SVE toplija leta i sve veći računi za električnu energiju naveli su mnoge vlasnike kuća u Srbiji da razmišljaju o dugoročnim rešenjima za energetsku efikasnost.
Foto: Yevhen Roshchyn / Alamy / Profimedia
Dok klima-uređaji rade gotovo bez prestanka, stručnjaci upozoravaju da problem često nije u rashladnim uređajima, već u lošoj izolaciji objekta.
Zbog toga se sve više domaćinstava odlučuje za postavljanje termoizolacione fasade, koja leti usporava zagrevanje zidova, a zimi sprečava gubitak toplote. Iako početna investicija nije mala, ona može doneti niže račune, veću udobnost i povećati vrednost nekretnine.
Šta je termoizolaciona fasada?
Termoizolaciona fasada predstavlja kompletan sistem spoljne zaštite objekta. Ne čini je samo završni sloj maltera, već više elemenata koji zajedno obezbeđuju toplotnu izolaciju i zaštitu zidova.
Najčešće se koriste tri vrste izolacionih materijala:
- beli EPS (stiropor),
- grafitni stiropor, koji pruža bolju toplotnu izolaciju pri istoj debljini,
- kamena vuna, koja osim toplotne obezbeđuje odličnu zvučnu izolaciju i veću otpornost na požar.
U praksi se najčešće ugrađuje izolacija debljine od 10 do 15 centimetara, u zavisnosti od karakteristika objekta i željenog nivoa energetske efikasnosti.
Kako utiče na temperaturu u kući?
Tokom letnjih meseci sunce satima zagreva spoljne zidove. Kod objekata bez adekvatne izolacije toplota relativno brzo prodire u unutrašnjost, zbog čega klima mora da radi znatno duže kako bi održala prijatnu temperaturu.
Termoizolaciona fasada usporava prolazak toplote kroz zidove, pa se prostor sporije zagreva. Iako ne može u potpunosti da zameni klimatizaciju tokom velikih vrućina, omogućava da klima radi kraće i uz manju potrošnju električne energije.
Tokom zime efekat je suprotan – toplota se duže zadržava u objektu, pa je potrebno manje energije za grejanje.
Kolike uštede može da donese?
Visina uštede zavisi od više faktora, među kojima su stanje objekta, vrsta izolacije, kvalitet stolarije i način grejanja ili hlađenja.
Prema procenama stručnjaka, kvalitetno izvedena termoizolacija može smanjiti potrošnju energije za grejanje i hlađenje za približno 20 do 40 odsto.
Najbolji rezultati postižu se kada se termoizolaciona fasada kombinuje sa kvalitetnom PVC ili aluminijumskom stolarijom, kao i dobro izolovanim krovom.
Kako izgleda ugradnja?
Postavljanje termoizolacione fasade odvija se u nekoliko faza.
Najpre se priprema i čisti postojeći zid, nakon čega se lepe izolacione ploče koje se dodatno pričvršćuju tiplovima. Zatim se nanose lepak i armaturna mrežica od staklenih vlakana, koja sprečava pojavu pukotina.
Na kraju se nanosi završni dekorativni malter koji fasadi daje željenu boju i teksturu.
Za prosečnu porodičnu kuću radovi najčešće traju između jedne i tri nedelje, u zavisnosti od površine objekta i vremenskih uslova.
Koliko košta termoizolaciona fasada?
Cena zavisi od vrste izolacionog materijala, njegove debljine, završnog sloja, ali i cene rada koja se razlikuje od grada do grada.
Okvirne cene trenutno su:
- EPS fasada (10 cm) – oko 30 do 40 evra po kvadratnom metru,
- grafitni stiropor – oko 35 do 45 evra po kvadratnom metru,
- kamena vuna – približno 45 do 60 evra po kvadratnom metru.
Za kuću koja ima oko 150 kvadratnih metara fasadne površine ukupna investicija uglavnom se kreće između 4.500 i 9.000 evra, u zavisnosti od odabranog sistema i izvođača radova.
Kome se ovakva investicija najviše isplati?
Termoizolaciona fasada posebno je preporučljiva vlasnicima starijih kuća koje nemaju adekvatnu izolaciju, onima koji planiraju renoviranje spoljašnjosti objekta, kao i porodicama koje žele da dugoročno smanje račune za grejanje i hlađenje.
Osim niže potrošnje energije i prijatnije temperature tokom cele godine, kvalitetno izvedena fasada može trajati više od 20 godina uz minimalno održavanje, a ujedno povećava tržišnu vrednost nekretnine. Zbog toga mnogi ovu investiciju posmatraju kao dugoročno ulaganje koje se vremenom isplati, prenosi Kurir.
(Kurir)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
