“Od 30 dana, 25 dana je pod jakim napadom, to je BUKVALNO DA POLUDITE OD BOLOVA, a ljudi kažu – ma popi aspirin”: Tanja već 30 živi pakao MIGRENE, morala je čak i da da otkaz

“Kada imam migrenu, bukvalno presedim dan. Bez sna, bez trenutka odmora, i tako iz dana u dan. Ne znam kako sam funkcionisala, kako sam dete odgajila, kako sam ga izvela na put”, emotivnim rečima priča Tanja Egeljić o borbi protiv nevidljive bolesti koja joj je od 30 dana u mesecu čak 25 pretvarala u neizdržive bolove.

Tanja Egeljić, pacijentkinja i članica Migrena asocijacije Srbije, otvorila je dušu o gotovo tri decenije borbe sa migrenom i o tome koliko je bolest uticala na njen posao, porodicu i svakodnevni život. Kako je ispričala, prvi ozbiljan napad migrene doživela je nakon porođaja.

– Prvi ozbiljan napad migrene sam doživela posle porođaja. Mislila sam da će to biti samo tog meseca i da će sledećeg meseca doći do normalizacije – započinje priču Tanja Egeljić.

Međutim, napadi su nastavili da se javljaju…

Prvi jak napad migrene: “Mislila sam da imam moždani udar”

– Posle porođaja sam doživela jedan jak napad migrene. Nisam znala šta je. Mislila sam da je možda moždani udar, da je neki šlog. Jako sam se uplašila, a u tom trenutku sam imala malu bebu i bila sama sa njom kod kuće – priča ona.

Godinama je imala izrazite aure i veoma jake bolove.

– Meni se oduzela desna strana glave, bol je kretao sa desne strane, duboko iz oka, potiljak, i imala sam stravično povraćanje – opisuje Tanja Egeljić.

Kako kaže, posebno težak period bio je vezan za menstrualni ciklus – takozvana menstrualna migrena.

– Migrena je kod mene kretala dva-tri dana pred ciklus, trajala ceo ciklus i još nekoliko dana posle. Do 15 dana sam bila bukvalno sa napadima migrene i to je izuzetno teško stanje koje ne bih poželela nikome – naglašava.

Od 30 dana, 25 dana pod nekim napadom: “Bukvalno poludite od bolova”

Tanja Egeljić kaže da obični analgetici kod nje nisu pomagali.

– Brufen, ne. To nije radilo. Obični analgetici nisu radili. Nisam znala šta ću, bukvalno poludite od bolova – ispričala je.

Vremenom se stanje toliko pogoršalo da je skoro svaki dan u mesecu bio obeležen nekim oblikom bola.

– Do pre tri godine sam imala migrene tako da sam od 30 dana, 25 dana bila pod nekim napadom migrene ili glavoboljom uzrokovanom prekomernom upotrebom lekova. Skoro 30 godina se borim sa migrenom – kaže ona.

Zbog bolesti morala da prestane da radi: “Nema sna, bolovi traju 24 sata”

Migrena je vremenom počela da utiče i na njen profesionalni život.

– Neko vreme jesam radila. Pre desetak godina sam morala da se povučem, nažalost, jer sam uvidela da ja to više ne mogu ni fizički da podnesem. Bila sam potpuno nesposobna za rad – ispričala je ona u u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

Kako dodaje, nije mogla normalno da funkcioniše ni kod kuće.

– Nisam mogla ništa da radim, jer su bolovi trajali dan i noć. Spava se uopšte ne. Nema sna, bolovi su 24 sata – rekla je.

Za razliku od nekih ljudi kojima pomaže da legnu u zamračenu prostoriju, kod nje ni to nije bilo rešenje.

– Kada imam migrenu, morala sam bukvalno da sedim i da presedim dan. Bez sna, bez trenutka odmora, i tako iz dana u dan – opisala je Egeljić.

“Najviše me boli što nisam dovoljno pružila svom detetu”

Najemotivniji deo njenog iskustva vezan je za porodicu i sina.

– Ne znam stvarno kako sam funkcionisala, kako sam dete odgajila, kako sam ga izvela na put. To je nešto sa čim jednostavno morate da se nosite – iskrena je Tanja Egeljić.

Dodala je da joj je upravo taj deo života najteže pao:

– Nisam dovoljno pružila svom detetu, svom sinu. On kaže da sam ja uvek bila tu, prisutna, ali ja kao majka znam da je to bilo nedovoljno i to me najviše boli.

Migrena se ne vidi: “Nisam na štakama ni u kolicima, pa misle da izmišljam”

Jedan od velikih problema, prema njenim rečima, jeste nerazumevanje okoline.

– Mene pogledaju i kažu: “Šta tebi fali, kako tebe može da boli glava?” Ne delujem bolesno, a nažalost migrena nema znak. Nisam na štakama, nisam u kolicima da bih dokazala da imam migrenu – rekla je ona.

Kaže da je godinama pokušavala da ljudima objašnjava šta znači živeti sa hroničnom migrenom.

