KOSOVSKI mit treba zaštititi u Unesku kao nematerijalno kulturno dobro. Time bi se sprečili Albanci na Kosovu i Metohiji da prisvoje Vidovdan i Kosovski boj koji predstavljaju temelje srpskog nacionalnog identiteta.
Foto: AP/Novosti
Ovo predlažu sagovornici “Novosti” koje smo zamolili da prokomentarišu najavu da će Albanci 15. juna održati “Komemoraciju na Gazimestanu” kako oni nazivaju Kosovsku bitku, čime su sa otimanja manastira prešli i na falsifikovanje i prisvajanje istorije.
Prema najavama, događaj organizuje Opština Obilić na čijem čelu je gradonačelnik iz Kurtijevog “Samoopredeljenja” Haljilj Tači, a za datum održavanja izabran je 15. jun po julijanskom kalendaru koji se poklapa sa 28. junom po gregorijanskom kalendaru.
Stručnjaci sa kojima smo razgovarali ističu da bi u zaštiti kosovskog mita pred ovom svetskom organizacijom država mogla da se pozove na to što već imamo zaštićenu slavu kao naše namaterijalno kulturno dobro još od 2014. godine.
– Vidovdan nije krsna slava, ali ga pojedine porodice ipak slave kao svoju porodičnu slavu. Takođe, u srpskoj tradiciji Vidovdan je pre svega veliki verski i duhovni praznik Srpske pravoslavne crkve, posvećen Svetom knezu Lazaru i svetim mučenicima postradalim u Kosovskoj bici. Istovremeno ima i šire značenje kao crkveni praznik, verski i duhovni, uz to što je i nacionalni i zavetni dan, dan sećanja identiteta i istorijski praznik vezan za Kosovsku bitku – navode naši sagovornici.
A za najavu da će Albaci održati “Komemoraciju na Gazimestanu”, akademik Slavenko Terzić kaže da bi na prvi pogled ovom vešću trebalo da se bave teoretičari apsurda.
Foto Z. Jovanović
– Oni koji su poslednjih nekoliko vekova bili udarna pesnica Osmanlija protiv Srba i drugih hrišćana na Balkanu sada slave veliku srpsku bitku protiv Osmanlija – ističe Terzić za “Novosti”.
Ali, kaže on, vest ima dublju pozadinu:
– Oni daju pomen sultanu Muratu i izginulim Turcima na Kosovu polju. Poistovećuju se sa osmanskom državnom idejom. Verovatno će Turci koji su bombardovali Srbe 1999. godine i koji i sada naoružavaju Albance biti zajedno sa njima, kao “braća po oružju”.
Procedura
PREMA procedurama Uneska, država može temeljno da pripremi i podnese nominacioni dosije za zaštitu dobra koje želi da sačuva. To zatim razmatraju i evaluiraju dva ekspertska tela ove organizacije u složenoj proceduri. Svaka nominacija za zaštitu traje godinama, reč je o dugom procesu za koji se unapred ne zna rezultat. Ukoliko neko svojata tuđu nematerijalnu ili materijalnu baštinu, protestuje se kod Uneska čiji eksperti zatim vrše procenu ugroženosti. Pri tom treba imati na umu i to koliko je ova međunarodna organizacija operativno sposobna da zaštiti neko dobro.
Terzić naglašava da se to sasvim uklapa u ideologiju neoosmanizma i panislamizma i povratku Turske na Balkan.
– Savremena Turska smatra da jedino “velika Bosna” i “velika Albanija” mogu biti garanti turskog uticaja na Balkanu, a oni se kao i nekada, trude da budu turska i NATO pesnica protiv Srba i drugih pravoslavnih naroda na Balknau.
Da prisvajanjem srpske prošlosti Albanci pokušavaju da se formiraju kao stara nacionalna zajednica i za to traže potvrde u dubokoj prošlosti, kaže nam istoričar i pisac Bojan Drašković.
– Oni kradu našu prošlost jer svoju nemaju i tako se bore za svoju budućnost – navodi Drašković. – Oni su Skenderbega uzeli za oca nacije, a on je bio Srbin i pravoslavac, njegova porodica je poštovala Hilandar i bili su zadužbinari ove svetinje.
