“TO NIJE USTUPAK BEOGRADU, OBE STRANE DOBIJAJU” Poznati nemački list o predlogu Vučića i Rame za EU: “Evropa je pred strateškom odlukom”

Najpoznatiji nemački dnevni list specijalizovan za ekonomiju Handelsblatt objavio je komentar investitora Jana Ružičke, koji je podržao ideju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame o postepenom članstvu u EU.

Krajem februara ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama predstavili su svoj nacrt realističnog odgovora na pitanje koje Evropska unija već dve godine bezuspešno pokušava da reši: kako sprovesti proširenje bez katastrofalnih posledica? Njihov odgovor glasi: postepeno članstvo.

Ta ideja nije ni nova ni radikalna. Ona predstavlja austrijski put od 1972. do 1995. godine, prilagođen današnjim geopolitičkim okolnostima na Zapadnom Balkanu, prenosi Handelsblatt.

Austrija se, zapravo, 1958. godine nalazila u slično teškoj situaciji kao što je danas Balkan. Zapadna Nemačka bila je njen daleko najveći trgovinski partner, sa udelom od 30 do 40 odsto u uvozu. Ipak, Beč nije mogao da pristupi tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ), jer ga je Državni ugovor iz 1955. obavezivao na trajnu neutralnost, a Moskva je svaki ozbiljniji ekonomski korak ka Zapadu smatrala kršenjem te obaveze, piše u tekstu.

Zbog toga Austrija nije odustala od neutralnosti – već ju je zaobišla. Savezni kancelar Bruno Krajski je 1972. godine potpisao sporazum o slobodnoj trgovini koji je sadržao izričitu „klauzulu o neutralnosti“, kojom je Austriji zagarantovano pravo da u svakom trenutku odustane od sporazuma i da zadrži punu slobodu u odnosima sa Istokom, navodi se.

Tek dve decenije kasnije usledio je Evropski ekonomski prostor: četiri slobode jedinstvenog tržišta, preuzimanje najvećeg dela pravnih tekovina Evropske zajednice, finansijski doprinos kohezionoj politici – ali bez prava glasa, bez evropskog komesara i bez poslanika u Evropskom parlamentu. Puno članstvo usledilo je tek 1. januara 1995. godine, nakon referenduma na kojem je 66,6 odsto Austrijanaca glasalo za pristupanje.

Čitav proces trajao je oko 23 godine. Kada je članstvo konačno ostvareno, ono je samo potvrdilo ekonomsku realnost koja je već postojala. Integracija je, dakle, bila rezultat stvarnih činjenica na terenu, a ne velikih govora i svečanih ceremonija potpisivanja.

Iz toga proizlaze tri zaključka koja Brisel nerado izgovara naglas. Asimetrija je prihvatljiva dok god je transparentna. Ekonomska integracija je u praksi nepovratna. A višestepena arhitektura bolje ublažava geopolitičke potrese nego binarna logika „unutra ili napolju“, piše u tekstu.

Aleksandar Vučić i Edi Rama izričito odbacuju bilo kakvo pravo veta u Savetu EU, dodatnog evropskog komesara, dodatne poslanike u Evropskom parlamentu, promene pravila glasanja ili automatski pristup strukturnim fondovima. Za Brisel je to izuzetno povoljna ponuda: geopolitičko vezivanje regiona bez troškova kojih se 27 država članica najviše pribojava, navodi se u komentaru Ružičke.

“Vučić mora da sprovede reforme”

Međutim, treba reći i drugu stranu priče. Na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Crnoj Gori početkom juna, Srbija je bila jedina zemlja regiona od koje su zatražene konkretne reforme, između ostalog u oblasti izbornog zakonodavstva. Zbog toga će predsednik Vučić morati da ispuni ta očekivanja ukoliko zaista ozbiljno želi članstvo Srbije u Evropskoj uniji, piše u tekstu.

