“TO JE BIO MASAKR, POLICIJA NAS JE TOLIKO TUKLA PENDRECIMA” Vučević nikad otvorenije za Kurir o brutalnom ubistvu Ranka Panića: “Evo šta se desilo te večeri”

Miloš Vučević, bivši premijer Republike Srbije i aktuelni predsednik Srpske Napredne Stranke bio je gost emisije “Neispričano” koja se emituje na Kurir televiziji. Tom prilikom govorio je o svojoj mladosti i počecima političkog angažovanja.

Aktuelni predsednik SNS-a, Miloš Vučević, prisetio se i svojih političkih početaka u Srpskoj Radikalnoj stranci, ali i krvavih obračuna na ulicama, kada je policija tukla demonstrante i noći kada je poginuo Ranko Panić, koji je nastradao od posledica prebijanja tokom protesta 29. jula 2008. godine zbog izručenja Radovana Karadžića Haškom tribunalu.

Odrastanje i politički počeci

Odrastao je u advokatskoj porodici pored uticajnog oca, funkcionera. Kako je na samom početku razgovora istakao, njegovo detinjstvo u vreme socijalizma pamti kao bezbrižno:

– Iako su i tada postojale određene izazovne društvene okolnosti, njih sam postao svestan tek kada sam odrastao. Taj period je uvek u notama sigurnosti, spokoja i predvidivosti. Stalno sam išao u red za kafu, deterdžent ili prašak. Sećam se pokojnog dede sa majčine strane koji je bio vojno lice, a sa vojne kule u Novom Sadu je išao u prodavnicu kada jave da su stigle namirnice – kaže Vučević i dodaje:

– Sećam se oca koji je bio jako nervozan kada su postojale par – nepar tablice, kada niste mogli da vozite automobil svaki dan. Mi često zaboravimo na sve to, ali bitan je bio taj osećaj sigurnosti koji je postojao. U školama smo svi bili isto obučeni, ustajali smo i profesorima ali i tetkicama koje održavaju čistoću škole – rekao je. 

Trenutak u kom je shvatio da je politika njegov poziv

– U tom momentu počinje politika da me priziva ka sebi. Tada nisam bio svestan i sposoban da definišem politiku u punom obimu, ali tu sliku sa Gazimestana ja i dalje vidim. Prva koketiranja počinju od fudbalskih utakmica, kada se vide transparenti i čuju srpske pesme prvi put. Već je tu počinjalo to nacionalno diferenciranje – kaže Vučević. 

Kako ističe, a u tom trenutku kreće da ga interesuje nacionalna pripadnost, a tada je postavljao pitanje i zbog čega su različiti gradovi navijali za drugačije klubove:

– Kada sam pitao starije, uvideo sam da je to nešto duboko ukorenjeno i da to nije slučajno. To je neka vrsta nasledstva. Godine 1988. kreće antibirokrastska ili “jogurt revolucija” u Vojvodini. Tada prvi put čujemo da će Srbija biti jedna a ne iz tri dela. Pojavljuje se Slobodan Milošević. To je bilo za nas revolucionarno – kaže je Vučević i dodaje:

– Počinjemo da se prvi put susrećemo sa tim stvarima i padaju maske jugoslovenskog socijalizma, bratstva i jedinstva, a na površinu izbija ono što je bilo zakopano još 1945. godine. Ja sa 14 godina to gledam i kažem “Meni se ovo dopada”. Dopalo mi se što su mikrofoni bili crveno, plavo, beli, ikonografija, priča, sve – kaže Vučević. 

On napominje i da dolazi iz partizanske porodice. Pradeda Mihailo po kome je njegov sin dobio ime poginuo je, kako otkriva, na Solunskom frontu, dok je deda Miloš 1944. godine na ostrvu Kočula. Majčin otac mu je bio na strani partizana. 

– Video sam da Jugoslovenska vojska u otadžbini nije takva kakvoj su nas učili. Nailazim na prvi broj kragujevačkog časopisa “Pogledi”, gde na naslovnoj strani stoji poternica nemačke okupacione sile protiv Dragoljuba Draže Mihajlovića. Mi to nismo znali. U školi su nam govorili da su Ustaše i Četnici izdajnici – priseća se Vučević. 

Delovanje dr Vojislava Šešelja

Čitav narativ dr Vojislava Šešelja je, objašnjava Vučević, bio buđenje jednog snažnog srpskog nacionalizma:

– Sa mojim drugom Draganom Đuranovićem sam išao na skup iz Novog Sada na Trgu Republike u Beogradu. Skup su držali zajedno Miodrag Jović, Vojislav Šešelj i Vuk Drašković. Tu je došlo do pepirke i mi nastavljamo da pratimo Šešelja. Sećam se njegove prve tribine u Novom Sadu, sećam se i kada nas je policija tukla. Išao sam na mitinge, ali ne i na sastanke – kaže Vučević i dodaje:

– Tada vidim i Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Za nas u radikalima je to bilo otkrovenje da imamo urbanog, mladog čoveka. Šešelj je doneo novu energiju na političkoj sceni u Srbiji. Često sam bio usamljen u razredu ili na fakultetu, većina je bila za neke druge političke opcije. Većinom sam bio deo opozicije, verovali smo u te ideje i nismo samo želeli pobedu na izborima – kaže Vučević. 

“Policija nas je toliko tukla pendrecima, to je bio masakr”

Nakon 5. oktobra Miloš Vučević, kako kaže, zvanično ulazi u politiku svojim učlanjenjem u Srpsku radikalnu stranku. Iako je DOS bio u punom naletu popularnosti, kaže da su se oni borili za svoje ideje.

– Mi smo bili jedna mala, koherentna i homogena stranka bez velike ambicije, ali vremenom smo se razvijali. Ljudi su dolazili iz DOS-a. Mi za 4 godine od 5. okrobra pobeđujemo u Novom Sadu kao stranka. Često su stariji Srbi u Vojvodini bili radikalniji, jer su bili uplašeni gde možemo da završimo. Imali smo dobro utemeljenje – kaže Vučević.

Godine 2008. dolazi do prelomne tačke u njegovoj karijeri. Srpska radikalna stranka se raspada, a dolazi do formiranja nove mlade stranke u prilično rizičnom periodu sa drugačijim stavovima. Kako kaže, odlučuje da ne napušta svoje saborce, već da se upusti u prilično neizvestan politički put.

– Mi smo dve godine pre toga videli da je Srpska radikalna stranka došla na nivo samolimitiranja. Ostvarili smo dobre rezulate, iako mi dobijamo najveći broj mandata, drugi se udružuju i pobeđuju nas. Shvatili smo da nešto mora da se promeni. Vojislav Šešelj je u tom trenutku nosio veliki krst – rekao je Vučević i dodao:

– Videli smo da je potrebno nešto drugačije. Ta nada sa Tomislavom Nikolićem i Vučićem je nas toliko ohrabrila da smo mi u ogromnoj većini pohitali i pridružili se njima. Aleksandar Vučić je bio taj motor koji nas je terao da idemo dalje. Mi smo znali da su njih dvojica pobednička priča. Veče kad je ubijen Ranko Panić od posledica prebijanja, mi smo bili na protestima. To je masakr bio. Tada nas je toliko policija tukla pendrecima i suzavcima. Nisu nam dali da šetamo – prisetio se Miloš Vučević za Kurir televiziju.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs