SKRIVENA SMRTONOSNA ZAMKA ZA TURISTE Ilegalni apartmani u prestonici nadomak Srbije mogu postati GROBNICE tokom jakog zemljotresa! A mnogi to NI NE ZNAJU

Mnogi turisti koji posećuju rumunsku prestonicu Bukurešt, među kojima je mnogo i srpskih državljana, uglavnom odsedaju u ilegalnim smeštajima oglašenim na platformama Airbnb i Booking.com, u objektima koji se smatraju toliko seizmički ranjivim da bi u slučaju jakog zemljotresa bili sravnjeni sa zemljom.

Analizom podataka koje je prikupila rumunska organizacija za smanjenje seizmičkog rizika “Re:Rise”, identifikovano je najmanje 207 ilegalnih turističkih objekata za izdavanje oglašenih na dve platforme u Bukureštu krajem maja. Zajedno mogu da prime više od 1.000 gostiju svake noći. Od tog broja, 116 oglasa bilo je na Booking.com, 47 na Airbnb-u, dok su 44 smeštaja bila oglašena na obe platforme. Svi se nalaze u zgradama koje pripadaju najvišoj kategoriji seizmičkog rizika, piše britanski list “Gardijan”.

Bukurešt je seizmički najranjivija prestonica u Evropskoj uniji (EU). U poslednjih 100 godina pogodila su ga dva velika zemljotresa, a najrazorniji, onaj iz 1977. godine, odneo je više od 1.500 života, dok je povređeno više od 10.000 ljudi i za manje od jednog minuta srušene su 32 zgrade.

Novi jak zemljotres je neizbežan

Stručnjaci upozoravaju da je novi snažan zemljotres neizbežan i da bi posledice mogle biti još teže nego ranije, jer su mnoge zgrade u Bukureštu dotrajale i nisu dovoljno seizmički ojačane.

Kako bi sprečila izdavanje nebezbednih objekata, Rumunija je 2024. godine zabranila kratkoročni i dugoročni najam u zgradama najvišeg rizika, označenim kao RS1. U Bukureštu postoji najmanje 404 takve zgrade, a kršenje zabrane kažnjava se novčanom kaznom od 1.000 do 2.000 evra.

Međutim, pošto je samo mali deo gradskog građevinskog fonda zvanično pregledan, stručnjaci veruju da je stvarni broj rizičnih objekata koji se izdaju turistima verovatno mnogo veći.

Turiste uglavnom ne upozoravaju na opasnost pre nego što rezervišu smeštaj. Ni Airbnb ni Booking.com ne zahtevaju od vlasnika da navedu da li je objekat statički bezbedan.

– Pokušali smo na sve moguće načine da upozorimo platforme na ovaj problem, ali su nam odgovorili da je odgovornost na vlasnicima, a ne na njima – rekao je Matei Sumbasaku, građevinski inženjer i osnivač organizacije Re:Rise.

“Helou Kiti preko duboke pukotine”

Ana Todor, koja je 2025. godine rezervisala dva apartmana na Airbnb-u u zgradama kategorije RS1, kaže da ima utisak da vlasnici i platforme računaju na to da gosti neće detaljno proveravati propise.

– Kada sam stigla, zgrada je spolja izgledala veoma loše i nije ulivala poverenje. Opisi koji umanjuju opasnost su kao da ste stavili ukras sa likom Helou Kiti preko duboke pukotine – objasnila je ona.

Todor kaže da nije znala da je izdavanje stanova u takvim zgradama ilegalno i da će ubuduće prilikom rezervacije proveravati i stanje i lokaciju objekta.

– Što više saznajem o tome, moja zabrinutost je sve veća. Kad god sada putujem u Bukurešt, uopšte ne spavam mirno, stalno sam napeta – dodala je ona.

Nalepnice sa QR kodom koliko je zgrada ugrožena u slučaju zemljotresa

Prema zakonu, zgrade kategorije RS1 moraju iznad ulaza imati crvenu oznaku koja upozorava da je objekat svrstan u najvišu kategoriju seizmičkog rizika. Za većinu stranih turista to upozorenje praktično nije vidljivo jer ne razumeju rumunski.

Nakon što nisu uspeli da ubede Airbnb i Booking.com da uklone rizične oglase, aktivisti organizacije Re:Rise odlučili su da sami reaguju.

Volonteri su počeli da lepe teško uklonjive nalepnice na kutije za ključeve postavljene ispred zgrada RS1 u kojima se izdaju turistički apartmani. Nalepnice imaju QR kod koji vodi do stranice sa informacijama o seizmičkom riziku objekta u koji gosti upravo ulaze.

– Država bi mogla direktno da se obrati platformama i natera ih da reaguju. Glavna institucija odgovorna za sve koji posećuju grad jeste gradska uprava. Svako mora da vodi računa o svom dvorištu, ali oni već godinama beže od te odgovornosti – rekao je Sumbasaku.

Gradska uprava Bukurešta saopštila je da lokalna policija vrši kontrole samo nakon prijava građana i da je u januaru obavestila Ministarstvo turizma kako bi se zabrana izdavanja stanova u zgradama RS1 uključila u proceduru izdavanja dozvola. Dodali su da je sprovedena informativna kampanja za vlasnike stanova i zgrada, kojima je poslato oko 3.000 obaveštenja.

Portparol Airbnb-a rekao je da je bezbednost prioritet kompanije i da se slučaj istražuje, dok je Booking.com poručio da partneri na platformi moraju da poštuju lokalne zakone.

Čaušesku preusmerio sredstva za obnovu posle zemljotresa da bi izgradio parlament

Bukurešt je 2025. godine posetilo više od dva miliona turista, više nego bilo koji drugi grad u Rumuniji.

Ipak, veliki deo gradske infrastrukture – uključujući pojedine škole, administrativne zgrade, pozorišta, vatrogasne stanice i privatne objekte – i dalje se nalazi u zoni visokog seizmičkog rizika.

Obnova zgrada nakon zemljotresa 1977. prekinuta je kada je komunistički diktator Nikolae Čaušesku preusmerio sredstva za izgradnju ogromne Palate naroda, današnje Palate parlamenta Rumunije. Od donošenja zakona o seizmičkoj obnovi 1994. godine, ojačano je svega 35 zgrada.

Procena rizika iz 2022. godine, koju je uradio Komitet za vanredne situacije Bukurešta, pokazala je da bi snažan zemljotres mogao ozbiljno da ošteti oko 23.000 zgrada, usmrti približno 6.500 ljudi i ostavi još oko 16.000 teško povređenih.

(Guardian)