– Ljudi saslušaju 50 sekundi i onda kažu: “Super, popij kafu, popij aspirin.” Vremenom sam prestala da objašnjavam ljudima – ispričala je.

Danas kaže da su, zahvaljujući novijim terapijama, bolovi u nekim periodima blaži i kraće traju, ali da migrena i dalje ostaje veliki deo njenog života.

– Ne mogu stvarno da zamislim kako ću se ponašati i osećati tog dana kada ustanem i kažem da me ne boli glava. Za mene je to u ovom trenutku nezamislivo – zaključuje Tanja Egeljić.

Grupa stručnjaka o razlozima zbog kojih je migrena češća kod žena nego kod muškaraca: Pet čula teško obrađuju informacije zbog nje

Dr Petrušić: Migrena nije samo glavobolja, već ozbiljna neurološka bolest

Migrena nije samo jaka glavobolja, već kompleksna neurološka bolest koja može ozbiljno da utiče na svakodnevno funkcionisanje.

– Migrena je veoma kompleksna i heterogena neurološka bolest koja se manifestuje povremenim napadima koji nisu samo glavobolja, već su praćeni različitim fazama i neposredno pre i nakon glavobolje – objašnjava dr Igor Petrušić, predsednik Nacionalne sekcije Migrena asocijacije Srbije, radiolog i specijalista medicine bola.

Kako je naveo, pacijenti pre samog napada mogu da osete promene u koncentraciji i funkcionisanju, dok se tokom napada mogu javiti brojni dodatni simptomi.

– Osobe koje imaju migrenu sa aurom mogu da imaju promene u vidnom polju, da osećaju trnjenje, da imaju promene u govoru. Često se uplaše da doživljavaju moždani udar, a ne samo napad migrene – kaže dr Petrušić.

Migrena u 4 faze, poslednju nikako ne zanemarivati: Kako sačuvati glavu od novih napada, otkriva neurolog

Napad može da traje i nekoliko dana

Prema njegovim rečima, postoje jasni međunarodni kriterijumi za postavljanje dijagnoze migrene.

– Osoba bi trebalo da je već doživela pet napada koji ispunjavaju te kriterijume – objasnio je dr Petrušić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.

Napadi mogu da budu praćeni:

• mučninom,
• nagonom za povraćanjem,
• smetnjama izazvanim svetlom i zvukom,
• kao i veoma jakom, često pulsirajućom glavoboljom.

– Veoma retki slučajevi su, da kažem, srećni da običnim lekovima mogu da otupe taj bol. Većina pacijenata koji boluju od migrene zahteva specifičnu terapiju, a ponekad i preventivnu terapiju – rekao je dr Petrušić.

Dodao je da bol najčešće traje duže od četiri sata, ali da kod nekih pacijenata može da potraje i nekoliko dana.

– Nekada neko ima više dana jaku glavobolju koja je praktično rezistentna na lekove, i onda ulazi u takozvani migrenozni status, kada mora da se hospitalizuje, odnosno leči drugačijim metodama – objasnio je.

Rani simptom kod najmlađih: Migrena se javlja i kod dece

Dr Petrušić je objasnio da migrena ima genetsku osnovu, ali da na njeno ispoljavanje utiče veliki broj faktora.

– Ona u suštini ima genetsko poreklo, ali dosta faktora utiče na njenu modulaciju tokom života. Ne postoji određeni gen, osim za neke podtipove migrene, već je to više gena koji onda dovode do različitih manifestacija kod osobe – navodi on.

Migrena se, prema njegovim rečima, može javiti i veoma rano.

– U literaturi se pokazuje da može već od treće do pete godine kod nekih da se javi i da se postavi dijagnoza, ali najčešće je to negde u pretpubertetskom periodu, jer hormoni mogu da budu okidači za prve napade – naveo je dr Petrušić.

Naglasio je da ne treba zanemarivati ni glavobolje kod dece:

– Ako dete prijavljuje neki vid glavobolje ili propratne simptome, to treba ozbiljno shvatiti. Kod dece manifestacije mogu da budu drugačije, često sa mučninom i nagonom za povraćanjem.

Upozorenje lekara: Lečenje se ne sme odlagati

Jedna od najvažnijih poruka dr Petrušića jeste da terapiju ne treba odlagati.

– Veoma je bitno početi sa lečenjem čim se ustanovi da neko boluje od te bolesti. Dugotrajno neadekvatno lečenje dovodi do neuroplastičnih promena u mozgu – rekao je on.

Kako sprečiti napade migrene na osnovu poznavanja njenih okidača

Kako je objasnio, kod osoba koje dugo imaju česte napade dolazi do promena u funkcionisanju određenih neuronskih mreža.

– Kada stalni signali bola dolaze do tih mreža, dolazi do promena u njihovom funkcionisanju. Ako se to praktično ne spreči, onda dolazi do težih oblika bolesti – poručuje dr Igor Petrušić.

BONUS VIDEO: