Нови услови у којима се гаји сунцокрет захтевају већу улогу науке у раду на оплемењивању и заштити семена од паразита који га нападају. Уз високе температуре највећи проблем сунцокрету прави паразитска биљка воловод, која се проширила и у Европи. О изазовима у гајењу сунцокрета говорило се на 6. међународном симпозијуму о воловоду, првом скупу о биотском и абиотском стресу на сунцокрету, који је одржан у Новом Саду.
Паразитска биљка воловод и високе температуре нападају сунцокрет – како га заштитити
Протеклих година површине под сунцокретом у Србији се не смањују и крећу се од 240.000 до 250.000 хектара. Први разлог што је занимљив за пољопривреднике је отпорност на сушу.
Стручњаци, међутим, упозоравају да климатске промене мењају и сунцокрет.
“То захтева стални рад на оплемењивању, јер се сви услови мењају. Самим тим тачно је да сунцокрет најбоље подноси од свих пролећних биљних врста ове промене због својих морфолошких својстава, али наравно да оне њему не пријају, те високе температуре, и потребно је стално радити на стварању хибрида који би боље могли да толеришу услове у које су дошли”, истиче Владимир Муклич са Института за ратарство и повртарство Нови Сад.
Шта је воловод
Паразити који нападају сунцокрет такође не мирују. Воловод је један од њих. Биљка микроскопског семена, клија на корену сунцокрета и из њега црпи воду и минералне материје.
Воловод угрожава производњу у црноморском региону и Русији, а у Србији се за сада јавља регионално.
“Проблем је већ одавно на северу Војводине, практично где су песковитија земљишта и сад се појављује у источном делу Србије, пошто је у Румунији велики проблем и претпостављамо да долази из Румуније. То зависи у ком типу земљишта се јавља, оно што је срећа је што га у чернозему практично још нема. Тако да на маргиналним типовима земљишта се јавља”, објашњава Сандра Цвејић са тог института.
Међународни симпозијум о воловоду
О сузбијању овог биљног паразита говорило се на 6. међународном симпозијуму о воловоду у сунцокрету који је у Новом Саду организовао Институт за ратарство и повртарство. На скупу је учествовало више од 100 стручњака из света.
“Институт за ратарство и повртарство један је од водећих тимова у истраживању сунцокрета у свету. На глобалном нивоу постоје само три или четири велике истраживачке групе специјализоване за ову културу, а Институт је кључна институција, јер има обимне генетичке ресурсе сунцокрета”, наводи секретар Светске организације за сунцокрет Етјен Пилорж.
Борба против воловода на њиви се спроводи првенствено плодоредом, сунцокрет не би требало сејати на истој парцели бар пет година и обавезно треба користити генетски толерантне хибриде отпорне на воловод.
