Земље Г7 договориле су се да у наредна четири месеца из стратешких резерви ослободе до 100 милиона барела дизела и сирове нафте како би ублажиле раст цена горива.
Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић каже да тренутно нема великих несташица дизела, али да ће цене остати високе и да ће много зависити од даљег развоја ситуације на Блиском истоку.
“Дизела ће мањкати на тржишту и због тог заливског рата, због тога што су руске рафинерије бомбардоване, што је пуно њих уништено, што је Европа донела одлуку да неће руски дизел, као ни руску нафту”, рекла је Путниковићева.
Говорећи о ослобађању горива из стратешких резерви, Путниковићева је навела да је циљ да се спречи већи раст цена и обезбеди довољно горива на бензинским станицама.
“Иде се на то да цена не скочи превише због стандарда грађана, али и да буде довољно да не буде несташице на пумпама, јер то је оно најгоре што би могло да се деси”, рекла је Путниковићева.
Цене дизела у Немачкој и до три евра
Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић наводи да су цене горива у Немачкој и даље високе. Дизел се на бензинским станицама продаје за око 2,30 до 2,40 евра по литру, док на ауто-путевима цена достиже око три евра.
Говорећи о стратешким резервама, Радичевић је навео да су Немачка и Француска већ ослобађале део својих резерви. Немачка је, према његовим речима, ослободила око 20 милиона барела дизела, а Француска око 15 милиона.
Проблем за Европску унију је и то што су многе рафинерије последњих година заустављене из еколошких разлога, због чега Европа зависи од увоза већ прерађеног горива.
“Европска унија врло зависи од увоза дизела, значи већ прерађене сирове нафте”, рекао је Радичевић, наводећи да је такав увоз знатно скупљи од увоза сирове нафте.
Око 50 одсто поморског увоза дизела у Европу долази из Сједињених Америчких Држава, што је, како је објаснио Радичевић, један од разлога због којих је амерички председник Доналд Трамп могао да изврши притисак на европске земље да ослободе веће количине горива из стратешких резерви.
“И због тога је Трамп и могао тако да им запрети и да их натера да испусте много више из својих стратешких резерви”, навео је Радичевић.
Европа тражи нове изворе нафте и гаса
Европске земље покушавају да обезбеде нове изворе енергената. Према речима Радичевића, Немачка тренутно не разматра обнову снабдевања руском нафтом, већ покушава да обезбеди нафту из других извора, укључујући Казахстан.
“Немачка заправо не зависи толико од нафте из Ормуског мореуза, али је проблем тог физичког мањка на светском тржишту”, истакао је Радичевић.
Навео је да Европа настоји да усклади еколошке циљеве са потребом да обезбеди довољно енергената за привреду. Као један од потенцијала унутар Европе поменуо је резерве нафте и гаса у Црном мору код Румуније.
“Они који мало реалније сагледавају да би Европа требало да искористи своје потенцијале, не само у Норвешкој, него рецимо код нас суседној Румунији, где у Црном мору постоје резерве и нафте и гаса”, рекао је Радичевић.
Путниковићева: Европа мора да тражи нове правце за снабдевање гасом и нафтом
Када је реч о гасу, Путниковићева је навела да и његова цена осцилира, као и да је поскупљење већ утицало на инфлацију у Европи. Према њеним речима, Европа ће морати да пронађе нове начине снабдевања и дугорочне аранжмане са различитим произвођачима.
“И, наравно, цена гаса прати нафту, а гас такође не долази из тих заливских земаља. Катар је, знамо, имао великих проблема и сада једноставно имамо то да се из Америке, из Аустралије и из других земаља које извозе гас прерасподељује на азијско и европско тржиште”, рекла је Путниковићева.
Говорећи о ценама, навела је да је гас у Европи већ утицао на инфлацију.
“То је нешто што је већ утицало на инфлацију. Мислим, целе ове године гас је био скупљи и имамо ситуацију да, ево, јутрос је била вест да је већа инфлација у Европи. То ће утицати, наравно, на европске привреде и мораће да се нађе неко решење, неко дугорочно”, истакла је Путниковићева.
Према њеним речима, Европа већ тражи нове правце снабдевања, разговара са различитим произвођачима и настоји да обезбеди енергенте по што нижој цени.
“Вероватно ће се правити неки дугорочни аранжмани. Прича се и са Алжиром, што се нафте тиче, прича се с афричким земљама. Значи, прави се једна нова, да кажемо, мапа како да иду набавке ка Европи, да буду енергенти што јефтинији”, рекла је Путниковићева.
Немачке резерве гаса на ниском нивоу
Посебна неизвесност уочи зиме постоји у Немачкој. Радичевић је навео да су тамошња складишта гаса попуњена око 58 одсто, док су на нивоу Европске уније попуњена око 72 одсто.
Немачка се, како је објаснио, делимично ослања и на временске прилике. Постоје процене да би зима могла да буде топлија и ветровитија, што би омогућило већу производњу струје из ветропаркова и мању потрошњу гаса за гасне електране.
“Друге пак прогнозе кажу да уколико не буде тако топла зима, у јануару би Немачка могла да буде у проблему по питању гаса”, упозорио је Радичевић.
Србија има обезбеђене залихе гаса
Када је реч о Србији, Путниковићева наводи да не би требало да буде проблема са снабдевањем гасом током предстојеће зиме.
“Ми имамо попуњена складишта гаса у Банатском Двору и ово што је закупљено у Мађарској. Обновљен је пре неки дан аранжман са Русијом, тако да ће бити допремања гаса. Нећемо имати тај проблем”, рекла је Путниковићева.
Навела је да ће се разговарати и о новим гасним правцима за наредне зиме, како би Србија била додатно обезбеђена.
Када је реч о производњи електричне енергије, Путниковићева каже да у Србији има довољно угља на депонијама, као и да није потрошена сва вода из расположивих хидроенергетских капацитета.
“Тако да имамо, да кажемо, залог да неће бити проблема. Наравно, све зависи колико буде хладна зима и надајмо се да неће бити додатних проблема”, рекла је Путниковићева.
Ипак, неизвесност остаје када је реч о нафтним дериватима и ситуацији у Нафтној индустрији Србије. Путниковићева је навела да се питање лиценце продужава из месеца у месец.
