“Гроб су сакрили надајући се да ће окончати његову еру, али су се изненадили када су схватили да су идеали важнији од тела. Њихово време је окончано пре него што је и почело. Гадафијева ера настављена је као да никада није отишао”, тврде присталице Моамера ел Гадафија, чија је смрт 2011. године означила крај јединствене Либије и почетак бесконачне саге о борби за превласт између две политичке групације и безброј локалних милиција.
Тела Моамера ел Гадафија, његовог сина Мутасима и министра одбране, које су побуњеници пресрели, мучили и затим убили 20. октобра 2011. године у околини Мисрате, тајно су сахрањена неколико дана касније.
Неколицина присутних, укључујући шеика Калида Тантуша, заклели су се над Кураном да никада неће открити место на којем је либијски лидер сахрањен.
Тантуш је наредних шест година био затворен у Мисрати, где је, према сопственим речима, био мучен и присиљаван да гледа убиства других заточеника. Из затвора је пуштен тек после одлуке Врховног суда.
Где је Гадафи сахрањен?
Пуних 15 година после смрти Моамера ел Гадафија, неколицина локалних властодржаца под притиском преосталих присталица некадашњег режима, на ужасавање власти у Триполију, најављује да ће открити место на којем се ова три гроба налазе.
Готово истовремено, Гадафијеве присталице појачале су притисак на власти да, безмало пет месеци након убиства Гадафијевог сина и несуђеног наследника, Сејфа ел Ислама, открију и правди приведу починиоце овог злочина.
Четири маскирана нападача упала су, почетком фебруара, у кућу у либијском граду Зинтан и изрешетали Сејфа ел Ислама, сина Моамера Гадафија и једног од ретких преживелих политичара који су били способни да уједине државу која се, после побуне 2011. године, једноставно распала.
После килаве истраге, које су локалне власти нерадо покренуле, идентитет убица је остао непознат све до пре неколико седмица када је Харун Саси запретио преосталим присталицама Гадафијевог режима да ће их збрисати са лица земље.
Харун Саси, којег Либијци сматрају за локалног силеџију и припадника јединица на чијем се челу налази генерал Осама ел Џуваили, од почетка је словио за главног осумњиченог за убиство Гадафијевог сина.
Генерал Џуваили је, од преврата 2011. године, незванични шеф Зинтана у којем је “Мач ислама” био годинама заточен, пре него што је постао један од фаворита за победу на неколико пута одлаганим председничким изборима у Либији.
Сестра Сејфа ел Ислама, Ајша Гадафи тврди да су убице познате, те да отезање истраге показује “чињенице које су одавно утврђене”.
“Истина није далеко. Плаћеници и њихове присталице не требају да рачунају да ће их време спасити одговорности за злочине”, рекла је Ајша Гадафи, која од пада режима њеног оца живи у Оману.
Локалне власти у Зинтану су, не објављујући имена, још пре три месеца објавиле да су идентификовале три од четири нападача на кућу у којој се Сејф ел Ислам налазио.
Пут ”Мача ислама”
Сејф ел Ислам је, после пада Гадафијевог режима, успео да побегне у Мали, али су га у међувремену заробили побуњеници из Зинтана, који су га 2017. године, после серије спекулација да је убијен, ослободили.
Локални суд га је 2014. године осудио на смрт, образлажући пресуду противљењем “Арапском пролећу”, али је та пресуда, због притисака из иностранства и опасности да би такав потез могао изазвати нови хаос у Либији, једноставно заборављена. Ривалске власти на истоку Либије су смртну пресуду Сејфу ел Исламу укинуле.
Гадафијев син је 2018. године позвао Русију да подржи план за разрешење либијског питања, известила је тада Ел Арабија, позивајући се на наводе изасланика Сејфа ел Ислама, који је тада посетио Русију предводећи делегацију из Либије.
Међународни кривични суд почетком 2021. године потврдио је оптужницу против Гадафијевог сина, која га терети за злочине против човечности. Потерница за њим расписана је још 2011. године.
Исте године када је потврђена оптужница, Сејф ел Ислам се изненада појавио у Либији, најављујући кандидатуру на председничким изборима који никада нису одржани.
Прилично оштро, у више наврата је најављивао и освету убицама оца, што је додатно мутило ионако крхке односе међу ривалским фракцијама у Либији.
“Побуњеници су запалили ватру и сада ће морати да осете пламен. Пролили су крв која ће сада тећи у потоцима. Ја сам син мог оца и брат Мутасимов. Ја сам син Либије и прогонићу убице до самог краја”, обећао је 2011. Године.
Током побуне, убијен му је отац Моамер Гадафи, после чије смрти Либија ни један тренутак није постојала као самостална и уједињена држава.
Те 2011. године страдала су му и три брата – Сејф ел Араб, Мотасим и Хамис.
