Priznaje je i zvanična medicina: Trava koja raste svuda rešava gasove i grčeve, a njen melem je spas za rane

Kada bi trebalo da izdvojimo jednu biljku koja predstavlja stub domaće narodne medicine, to bi svakako bila hajdučka trava. Vekovima prisutna u svakoj kućnoj apoteci, ova izuzetno otporna divlja vrsta služi kao prva pomoć kod najrazličitijih tegoba.

Iako je hajdučka trava (Achillea millefolium) u narodu pre svega čuvena kao nezamenljiv lek za rane, stomak i ženske tegobe, njena moćna kombinacija etarskih ulja i vitamina K učinila je da postane priznato terapeutsko sredstvo u modernoj farmakologiji.

Zbog specifičnog hemijskog sastava i dokazane efikasnosti, ova lekovita biljka je danas ravnopravno prihvaćena u savremenoj terapiji.

Omiljeni narodni lek koji priznaje i zvanična medicina

– Lekovita svojstva hajdučke trave poznata su od najstarijih vremena, te se veoma koristi u narodnoj medicini i ima širok spektar primene. Bolje rečeno, to je uz kamilicu omiljeni narodni lek, koji koristi i zvanična medicina – priča za “Blic zdravlje” dr sc. Marko Lj. Nestorović, muzejski savetnik botaničar – herbolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

Moderna farmacija koristi sušeni cvet i list ove biljke za pravljenje standardizovanih preparata, tinktura i kapsula. Farmakološki je dokazano da njeni ekstrakti uspešno zaustavljaju krvarenje i deluju protivupalno, zbog čega ulaze u sastav savremenih masti za lečenje hemoroida i varikoznih vena.

Takođe, zbog sposobnosti da opušta glatke mišiće, ovi ekstrakti se koriste u ginekološkim preparatima za ublažavanje bolnih menstruacija, kao i u terapiji za regulisanje rada organa za varenje.

Šta sve sadrži hajdučka trava

Lekovito dejstvo ove biljke potiče od visoke koncentracije aktivnih materija koje direktno utiču na zgrušavanje krvi, smirivanje upala i regeneraciju tkiva.

– Od biološki vrednih supstanci sadrži etarsko ulje oko 1 odsto, vitamin K, gorku materiju ahilein, flavonoide, fenolne kiseline, triterpene, sterole, tanine, smole, i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol – precizira dr Nestorović.

Lekovita svojstva: Kako se koristi hajdučka trava

Prema rečima našeg sagovornika, hajdučka trava se najčešće koristi:

• U obliku čaja (unutrašnja primena): Koristi se za poboljšanje apetita, smirenje stomačnih tegoba, izbacivanje gasova, protiv grčeva i teškog varenja, kao i za bolje lučenje žuči, regulisanje metabolizma, ali i za umirenje psihičke napetosti.
• U obliku kupki i obloga (spoljašnja primena): Efikasno se primenjuje kao spoljna terapija za lečenje određenih kožnih bolesti, ublažavanje opekotina i brže zarastanje rana.

– Primenjuje se i u lečenju kašlja, bronhitisa, astme, gripa, opstipacija, neuralgija, za smirenje groznice. Zatim, za regulisanje menstruacije, za umirenje bolova izazvanih žučnim kamencima i bubrežnim kamencima, kao i kod hemoroida – navodi dr Nestorović.

Upotreba hajdučke trave u ishrani

Pored primarno medicinske namene, hemijske komponente ove biljke visoko su cenjene i u drugim privrednim granama, pa čak i u svakodnevnoj ishrani.

– Kao sirovina koristi se i u prehrambenoj, kozmetičkoj i parfimerijskoj industriji. Ekstrakt hajdučke trave ulazi u sastav različitih biljnih bombona, kozmetičkih preparata i parfema – navodi dr Nestorović i objašnjava kako se biljka može koristiti u kuhinji:

– Biljka ima specifičnu aromu, gorak, opor i slankast ukus. U kulinarstvu, mlade zelene biljke, zbog svog aromatičnog mirisa, mogu se koristiti kao dodatak supama, salatama i varivima.

Važno upozorenje: Ko ne sme da je koristi

Iako donosi brojne zdravstvene benefite, stručnjaci savetuju da preparate na bazi hajdučke trave ne bi trebalo da koriste trudnice, dojilje, kao ni osobe sklone alergijama na biljke iz porodice glavočika (poput kamilice ili ambrozije), jer kod preosetljivih pacijenata može doći do pojave kontaktnog dermatitisa.

– Hajdučka trava nije otrovna biljka, ali kod preosetljivih osoba može izazvati alergijske reakcije – ističe dr Marko Nestorović i iznosi još jedno specifično upozorenje:

– Ne preporučuje se polno aktivnim muškarcima da upotrebljavaju lekovite preparate na bazi hajdučke trave, jer se smatra da negativno utiču na spermatogenezu.

