SRBIJA je tokom 2025. godine pretrpela ozbiljan deficit u rodu krompira, a zbog drastičnog smanjenja domaćih zasada, naša zemlja će i ove godine u ogromnoj meri ostati zavisna od uvoza. Procene pokazuju da će nam, kao i lane, ponovo biti neophodno oko 40.000 tona uvoznog krompira.
Foto V. Ilić
Ovo je prilikom nedavne posete Guči kazao dr Živko Bugarčić, potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije, koje je ove godine obeležilo trogodišnjicu postojanja. On je dao detaljnu i zabrinjavajuću analizu tržišta, upoređujući prošlogodišnju krizu sa trenutnim stanjem na njivama u zemlji i Evropi.
Dr Bugarčić je podsetio na hronologiju prošlogodišnjeg problema, naglašavajući da je struka još tokom leta predvidela šta se sprema na domaćem tržištu, ali da nadležni u Beogradu nisu imali sluha.
– Srbija je imala značajan deficit u rodu krompira 2025. godine. Bilo nam je jasno još tokom leta da su potrebe za uvoznim konzumnim krompirom oko 40.000 tona. Znali smo i da će severozapadna Evropa imati ogromne viškove i veoma nisku cenu. Zbog toga smo predstavnicima Ministarstva poljoprivrede još početkom avgusta predočili da bi masovan uvoz po damping cenama mogao da počne već u septembru, što direktno guši domaće proizvođače i vodi u dalji pad proizvodnje – istakao je Bugarčić.
Udruženje je tada uputilo i zvaničan dopis kabinetu ministra poljoprivrede sa molbom da se u saradnji sa Ministarstvom trgovine uvedu sezonski prelevmani (zaštitne takse) od oktobra do februara.
Podrška domaćem semenu
KRAJEM marta ove godine započeti su ozbiljni razgovori sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem i Upravom za zaštitu bilja, od kojih se očekuje konkretna podrška domaćem semenskom i konzumnom krompiru. Takođe, srpsko udruženje je dobilo zvaničnu ponudu za članstvo u Evropskom udruženju za trgovinu krompirom iz Brisela, a otvoreni su i razgovori o regionalnoj saradnji sa kolegama iz Slovenije.
– Nažalost, niko u oba ministarstva prošle godine nije imao razumevanja za ovaj problem i predlog za njegovo rešavanje. Epilog toga vidimo i ove godine – u Srbiji je sigurno posađeno manje krompira za konzumnu upotrebu nego lane. Mali proizvođači i takozvani hobisti masovno smanjuju površine ili potpuno izlaze iz proizvodnje – upozorio je dr Bugarčić.
On je dodao da ekstremno visoke malooprodajne cene svežeg krompira direktno guraju potrošače ka zamrznutom pomfritu, čiji je uvoz u prethodnih 12 meseci u Srbiji premašio neverovatnih 27.500 tona.
Vremenske prilike ove godine naterale su povrtare u ravnicama da sa sadnjom krenu znatno ranije – od polovine marta do 10. aprila. Krompir je sada dostigao visinu od 30 do 40 centimetara i već sklapa redove, ali suvo proleće je već uzelo svoj danak.
– U nekim regionima do sada je bilo potrebno odraditi pet do sedam navodnjavanja. Mnogi proizvođači nisu imali dobru procenu ili jednostavno nemaju novca za skupo gorivo, pa će sasvim sigurno izgubiti deo ovogodišnjeg roda. Sa druge strane, i u brdsko-planinskim područjima, poput Dragačeva, nastavljen je trend smanjenja proizvodnje, iako je sadnja obavljena 10 do 15 dana ranije nego obično – naveo je stručnjak.
Foto V. Ilić
Evropa takođe beleži pad proizvodnje. Iako nema preciznih zvaničnih podataka, procene su da su sve zemlje EU smanjile površine pod krompirom u odnosu na 2025. godinu. Najveći pad beleži Belgija (oko 12 procenata manje u odnosu na prošlu godinu), čija je proizvodnja baza za industriju pomfrita.
– Jak toplotni talas koji je pre desetak dana stigao sa severa Afrike i preko Atlantika spržio Srednju Evropu i Veliku Britaniju, sigurno je ostavio posledice na useve. Nema sumnje da će lideri poput Nemačke, Francuske, Holandije i Belgije tradicionalno imati viškove, ali je teško dati preciznu prognozu cena pre avgusta. Srbija će definitivno ponovo morati da uveze oko 40.000 tona, i zato moramo insistirati da se na vreme zaštitimo sezonskim prelevmanima od niskih cena sa Zapada, ali i iz Belorusije – objasnio je Bugarčić.
Udruženje za krompir Srbije pokrenulo je krajem prošle godine razgovore sa jednim velikim trgovinskim lancem o podsticanju potrošnje domaćeg krompira, ali Bugarčić je naglasio da je ključ u svesti kupaca, kao i u jasnim deklaracijama.
– Ministarstvo trgovine mora strogo da kontroliše da na deklaracijama u radnjama jasno piše koji proizvodi su iz uvoza. Moramo podstaći naše potrošače da shvate značaj kupovine domaćeg, jer bez njihove lojalnosti našoj robi ne možemo očekivati pozitivan pomak. Dodatno nas brine i pad interesovanja mladih za školovanje u oblasti poljoprivrede. Malo nas je stručnjaka u sektoru krompira, a za pet do šest godina najiskusniji među nama odlaze u penziju – zaključio je dr Bugarčić.
