(VIDEO) “NIŠTA NE MOŽE DA NADMAŠI TU BOL” Bojan Bjelić o gubitku bliskih ljudi i trenutku kada je prelomio da napusti estradu i ode u Kanadu, ali i da se vrati

Pevč Bojan Bjelić je gost nove epizode emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koaj se emituje večeras u 22.15 sati samo na Blic televiziji. Posle dugog niza godina provedenih van svetlosti reflektora potpuno otvoreno govori o svom privatnom životu, bolnim trenucima ali i radikalnim promenama koje su usledile.

Bojan Bjelić se u velikoj ispovesti u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”, dotakao svojih najtežih trenutaka i gubitaka, otkrio zašto je na vrhuncu popularnosti napustio Srbiju i otišao u Kanadu gde je mikrofon zamenio građevinom, ali i šta je presudilo da pre godinu i po dana preseče i donese odluku o povratku.

“Ništa ne može da nadmaši tu bol i taj gubitak”

U razgovoru sa profesorkom Slavicom Đukić Dejanović, pevač je otvorio dušu o gubicima koji su ostavili trajan trag na njegovoj duši. Na pitanje o tome koji je to bol zbog kojeg je najviše propatio Bojan je pred kamerama Blic televizije iskreno odgovorio:

– Svakako članovi porodice. Jednostavno prvo susretanje sa gubitkom voljenih ljudi u porodici, počev od moje bake, nakon toga ujna. Mislim da su hajde da kažemo nešto što ta smrt i odlazak najbližih iznenada ili bar nisam bio svestan kad sam bio mlađi da će se to desiti. Jako sam to teško podneo i mislim da me i danas vežu mnoge uspomene i razmišljam kako bi moj život izgledao i koliko bi bio potpuniji da su ti ljudi i dalje u mom životu. Ali hajde da kažemo da su to definitivno gubitak dragih ljudi jer mislim da ništa ne može da nadmaši tu bol i taj gubitak. Sve drugo može da se popravi, poradi na tome. Odnosi mogu da se poprave, veze mogu da se obnove, sve drugo nešto na čemu može da se radi, ali kada znate da nemate više šanse sa bliskim ljudima ni da popričate onda je to što meni izaziva tugu.

Odlazak iz Srbije na vrhuncu popularnosti

Onog momenta kada je imao apsolutni uspeh, niz hitova i pozitivne ocene javnosti, Bojan donosi drastičnu odluku da ode. O tome šta su bili motivi za tako čvrstu i neočekivanu odluku, pevač objašnjava:

– Svakako ta odluka niti je bila planirana, drastična jeste bila, neočekivana i za mene samog svakako, ali mislim da s obzirom na to da sam ušao u svet muzike vrlo mlad i da sam dosta toga uradio i prošao i negde sam došao u neke godine i došlo je i do zasićenja u svetu muzike. Umesto da stvari budu lakše one su bile na neki način teže za mene i sam posao svako ko se bavi ovim poslom zna o čemu pričam ali to nije konstanta koja ide uvek u uzlaznom putanjom, to je jedna hiperbola koja je stalno nestabilna. Stalno moraš da iznova i iznova se dokazuješ, iznova i iznova da radiš na sebi. Nemam ništa protiv i treba to tako da bude, ali prosto zasićenje. I došao sam u godine kada sam sebi postavio pitanje pa znači sad sledeći album, pa sledeći, pa stalno isti krug se vrti. Je l’ moguće, da li ja još nešto mogu u životu da probam, da li sam ja sposoban za još nešto. Nekako mi nije bilo to dovoljno. Nisam sebe video da samo to radim i želeo sam da…

Bojan ističe da je svesno birao inostranstvo jer je smatrao da u našoj sredini ne bi dobio pravu šansu da se dokaže u nečemu što nije muzika:

– S obzirom na to da sam se već bavio javnim poslom, mene više niko neće u bilo kom drugom poslu doživeti na način na koji treba da me doživi. Mislim da kod nas vlada dosta i tih predrasuda da neko ko se bavi javnim poslom on nije dobar biznismen, ne vodi dovoljno računa o finansijama, ne zna da vodi poslovne sastanke. Negde uvek ima ta neka prizma kroz koju vas ljudi gledaju. Kanada se desila sasvim slučajno. Otišao sam da radim da pevam. Imao sam mini turneju po Kanadi i negde sam upoznao dosta naših ljudi koji živi tamo već dugi niz godina i dopao mi se sistem, dopao mi se način kako ta zemlja funkcioniše. A to je upravo to neka striktna pravila koja važe za sve i negde da jednostavno kada se odlučite da se bavite nečim posebno za imigrante čini mi se da su vam nacrtali i napisali sve tačno koji je to put koji morate proći. Meni je to bilo jasno, bez ikakvih upitnika kome da se obratim, koga da zovem, koga da vodim na ručak i ostale stvari.