Kako se pravilno sakuplja i čuva

Hajdučka trava najbujnije cveta tokom letnjih meseci, a njeni cvetovi, stabljike i listovi beru se u junu, julu i do polovine avgusta kada je sunčano, jer tada sadrži najviše lekovitog etarskog ulja.

– Biljni materijal za izradu lekovitih pripravaka sakuplja se u fazi cvetanja, po lepom, suvom i sunčanom vremenu, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 centimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine 2 centimetara – objašnjava naš sagovornik.

Pravilno sušenje i skladištenje važni su da osušena trava ne bi izgubila svoja lekovita svojstva:

– Sakupljeni biljni materijal treba sušiti u hladovini na promajnom mestu ili u sušari na temperaturi od 40 stepeni. Osušeni materijal čuva se u papirnim pakovanjima, na hladnom i tamnom mestu, zaštićen od vlage, svetlosti i štetočina, do godinu dana – savetuje dr Nestorović.

Od grčkog junaka Ahila do narodnih naziva

Poreklo imena ove biljke i njena klasifikacija kriju zanimljive istorijske i mitološke podatke koji svedoče o njenoj viševekovnoj upotrebi.

– Prema botaničkoj klasifikaciji, hajdučka trava pripada rodu Achillea, koji obuhvata više od 100 vrsta rasprostranjenih u flori Evrope i Azije. U Srbiji je ovaj rod zastupljen sa 19 vrsta, od kojih je najrasprostranjenija hajdučka trava. Naučni naziv roda Achillea potiče od grčkog junaka Ahila, a reč millefolium znači hiljadu lista – objašnjava dr Nestorović.

Prema grčkoj mitologiji, Ahil je ovom biljkom izlečio rane kralju Telefu.

– U narodu je ova biljka poznata pod različitim nazivima: ajdučica, ajdučka trava, armin, armanj, beli ravanj, belo ivanjsko cveće, jalovi mesečnjak, kunica, kunja opaš, kunji rep, mesečina, paprac, petrovo cveće, stolista, stolistak, stolisnik, kačak, kostret, hajdučica… – navodi dr Nestorović.

Gde raste hajdučka trava

Ova izuzetno otporna i žilava biljka poseduje veliku sposobnost prilagođavanja najrazličitijim klimatskim i geografskim uslovima.

– Hajdučka trava je rasprostranjena u Evropi, Sibiru, na zapadnim Himalajima, Kavkazu i u severnoj Persiji, a uneta je i u Severnu Ameriku, Novi Zeland i južnu Australiju. Raste pored puteva, pruga, po kamenitim mestima, livadama i šumama. Sreće se u ravničarskim regionima, ali i u brdsko-planinskim predelima sve do 1.700 metara nadmorske visine – navodi dr Nestorović i dodaje:

– Na našim prostorima raste skoro svuda, kao korov na zapuštenim i neuređenim mestima oko ljudskih naselja, pored kuća, ruševina, zidova, ograda, međa, saobraćajnica, u šibljacima, na stenama, kao i u baštama, vrtovima, voćnjacima, vinogradima i na oranicama.

Kako je prepoznati u prirodi

Hajdučka trava je višegodišnja zeljasta vrsta. U pitanju je polimorfna biljka, što znači da se u prirodi javlja u obliku više različitih podvrsta.

Dr Nestorović njene ključne karakteristike izdvaja kroz sledeće specifičnosti:

• Visina i koren: Dostiže visinu od 10 do 80 centimetara, a razvija se iz plitkog podzemnog, puzećeg rizoma.
• Listovi: U proleće iz rizoma najpre izrastaju prizemni, kovrdžavi i široki listovi poređani u obliku rozete. Kasnije, na uspravnim stabljikama prekrivenim vunastim dlačicama, rastu listovi izduženo-linearnog oblika, koji su dvojno ili trojno sitno perasto deljeni.
• Cvet i miris: Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 milimetara, prepoznatljivog prijatnog mirisa. Obično su bele, a ređe ružičaste boje, skupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti.
• Period cvetanja: Biljka cveta preko celog leta i skoro do kasno u jesen, a plod joj je spljoštena ahenija.

Recept za melem od hajdučke trave

• Potrebno je: jedna šolja sitno nasečene hajdučke trave i pola kilograma domaće svinjske masti.
• Priprema: U zagrejanu svinjsku mast dodati iseckanu hajdučku travu, pustiti da baci ključ, dobro promešati i skloniti sa šporeta. Sud poklopiti i ostaviti da odstoji jedan dan.
• Skladištenje: Narednog dana sve to malo ugrejati, procediti kroz gazu i sipati u posude.

(Recept priredila Gospava Nestorović, Beograd – Mirijevo).