Zašto je pandemija plućne kuge malo verovatna

Možda će vam delovati jezivo poznato.

Žena u Sibiru preminula je 2. oktobra od upale pluća „neutvrđenog” uzroka, jer je možda bila izložena kugi.

Ruski mediji izvestili su da je skoro 200 ljudi stavljeno u izolaciju.

Zvaničnici su brzo pokušali da otklone bojazan, ali se na internetu šire nagađanja i uznemirenost.

Darja Šipilova (28) radila je u Institutu za borbu protiv kuge u Irkutskoj oblasti u Sibiru.

Prema nepotvrđenim izveštajima, žena je dobila simptome nalik upali pluća nakon što je razbila epruvetu koja je sadržala bakteriju kuge, ili posle terenskog rada u Republici Burjatiji, koja se graniči sa Mongolijom.

U tom području kuga je endemska bolest među divljim životinjama.

Uzrok smrti Šipilove nije potvrđen, a laboratorijska ispitivanja su u toku, prema izveštajima.

Ipak, jedno je jasno.

Stručnjaci kažu da je malo verovatno da će ovaj slučaj dovesti do pandemije.

Evo i zašto.

Kugu izaziva bakterija Jersinija pestis (Yersinia pestis).

Klinički, postoje tri oblika bolesti: bubonska, plućna i septikemična kuga.

Bubonska kuga je najčešći oblik bolesti i prenosi se ujedom zaraženih buva.

Kada dospe u ljudski organizam, bakterija putuje do limfnih čvorova, gde uzrokuje bolne otoke, najčešće u predelu prepona, vrata i ispod pazuha.

Prenošenje bubonske kuge sa čoveka na čoveka je retko, ali bakterija može da dospe u krvotok i da izazove septikemičnu kugu, ili u pluća, gde uzrokuje plućnu kugu.

Za razliku od drugih oblika bolesti, plućna kuga može da se prenosi sa čoveka na čoveka putem sitnih kapljica koje dospevaju u vazduh kada zaraženi čovek kašlje ili kija.

Plućna kuga može da bude smrtonosna ako se ne leči na vreme, a period od izlaganja bakteriji do pojave simptoma je samo 24 sata.

Crna smrt, koju su izazvale bubonska i plućna kuga, usmrtila je tokom 14. veka više od 25 miliona ljudi u Evropi, odnosno između trećine i dve trećine stanovništva kontinenta.

Bolest se brzo širila zbog novootvorenih trgovačkih puteva, kao i pomorskog uvoza robe poput žitarica i brašna.

Međutim, savremeni uslovi su mnogo nepovoljniji za širenje kuge.

Pre svega, iako je plućna kuga koju izaziva bakterija Jersinija pestis skoro uvek smrtonosna ako se ne leči, danas može uspešno da se leči jednostavnim, široko dostupnim antibioticima.

„Imamo dva načina lečenja koji veoma dobro deluju protiv bubonske kuge”, kaže Pjero Olijaro, profesor infektivnih bolesti povezanih sa siromaštvom na Univerzitetu Oksfordu u Engleskoj.

Olijaro i njegove kolege su 2025. godine objavili prve rezultate kontrolisanog kliničkog ispitivanja lečenja bubonske kuge na Madagaskaru.

Studija je pokazala da su dva antibiotika – ciprofloksacin koji se uzima oralno i aminoglikozid injekcijom – bili delotvorni u lečenju bubonske kuge u 91, odnosno 92 odsto slučajeva.

Čak i među malobrojnim pacijentima kod kojih se bolest razvila u plućni oblik, 85 odsto su se oporavili i preživeli zahvaljujući pravovremenom lečenju.

Još jedan razlog zbog kojeg je pandemija veoma malo verovatna jeste jer, za razliku od kovida-19, plućna kuga može da se prenosi tek posle pojave simptoma.

To se obično događa u roku od 24 sata.

Simptomi su teški i lako uočljivi.

To znači da novi slučajevi mogu brzo da se prepoznaju, izoluju i leče pre nego što se dalje prenesu u zarazu.