Ipak, budućnost Zapadnog Balkana neće zavisiti od toga da li će region biti integrisan, već koliko brzo i u kom obliku. Dok Brisel okleva, kineske direktne investicije u Srbiji dostigle su 2022. godine 1,4 milijarde evra – gotovo koliko i ukupne investicije svih 27 država članica Evropske unije zajedno (1,46 milijardi evra). Od 2021. godine Kina je najveći pojedinačni investitor u Srbiji.

Dok mnogi investitori još čekaju formalni prijem Srbije u EU, ekonomska stvarnost odavno je pretekla političku raspravu. Srbija je duboko uključena u evropske lance snabdevanja, razvija se u proizvodni, tehnološki i logistički centar jugoistočne Evrope i sve više postaje geopolitičko čvorište između Evropske unije, Bliskog istoka i Azije.

“Evropa mora ekonomski da razmišlja o moći”

Otvoreno rečeno, svaka godina u kojoj Evropska unija odlaže omogućavanje konkretnog pristupa jedinstvenom tržištu jeste godina u kojoj taj prostor sve više popunjavaju kinesko finansiranje infrastrukture i turska trgovinska diplomatija. Zato postepeno članstvo nije ustupak Beogradu, već istinska situacija u kojoj obe strane dobijaju: Balkan bi imao opipljive ekonomske koristi od približavanja Evropskoj uniji, dok bi Brisel učvrstio svoj geopolitički položaj u jugoistočnoj Evropi, navodi investitor u komentaru za prestižni list.

Postoji još jedna činjenica o kojoj u Briselu gotovo niko ne govori javno. Puno članstvo zemlje sa oko 40 miliona stanovnika (Ukrajina) značajno bi pomerilo politički centar Evropske unije ka istoku – kada je reč o raspodeli glasova u Savetu, sastavu Evropskog parlamenta, raspodeli budžetskih sredstava i zajedničkoj poljoprivrednoj politici. Malo je zapadnoevropskih prestonica koje bi to lako prihvatile.

Beč je 1972. doneo ispravnu odluku

Zbog toga bi pet država članica Evropske unije – Austrija, Italija, Češka, Slovačka i Slovenija – trebalo da učine dve stvari: da izvrše pritisak na Evropsku komisiju kako bi predlog komesarke Marte Kos o sektorskoj integraciji do jeseni bio pretvoren u zvanično saopštenje, i da toj grupi pridruže Nemačku, koja je već pokazala podršku odgovarajućim pismom saveznog kancelara Fridriha Merca, dodaje se.

Beč je 1972. godine doneo ispravnu odluku, iako je tada niko nije nazivao strategijom. Brisel danas ima priliku da 2026. godine donese istu takvu odluku – ovog puta svesno. Jer izbor više nije između punopravnog članstva i statusa kvo. Izbor je između postepene arhitekture koju će Evropska unija sama osmisliti i sive zone u kojoj će integracija Balkana ostati zaglavljena u neprijatnom stanju neispunjenih obećanja i nerealnih očekivanja, piše u komentaru.

Evropa se danas nalazi pred strateškom odlukom. Verovatno je reč o poslednjoj velikoj evropskoj priči o rastu, zaključuje Ružička.

Jan Ružička je član upravnog odbora PPF grupe, jedne od najvećih investicionih grupacija u srednjoj i istočnoj Evropi. Ova finansijska kompanija sa sedištem u Pragu posluje u oblastima telekomunikacija, medija i finansija u 25 zemalja Evrope, Severne Amerike i Azije.

Podsetimo, u zajedničkom autorskom tekstu za ugledni nemački FAZ, predsednik Srbije i premijer Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama ponudili su Briselu neuobičajenu pogodbu: dajte nam pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, ne tražimo pravo veta.

Dok jedni u ovome vide slamku spasa za proširenje, drugi ocenjuju da je ovo jedini realan put ka briselskom stolu.

(Handelsblatt)