Foto: N. Skenderija
I bivši šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović kaže, za “Novosti”, da moramo da se trgnemo i priznamo sebi da smo zapostavili pitanje gde su koreni stvarnih problema koje nam režim Aljbina Kurtija danas pravi:
– Treba pripremiti jedan opsežan memorandum o svemu što Albanci rade, uzurpirajući srpsku kulturu, tradiciju, arhitekturu, freskoslikarstvo, istoriju… I posebno ukazati da ovo sa Kosovskom bitkom predstavlja novi, do sada nezabeleženi agresivni potez da se obeležavanje najsvetijeg srpskog praznika i događaja u istoriji prisvoji i da lideri separatizma budu na čelu njegovog obeležavanja. Zamislite taj paradoks da se predstavlja da su Albanci bili ti koji su odbranili Evropu od nadiranja islama! Povod za memorandum treba da bude ovo što se dešava oko Vidovdana, ali i da se ukaže na konstantno prećutkivanje dela međunarodne zajednice na agresivno otimanje srpske istorije kulture, duhovnosti.
Haradinajev spomenik
BROJNI su pokušaji da se Albanci “uguraju” u Kosovski boj, pa je tako još pre 10 godina, bivši komandant terorističke OVK i predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj krenuo u “osvajanje” Gazimestana, tražeći da se na tom mestu podigne spomenik “Albancima koji su stradali u Kosovskoj bici”.
U prištinskom parlamentu su pre nekoliko godina odbili inicijativu Srpske liste da se 28. jun, srpski pravoslavni praznik Vidovdan, uvrsti u Zakon o praznicima na KiM. Istovremeno, spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu, remek-delo arhitekte Aleksandra Deroka, suočava se sa sistematskim uništavanjem i nelegalnom gradnjom, fizičkim skrnavljenjima i krađama. Vandali su u više navrata lomili i krali zaštitnu gvozdenu ogradu i druge metalne delove samog spomenika, a unutrašnjost kompleksa je često bila meta ispisivanja grafita i paljenja vatre. Obezbeđenje ovog spomenika je 2010. od Kfora preuzela tzv. kosovska policija, ali i pored njihovog prisustva, incidenti i devastacija prostora se nastavljaju.
Jovanović ukazuje da je veliki problem to što mi na najčešće reagujemo posledično, a ne preventivno. On smatra da prva adresa treba da bude Unesko i da nije smetnja to što obeležavanje Kosovske bitke nije registrovano pri ovoj organizaciji kao naše nematerijalno kulturno nasleđe.
Hapšenja i zbog majica
OSNOVNI sud u Prištini prošle godine je, baš uoči Vidovdana, poništio rešenje Opštine Gračanica koje je dozvoljavalo isticanje srpskih državnih i nacionalnih simbola, uz obrazloženje da se time “krši kosovski zakon i ustavni poredak”. To je, praktično, označilo novu sezonu “lova” na Srbe, odnosno hapšenja čak i zbog nošenja majica sa srpskim obeležjima. Po mnogima je to uvertira i da se Srbima trajno zabrani obeležavanje Vidovdana.
Od 2021. na KiM je u danima obeležavanja Vidovdana zabeleženo na desetine etnički motivisanih incidenata u kojima su mete bili Srbi. Tzv. kosovska policija svake godine zaustavlja vozila koja su se uputila na Gazimestan, oduzima srpske simbole, pretresa čak i monahinje. Hapšenja zbog pevanja “Vidovdana” i drugih srpskih pesama postali su “nepisano pravilo”. Zvaničnicima Beograda ne dozvoljava se da ovaj praznik obeleže sa sunarodnicima na KiM.
Prošle godine policija je odvojila od roditelja i ispitivala 12-godišnju devojčicu zbog pevanja pesme “Kosovo je srce Srbije”, a tokom obeležavanja Vidovdana, u blizini manastira Gračanica Albanci su provocirali u koloni vozila i trubili.
