DOK se na pijačnim tezgama i u trgovinama već mogu naći prve rane uvozne sorte kajsija, čija cena dostiže i 500 dinara po kilogramu, voćari u čačanskom kraju, koji je regionalni lider u proizvodnji ovog voća, sa nestrpljenjem iščekuju početak berbe.
Foto V. Ilić
Ako je suditi prema trenutnom stanju u voćnjacima, pred meštanima Miokovaca i okolnih sela je jedna od najuspešnijih sezona u poslednjih nekoliko godina.
Prve plodove domaće kajsije voćari u okolini Čačka počeće da beru za dve do tri nedelje, odnosno krajem juna. U zasadima su plodovi trenutno u fazi intenzivnog porasta, krupni su i dobro razvijeni, a proizvođači očekuju izuzetan kvalitet i visoke prinose.
Iako važi za jednu od najosetljivijih voćnih vrsta, čijem rodu rano cvetanje i prolećni mrazevi redovno prete, ove godine u zapadnoj Srbiji nije bilo većih problema.
– Rod kajsija ove godine je jako dobar i proizvođači mogu imati velika očekivanja. Gotovo u svim voćnjacima u regionu zapadne Srbije bilo je sasvim malo mraza, ali on je samo prirodno proredio plodove, što se na kraju ispostavilo kao povoljno. Sa druge strane, na jugu Srbije je bilo velikih oštećenja, tako da će tamo rod biti znatno manji – objasnio je dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
On dodaje da je rod u početku bio sitniji, ali da je veliki broj proizvođača primenio meru proređivanja, pa se sada očekuju izuzetno krupni plodovi. On savetuje voćarima da u ovom periodu pred berbu više nema potrebe za intervencijama na suzbijanju korova niti za dodatnim prskanjem, jer je zaštita odrađena na vreme.
Od džemova do rakije
PORED izvoza u svežem stanju, veći deo roda tradicionalno završava u preradi – za visokokvalitetne domaće sokove, džemove i čuvenu rakiju kajsijevaču. Čačanski voćari ističu da su zadovoljni izgledom plodova i nadaju se da će i najavljena otkupna cena pratiti vrhunski kvalitet i opravdati velika ulaganja i trud.
Istorijski podaci govore da je prvo drvo kajsije u selu Miokovci, nadomak Čačka, posađeno još davne 1900. godine. Kada je stigao prvi rod, meštani su odmah shvatili da je njihovo podneblje bogomdano za uzgoj ovog voća.
Više od 120 godina kasnije, Miokovci su sa oko 50.000 stabala na 250 hektara – što je u proseku 50 stabala po glavi stanovnika – vodeći atar u celoj Srbiji, a u stopu ih prate i komšijska sela Gornja Gorevnica, Prijevor i Milićevci. Danas gotovo svako domaćinstvo u ovom kraju ima sopstvene zasade.
Kada je godina rodna kao ova, iz samih Miokovaca put domaćih, ali i inostranih trpeza, gde prednjači rusko tržište, ode oko 400 vagona, odnosno čak četiri miliona kilograma kajsije.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
