U VODEĆIM voćarskim krajevima Srbije – ivanjičkom, ariljskom i užičkom, zvanično je počela ovogodišnja berba maline. Iako je opšte stanje u malinjacima bolje nego prošle godine, sezonu već na samom početku prate stari problemi – nedostatak radne snage, elementarne nepogode i finansijska napetost između hladnjačara i proizvođača.
Foto V. I.
Stručnjak za jagodasto voće iz Instituta za voćarstvo u Čačku dr Aleksandar Leposavić istakao je da je situacija na terenu bolja nego lane, kada je zabeležen istorijski podbačaj sa rodom od svega 18.000 tona.
– Ove godine se očekuje rod veći za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, što u suštini i dalje nije nekakav spektakularan rezultat. Ono što je izvesno jeste da maline neće biti dovoljno ni u Srbiji, niti na svetskom tržištu – ocenio je dr Leposavić.
Najveći hladnjačari su već izašli sa akontnim cenama koje se kreću od 400 do 450 dinara za kilogram konvencionalne maline, dok se za organsku nudi 530 dinara, sa jasnom tendencijom daljeg rasta. Ipak, Leposavić upozorava da hladnjačari imaju ozbiljan problem sa nedostatkom gotovog novca za otkup, dok sa druge strane, proizvođači muku muče sa radnom snagom, jer malinu nema ko da bere. Na terenu se sezonskim radnicima trenutno nude dnevnice od oko 6.000 dinara ili plaćanje po kilogramu ubranog ploda.
Dok u nekim krajevima berba uzima mah, razorno olujno nevreme praćeno krupnim gradom bukvalno je zbrisalo pojedine malinjake u ivanjičkom kraju. Najkritičnija situacija je u planinskim selima Brusnik, Kovilje i Erčege, gde je pored useva teško oštećena i putna infrastruktura.
I uvoz pod kontrolom
LEPOSAVIĆ pozdravio kontrole resornog ministarstva, ali naglašava da država mora hitno da proširi nadzor i na prateće legalne tokove, pre svega zbog zaštite nacionalnog brenda.
– Apsolutno podržavam kontrole, ali smatram da je u ovom trenutku podjednako neophodno rigorozno kontrolisati i uvoz maline radi reeksporta. U prethodnom periodu imali smo ozbiljne probleme, jer su u malini, koja se dalje izvozi iz Srbije kao srpska malina, pronalažene nedozvoljene supstance, što se kasnije pripisivalo našem tržištu i nanelo ogromnu štetu i državi i našim domaćim malinarima – zaključio je Leposavić.
– Imam 60 godina i bilo je puno puta grada i nevremena, ali čini mi se nikad kao sad. Krupan grad je padao oko pola sata i skoro sve uništio. Rod malina koje su prispele za berbu je prepolovljen, dok su luk i krompir potpuno uništeni. Čekamo da komisija izađe na teren, ali ovo je katastrofa. Radiš, boriš se i ulažeš, i onda za pola sata ode sav taj trud – ogorčeni su meštani ivanjičkih sela.
Paralelno sa početkom berbe, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je opsežne korake na terenu. Ministar Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama da sprovedu kompletan monitoring zasada maline na teritoriji Srbije.
V Mitrić
Ova akcija obuhvatiće kontrolu prijavljenih parcela kako bi se utvrdilo da li su državni podsticaji otišli na stvarne zasade, ali i da bi se dobio jasan uvid u zdravstveno stanje i održivost srpskih malinjaka. Posebna lupa biće stavljena na velike prijavljene površine i parcele gde postoje neslaganja.
– Država želi jasnu i realnu sliku stanja na terenu, jer su pouzdani podaci osnov za odgovornu agrarnu politiku. Naš cilj nije kažnjavanje, već zaštita poljoprivrednika koji stvarno rade i proizvode, kako bismo obezbedili pravičniju raspodelu podsticaja. Srbija je zemlja maline i moramo znati naše realne kapacitete – poručio je ministar Glamočić.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