„To nije nešto što ne bismo primetili – simptome kod ljude koji ulaze u avion, putuju i šire zarazu u svetu”, kaže Zanja Stamataki, vanredna profesorka virusne imunologije na Univerzitetu u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Postalo bi sasvim očigledno, i to vrlo brzo, dodaje profesorka.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), navodno su identifikovani kontakti svih pacijenata i oni su pod nadzorom, a za sada niko od njih nema simptome bolesti.

Ovakve mere su u skladu sa smernicama za zaštitu javnog zdravlja američkog Centra za kontrolu i sprečavanje bolesti (CDC), koje preporučuju identifikovanje ljudi za koje se smatra da su izloženi riziku kako bi mogli da se nadziru, testiraju, stave u karantin, i da dobiju antibiotike.

Kristijan Lindmajer, portparol SZO-a, saopštio je u utorak početnu procenu.

„Rizik je umeren do nizak za Irkutsk, nizak za Rusku Federaciju u celini i veoma nizak za evropski region SZO-a”, rekao je novinarima.

Uopšteno govoreći, prenos zaraze u laboratorijskim uslovima izuzetno je redak, jer se obično primenjuju strogi protokoli radi sprečavanja slučajnog izlaganja uzročniku.

„To su veoma specijalizovane laboratorije”, kaže Stamataki.

„Imaju mnogo slojeva zaštite.”

Stamataki objašnjava da, na primer, istraživači nose kompletnu opremu za ličnu zaštitnu.

Uzorci se obrađuju isključivo u biosigurnosnim kabinetima.

U tim komorama se održava negativan vazdušni pritisak, što znači da vazduh struji ka unutra i dalje od tehničara koji radi na uzorku.

„Ako se epruveta razbije, to se dešava unutar komore, i tehničar bi u tom slučaju bio zaštićen”, kaže ona.

Čak i pri transportu epruvete, ona je smeštena u dodatnoj zaštitnoj posudi, objašnjava Stamataki.

Tehničari koji rade u takvim laboratorijama takođe prolaze rigoroznu obuku, dodaje.

Pogledajte video o smrti laborantkinje koja je pokrenula sumnje u kugu u Rusiji

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se kuga tako brzo širila u 14. veku bili su, uopšteno govoreći, veoma loši uslovi života.

Na ulicama je bilo mnogo otpada i ostataka hrane, što je stvaralo idealna staništa za crne pacove pune buva, koje su prenosioci bolesti.

Ljudi su živeli veoma blizu jedni drugih, a trgovci su provodili mesece na prenatrpanim brodovima.

Takvi uslovi danas više ne postoje u velikom delu sveta.

Ipak, važno je naglasiti da kuga nije bolest koja je postojala samo u prošlosti.

Ona je endemska bolest među populacijama glodara u Africi, Aziji, Južnoj Americi, pa čak i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Svake godine beleže se i slučajevi zaraze među ljudima.

Na primer, u SAD se godišnje u proseku prijavi sedam slučajeva kuge kod ljudi.

U nekim delovima sveta povremeno izbijaju lokalne epidemije kada se plućna kuga prenosi sa čoveka na čoveka.

U epidemiji kuge na Madagaskaru 2017. godine zabeleženo je 2.417 obolelih i 209 mrtvih.

Međutim, Olijaro naglašava da je činjenica da je sve brzo stavljeno pod kontrolu, dokaz da su epidemije kuge danas lokalizovane.

One obično ne prerastaju u pandemiju.

Međutim, iako je malo verovatno da bi epidemija kuge poprimila svetske razmere, to ne znači da ne treba ulagati u lečenje i sprečavanje ove bolesti.

„Možda ona ne pogađa veliki broj ljudi na globalnom nivou, ali i dalje izaziva patnju”, kaže Olijaro.

„To je ozbiljna bolest i zato ne smemo da zaboravimo da kuga i dalje postoji.”

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kuga u Rusiji: Kako se menjala priča o smrti laboratorijske tehničarke
• Da li se u Rusiji pojavila kuga? Amerikanci kažu da ‘pažljivo prate’
• Kako virusi mogu da pobegnu iz laboratorija
• Kako je bubonska kuga promenila ljudski imuni sistem
• Naučnici veruju da znaju odakle je krenula Crna smrt u srednjem veku
• Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918. i šta možemo da naučimo