Od radne dozvole do renoviranja kuća

Početak u Kanadi značio je ulazak u potpuno nepoznat posao, bez ikakve pomoći rodbine. Pevač je opisao kako je tekao njegov biznis sa nekretninama u Hamiltonu, blizu Toronta, gde je živeo:

– Taj put je počeo vrlo spontano. Nisam ni znao čime ću se baviti, niti sam planirao, nego sam prvo aplicirao za papire za radnu dozvolu, to sam vrlo brzo dobio. Onda sam počeo da se raspitujem malo šta bi to bilo. Tržište nekretnina u Kanadi je nešto potpuno drugačije od onoga svega što smo mi navikli na ovim našim prostorima i meni se to učinilo kao nešto perspektivno. Opet na neki način i kreativno s obzirom da sređivanje, odnosno renoviranje kuća, kupite kuću, renovirate je i ponovo je preprodate, dopao mi se to hajde da kažem rad na enterijeru, na eksterijeru i pravljenje hajde nečega nekog proizvoda koji će se kasnije ponovo prodati i negde je taj trud zapravo i valerizovan kroz kroz renoviranje i…

Na opasku profesorke da je to bio kreativan, ali izuzetno zahtevan posao u potpuno drugačijoj kulturološkoj sredini gde na početku nije imao nikog svog, Bojan priznaje da su postojale dileme:

– Pa bilo je izazovno. Prvenstveno ja uvek kažem svako ko misli da zna kako izgleda život preko da nije proveo bar godinu dana u inostranstvu ne zna tačno. U početku vas fasciniraju raznorazne gluposti. Jao vidi žuti autobus kao u filmovima. Jao to je Amerika, to je drugi kontinent, drugi mentalitet. Sve je to vrlo zanimljivo, uzbudljivo u samom početku. Bilo je apsolutno i takvih dilema, ali nekako sebi sam postavio cilj da probam da vidim kako ću a da dok ne vidim efekat svega toga što sam isplanirao ne želim da odustajem i želeo sam da probam i da vidim i zaista vrata su mi se otvarala i u poslovnom svetu i što se tiče prijatelja. Mnogo zaista dobrih ljudi sam upoznao tamo i taj socijalni život mi je bio obogaćen, naravno ne način na koji je to ovde u Srbiji s obzirom da ljudi s kojima sam se družio od malih nogu su ostali ipak ovde i negde ta komunicija na daljinu sa vremenskom razlikom od 6 sati i preko Vibera, WhatsApp-a, socijalnih mreža, nije to to kao kada se sedne uživo i kada se mi družimo.

Korona presek i konačan povratak

Bojan je bio veoma zadovoljan kako se posao razvijao, položio je ispite i dobio licencu koja se obnavljala svake godine, ali je pandemija korona virusa napravila potpuni rez i posle deset godina se vratio:

– Bio sam jako zadovoljan kako je to, opet kažem kao i u muzici tako i u nekretninama u Kanadi, ništa se nije desilo preko noći. Sve je bilo rezultat jednog rada za početak edukacija i dobijanje licence za bavljenje nekretninama na tom prostoru. Polaže se ispit, dobija se licenca, ona se obnavlja na godišnjem nivou i prosto rad, znao sam da je to preduslov za bavljenje tim poslom i to sam tako i doživeo i nije se opet kažem ništa desilo preko noći. Prva godina je bila ne znam jedna kuća, pa onda se desi da sedam, osam meseci nemate ništa, pa se onda opet se onda opet desi i sve je to tako išlo progresivno. Dobro, zadovoljan sam svim što sam uradio, ali onda se desila korona i potpuno je poremetila ceo sistem nekretnina kako u Kanadi tako i u celom svetu. I mislim da upravo taj rez koji je napravio taj virus u svim poslovima je negde meni pokazao da ni tamo ništa nije sigurno. I tamo i tamo može da se desi jedan disbalans i u poslu i uopšte u zemlji i u globalni je problem u pitanju. I negde sam u tom periodu i poželeo da se vratim za Srbiju. Samo je bilo pitanje trenutka kada će se to desiti, jer na kraju kada se dese upravo takve neke stvari vi poželite zapravo da ste svoj na svome i među svojim ljudima i među svojom porodicom jer život je kratak i ko zna koliko još imamo vremena da ovaj… Moja odluka je eto bila ta, a odmah nakon te odluke je usledio i poziv za bavljenje ponovo muzikom ovde i nekako se sve poklopilo. Tako da pre godinu i po dana sam se definitivno vratio za Srbiju i počeo ponovo da razmišljam o muzici.

Za sam kraj, na pitanje Slavice Đukić Dejanović da li je on emotivno građanin sveta ili građanin Srbije, pevač je poslao poruku o nostalgiji i korenima:

– Ako pričamo emotivno mislim da sam građanin Srbije. Mislim da ljudi koji žive u inostranstvu tek nauče šta je pravi patriotizam i negde mnogo više naučimo da volimo ono što je naše i život u dijaspori te nauči da mnogo više ceniš i naš jezik, našu kulturu, naše običaje i uopšte nas kao i naš mentalitet i da uživaš nekako sve neke stvari koje su ti možda u nekim trenucima i smetale ti to prosto zaboraviš i počneš da ih isceniš i da voliš tu našu neku posebnost koju mi definitivno posedujemo. I mislim da me je život u dijaspori naučio da budem veći patriota nego što sam ikada bio.

O čemu sve još Bojan Bjelić iskreno govori u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” gledajte večeras, u ponedeljak, od 22.15 sati samo na Blic televiziji.