VIŠEGODIŠNjE tapkanje Srbije u mestu na putu ka punopravnom članstvu u EU ponovo je ogolio duboki jaz između formalnih tehničkih kriterijuma i surove političke realnosti Brisela. Iako su tehničke pretpostavke za otvaranje Klastera 3 ispunjene još krajem 2021. godine, što je svojom šestom uzastopnom preporukom početkom meseca potvrdila i Evropska komisija, konsenzus država članica još jednom je izostao.
Foto: Franz Perc/Alamy/Profimedia
Ovaj epilog, iako praćen sve očiglednijim pesimizmom vrha srpske vlasti koji otvoreno šalje signale da od otvaranja pomenutog klastera u ovom trenutku nema ništa, zapravo prekida dugogodišnju diplomatsku neizvesnost. Poražavajuća je činjenica da, dok se drugim kandidatima pregovaračka poglavlja otvaraju sa primetnom lakoćom, za Srbiju se “iza leđa” nekoliko država krije nedostatak političke volje za suštinskim proširenjem Unije.
Napredak u pravosuđu
U sedmom Izveštaju EK o vladavini prava ocenjeno je da je Srbija ostvarila napredak kroz nove sastave Visokog saveta sudstva i tužilaštva, stabilnu efikasnost sudova i rast poverenja privrede u zaštitu investicija, ali da se i dalje suočava sa mnogim izazovima. Brisel izražava zabrinutost zbog autonomije tužilaštva i političkih pritisaka na pravosuđe, dok je u borbi protiv korupcije konstatovan izostanak ubedljivih rezultata u istragama i presudama, uz napomenu da istraga o padu nadstrešnice u Novom Sadu i dalje traje.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović rekao je da je preporuka Evropske komisije potvrda i priznanje za Srbiju jer je jedino ona ta koja je ne samo vlasna, već ima adekvatne mehanizme i administrativnu aparaturu koja može meritorno da oceni da li smo ispunili ono na šta smo se obavezali:
– Ali mislim da je dobro što smo konačno isterali stvari na čistac. U celoj toj vrzinoj petlji sa kojom smo bili suočeni godinama unazad, gde se od nas tražilo da na ne znam već koje sve načine prikažemo naše opredeljenje, našu želju da pristupimo članstvu u EU, s druge strane je postojala velika nepoznanica: da li zapravo postoji stvarna želja za suštinskim proširenjem i da li je Srbija viđena kao deo njega – rekao je on i uporedio Klaster 3 sa mitskim bićem o kojem svi govore i da ima taj status zbog tog dugog čekanja na njegovo otvaranje.
Ističe i da je nekada i negativan odgovor bolji od nedostatka bilo kakvog odgovora, kao i da je nakon poslednje preporuke EK sedam ili osam država imalo određene primedbe, ali da to ne znači da bi nužno svih sedam ili osam odstupilo od konsenzusa.
– Dve ili tri su možda bile najkritičnije. Ali, kada pogledate to, EK daje zeleno svetlo. Sve one najveće, najznačajnije države članice podržavaju otvaranje Klastera 3. Od Nemačke, Francuske, Italije, Španije, Rumunije, Poljske. Ali, opet se vraćamo na pitanje političke volje, jer ukoliko nje nema, uvek je lako naći neki izgovor – ukazao je ministar.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
