Грејна сезона званично почиње 15. октобра. Из Удружења топлана Србије поручују – даљински системи технички су спремни за грејање и радијатори ће бити топли, једино је почетак грејања неизвестан у Врбасу јер тамошња топлана има финасијских проблема.
И у ЕПС-у кажу струје ће бити довољно, а и остала енергетска предузећа су добро припремљена за зимски период. Због геополитичких и ратних сукоба и дугог сушног периода неизвесност снабдевања у свету је све већа, па је неопхода и рационална потрошња.
Агенција за енергетику Србије урадила је анализу трошкова грејања домаћинстава у престојећој грејној сезони.
Руководилац Економског сектора Агенције за енергетику Србије Небојша Деспотовић објашњава да је анализа трошкова грејања урађена за просечно изолован стан од 60 квадратних метара, у којем живи четворочлана породица.
Рачуница је направљена под претпоставком да се стан загрева на 20 степени, 16 сати дневно, током шест месеци, за шта је потребно око 9.000 киловат-сати топлотне енергије.
Гас и дрва најповољнији, али цена дрвета зависи и од пећи
Према анализи, најјефтиније је грејање на природни гас и огревно дрво, за које је потребно око 60.000 динара током сезоне.
“Два најјефтинија енергента су природни гас и дрво. Цена природног гаса се није мењала скоро три године, последњи пут 1. новембра 2023. године. Дрво је тржишна роба и његова цена се мења. Ове године је незнатно порасла”, наводи Деспотовић.
Међутим, код грејања на дрва трошкови могу знатно да варирају у зависности од цене огрева и ефикасности пећи.
“Распон трошкова износи од 60.000 динара, са јефтиним дрветом и ефикасном пећи, до готово 100.000 динара годишње, са скупљим дрветом и мање ефикасном пећи”, објашњава Деспотовић.
Пелет поскупео готово 50 одсто
Посебно је приметан раст цене пелета, који је ове године знатно поскупео уочи почетка грејне сезоне.
“Годишњи трошкови грејања на пелет су око 114.000 динара. Крајем септембра и почетком октобра његова тржишна цена скочила је готово 50 одсто и то је доста подигло трошкове грејања”, истиче Деспотовић.
Напомиње да су у анализи коришћене тренутне цене енергената, односно да рачуница представља пресек стања пред почетак грејне сезоне.
Грејање на струју може да кошта и 250.000 динара
Највеће разлике у трошковима постоје код грејања на електричну енергију, јер рачун пре свега зависи од начина коришћења уређаја и потрошње у вишој или нижој тарифи.
“Директно грејање, када имате пећ или котао којим користите електричну енергију током дана, тренутно је можда и најскупљи вид грејања – око 250.000 динара годишње”, наводи Деспотовић.
Знатно повољније пролазе домаћинства која користе термоакумулационе пећи и пуне их искључиво током ноћи, када је електрична енергија четири пута јефтинија.
“ТА пећи довољног топлотног капацитета, које могу да акумулирају енергију током ноћи и да њоме греју до следеће вечери, доносе рачун од око 102.000 до 103.000 динара годишње”, објашњава Деспотовић.
Међутим, уколико капацитет пећи није довољан и домаћинство мора додатно да се догрева током дана, трошкови могу да порасту за око 40.000 динара.
“Ако се два сата дневно користи скупља тарифа за догревање, годишњи рачун расте на око 142.000 динара”, прецизира Деспотовић.
Колико кошта грејање на угаљ, лож-уље и пропан-бутан
Иако се број домаћинстава која користе угаљ смањује, тај енергент је и даље присутан на тржишту.
Према рачуници Агенције, грејање на висококалорични угаљ из Бановића кошта око 81.000 динара, на сушени угаљ из Вреоца око 86.000, док је за угаљ из Станара потребно око 102.000 до 103.000 динара по сезони.
Знатно скупљи су нафтни деривати. Грејање на пропан-бутан кошта око 188.000 динара, док би грејање на лож-уље, према прошлогодишњој цени, износило око 170.000 динара.
“За лож-уље тренутно нисмо имали цену за ову сезону, па смо користили прошлогодишњу. По тој цени грејање би износило 170.000 динара, што значи да ће, када буде формирана овогодишња цена, бити изузетно скупо”, каже Деспотовић.
Половина Србије греје се на дрва – како смањити трошкове
Према подацима са пописа из 2022. године које је навео Деспотовић, готово половина грађана Србије греје се на дрва и пелет, при чему доминира огревно дрво.
Око 25 одсто користи централне системе грејања, 13 одсто електричну енергију, а приближно 10 одсто природни гас. На остале начине грејања отпада око два одсто.
На крају, Деспотовић саветује грађанима да приликом куповине уређаја за грејање воде рачуна о њиховој ефикасности, али и о топлотној изолацији домова.
“Ако набављате пећи, набављајте што ефикасније. На примеру дрвета видели смо колико сама ефикасност пећи може да смањи рачун. Друга ствар је да изолујете стамбене просторије. Што боља изолација и нови прозори значе топлије домаћинство и мању потрошњу енергије”, закључује Деспотовић.
