Свака шеста особа у свету старија од 65 година доживи неки облик насиља, показују подаци Светске здравствене организације. Насиље над старијима најчешће се догађа далеко од очију јавности – у породици. На Међународни дан борбе против насиља над старијима упућена је порука да морамо да градимо друштво нулте толеранције на насиље, у којем се негују међугенерацијска сарадња, подршка и солидарност.
Насиље над старијима често је тајна скривена иза зидова породичног дома. Забрињава то што о томе ћуте управо они који га трпе. Ћуте због стида, страха или осећаја личног неуспеха.
“Све потиче из породице, јер ако нема слоге, деца то виде и зато се то касније дешава над бакама и декама”, каже један пензионер.
Физичко, емоционално и финансијско насиље над старијима у Србији не разликује се од оног које трпе најстарији у било којој другој држави.
О занемаривању се недовољно говори
Министарка без портфеља задужена за родну равноправност, спречавање насиља над женама и економско и политичко оснаживање жена Татјана Мацура изјавила је да је занемаривање облик насиља о којем се најређе говори.
“Подразумева и небригу, што понекад значи и ускраћивање могућности да неко има редовне оброке, довољно добру, квалитетну и правовремену здравствену негу, па чак и ускраћивање нечега што делује банално, као што је редовно узимање лекова током дана”, објашњава Мацура.
У току је израда прве Конвенције о правима старијих, која би први пут успоставила правни оквир за њихову системску заштиту од насиља.
Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић истиче да је прави смисао Конвенције, чија је израда у току, да подсети на нешто врло једноставно – да се о проблемима не сме ћутати и да се људско достојанство не сме подразумевати.
“Однос према старијима није питање статистике, система или процедура, већ питање тога какво друштво јесмо и какво желимо да будемо”, истиче Антонијевић.
Потребно прекинути ћутање
Најважнији задатак је да се прекине ћутање о насиљу које старији трпе и да се изграде мостови међугенерацијске солидарности.
Драган Марковић из Савеза пензионера Србије указује да младе, такозване јутјуберске генерације, имају другачије ставове и погледе на посао и свет у односу на старије, који имају богато радно и животно искуство.
“Повезивање тих генерација, пре свега кроз породицу и радно окружење, може да допринесе да наше друштво буде боље и да насиља буде мање”, наглашава Марковић.
Србија све више примењује искуства земаља које развијају међугенерацијску солидарност, јер се кроз игру, разговор и заједничке активности граде разумевање, поштовање и чврсте везе између најмлађих и најстаријих.
