NA OVIM KUPALIŠTIMA VREBAJU NAJVEĆE OPASNOSTI Ako vidite plivača koji pravi ove POKRETE, odmah zovite pomoć: Jedna greška može i vas povući na dno!

Letnje osveženje i boravak pored vode lako mogu da se pretvore u noćnu moru a prema rečima stručnjaka, utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u celom svetu, odnoseći više od 236.000 života svake godine.

Iako većina nas uživa u kupanju, mnogi kupači nisu svesni smrtonosnih rizika, naročito kada spas od vrućina potraže na otvorenim kupalištima.

Bazeni naspram reka i jezera: Gde vreba veća opasnost

Stručnjaci beogradskog Gradskog zavoda za javno zdravlje upozoravaju da je kod male dece najveći rizik od utapanja u veštačkim rezervoarima poput bazena i kada, dok starija deca i odrasli znatno češće stradaju u otvorenim vodama – rekama i jezerima.

Plivanje u otvorenoj vodi se drastično razlikuje od kupanja u bazenu. Reke i jezera kriju ogromne opasnosti zbog mutne vode, neravnog dna i iznenadnih, neočekivanih prelaza u veliku dubinu. Pored toga, kupače u otvorenim vodama mogu iznenaditi jake vodene struje, biljni i životinjski svet, kao i razlike u temperaturi vode.

Crna statistika nesrećnih slučajeva na kupalištima

Statistika je neumoljiva – muškarci imaju čak dvostruko veću stopu smrtnosti od utapanja u odnosu na žene. Razlog za ovo najčešće leži u rizičnom ponašanju: plivanju van obeleženih i nadgledanih zona, kao i opasnom konzumiranju alkohola pre ulaska u vodu ili tokom vožnje čamcem.

Alkohol je glavni krivac za većinu nezgoda na plovilima, jer smanjuje rasuđivanje, remeti svest i koordinaciju pokreta. Nesrećni slučajevi se često dešavaju i zbog vožnje plovilima bez odgovarajuće opreme. Čak se i najbolji plivači mogu utopiti ukoliko u nepovoljnim uslovima, poput jakih talasa ili brze i hladne vode, padnu sa plovila a nemaju prsluk za spasavanje.

Tragedije na kupalištima se neretko dešavaju i usled skakanja u vodu nepoznate dubine, kao i zbog neinformisanosti o lokalnim rizicima u vodi.

Zabluda u koju svi verujemo: Utapanje se dešava u jezivoj tišini!

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje poručuju da zaboravimo filmske scene gde osoba koja se davi maše rukama, viče i prska vodu oko sebe. U stvarnosti, instinktivni odgovor na utapanje je uglavnom veoma tih. Osoba koja se utapa najčešće nije u mogućnosti da doziva pomoć jer se bori da udahne vazduh i usta joj se naizmenično nalaze iznad i ispod površine vode.

Osoba će instinktivno širiti ruke prilikom utapanja i potiskivati ih na dole kako bi održala glavu iznad vode. Ovakva borba osobi omogućava da se na površini održi svega 20 do 60 sekundi pre nego što potpuno potone pod vodu. Zato je ključno prepoznati tihe znakove: glava zabačena unazad sa otvorenim ustima, staklast i prazan pogled u daljinu, uspravan stav u vodi bez mahanja nogama, i pokreti koji izgledaju kao da se žrtva penje uz nevidljive merdevine.

Zlatna pravila: Kako da sprečite tragediju na kupalištu

Da biste osigurali bezbednost sebi i svojim najbližima, obavezno sledite ove savete stručnjaka:

• Recite NE alkoholu: Nikada ne konzumirajte alkohol ni druge psihoaktivne supstance pre ulaska u vodu.
• Pravilo “dva sata”: Nemojte plivati odmah nakon obroka. Sačekajte najmanje dva sata.
• Ne skačite na glavu u nepoznato: U vodu ulazite isključivo postepeno, a pre ulaska uvek proverite dubinu.
• Plivajte u sigurnoj zoni: Uvek se kupajte u obeleženim zonama gde postoje spasioci, i ne udaljavajte se od obale već plivajte paralelno sa njom.
• Oprez sa strujama: Ako vas uhvati rečna ili morska struja, nikako ne plivajte suprotno od njenog kretanja! Ostanite mirni i plivajte niz struju, idući dijagonalno ka obali.
• Prsluk glavu čuva: Ukoliko idete na splavarenje, vozite pedalinu ili dasku za jedrenje, prsluk za spasavanje je obavezan i on uvek mora biti pravilno postavljen.
• Ne izigravajte heroja nespremni: Kada se osoba utapa, njena automatska reakcija preživljavanja je takva da u panici može potopiti i povući pod vodu i svog spasioca. Spasavanje bi uvek trebalo prepustiti uvežbanim osobama, a vi ugroženoj osobi probajte da pomognete sa bezbedne udaljenosti bacanjem pojasa za spasavanje ili drugog pomoćnog sredstva.