалаца, ствар би морала бити јасна – у тим случајевима породица више не би требало да има улогу у одлучивању, а свака особа задржава право да своју одлуку у било ком тренутку опозове или промени.
Спорно рангирање породице – чувари воље или доносиоци одлука
Главне замерке струке односе се на ситуације у којима се грађанин за живота уопште није изјаснио. Предлог закона у тим случајевима предвиђа увођење стриктних “породичних редова” по којима се тражи сагласност: први ред чине пунолетна деца, други супружници или ванбрачни партнери, трећи родитељи, а четврти браћа и сестре.
Илић упозорава да овакво круто рангирање може створити озбиљне проблеме у пракси и успорити хитне процедуре трансплантације.
“Можете имати ситуацију да пунолетна деца, која су у првом реду, уопште не живе са умрлим лицем, већ деценијама бораве у иностранству и немају појму каква је била његова воља. То су изузетно тешке ситуације којима би здравствени радници сада морали да се баве и да их утврђују,” истиче саговорник Радио Београда.
Додао је да је према међународним документима, попут Протокола уз Конвенцију о људским правима и биомедицини, улога породице искључиво да буде “чувар воље” преминулог, а не да самостално доноси аутономне одлуке.
Између јавног здравља и табу теме – како подићи свест грађана
У Србији тренутно између 1.200 и 1.300 пацијената чека на најважнији позив у животу – пресађивање бубрега, срца, јетре или рожњаче.
Ипак, тема донирања органа у јавности је и даље прилично табуизирана, а предлог закона предвиђа да се грађани могу изјаснити само код изабраног лекара или у Управи за биомедицину.
Удружења пацијената предлагала су знатно шири и доступнији систем информисања и изјашњавања који не би вршио притисак на грађане, већ би деловао као подсетник.
Како објашњава Владица Илић, “адекватније би било да се грађанима пружи писано обавештење о њиховим правима када ваде лична документа – личну карту, пасош, возачку дозволу – или путем портала еУправа и QR кодова, како би свако могао у миру да размисли, информише се и донесе одлуку из свог дома”.
Скупштинска расправа о овим решењима се наставља, а примена у пракси показаће да ли ће нови законски оквир успети да помири јавноздравствене потребе и право на приватност грађана.
