“Nikad brže, a nikad gore”: Ratari u očaju zbog ovogodišnje žetve, prinosi na pojedinim njivama pali i na dve tone

Žetva pšenice uveliko traje širom Srbije, ali prve procene pokazuju da će ovogodišnji rod u velikom delu zemlje biti ispod očekivanja. Poljoprivrednici kažu da kombajni ove godine završavaju posao rekordnom brzinom, ali ne zbog dobrog roda, već zato što je dugotrajna suša prepolovila prinose.

Od severa Banata do Zrenjanina ratari kroz gorak osmeh odgovaraju da žetva ide “nikad brže”.

– Nezaboravna žetva po pitanju prinosa. Ovakve prinose ne pamtimo otkad radimo zemlju. Starije generacije kažu da ni one nisu videle ovako nešto. Prinosi se kreću od nule do tri tone po jutru i to je to – kaže poljoprivrednik Milan Bogunović.

Prinosi od dve do deset tona

Prvi rezultati sa njiva pokazuju da je rod u Vojvodini veoma neujednačen. Dok su pojedini proizvođači zbog rasporeda padavina ostvarili odlične prinose, drugi beleže istorijski loše rezultate.

– U delovima gde u aprilu nije bilo dovoljno padavina usevi su izuzetno retki i prinosi se kreću svega od dve do tri tone po hektaru. Sa druge strane, u Bačkoj i Sremu imamo proizvođače koji ostvaruju i više od devet ili deset tona po hektaru, pre svega zahvaljujući povoljnijem rasporedu padavina i dobroj agrotehnici – objašnjava dr Milan Mirosavljević, rukovodilac Odeljenja za strna žita.

“Jedna kugla sladoleda vredi sedam kilograma pšenice”

Međutim, poljoprivrednici upozoravaju da problem nije samo rod, već i cena.

Kako navode, otkupna cena pšenice godinama se gotovo nije menjala, dok su troškovi proizvodnje višestruko porasli.

– Ova pšenica neće dati više od četiri tone po hektaru, a kilogram će vredeti 18 ili 19 dinara. Recite mi šta danas može da se kupi za taj novac? Jedna kugla sladoleda u Beogradu košta koliko sedam kilograma ove pšenice. To dovoljno govori u kakvoj smo situaciji – kaže poljoprivrednik Saša Tomaš.

Pod pritiskom i suncokret

Posledice visokih temperatura već su vidljive i na drugim kulturama.

Zbog dugotrajne suše i tropskih dana na pojedinim parcelama prerano počinje da se suši i suncokret, pa proizvođači strahuju da bi gubici mogli da budu još veći ukoliko uskoro ne padne kiša.

Traže hitnu pomoć države

Ratari poručuju da bez konkretnih mera teško mogu da planiraju novu proizvodnju.

Kao najvažnije izdvajaju isplatu drugog dela subvencija od 17.000 dinara po hektaru, bržu refundaciju akcize za gorivo, ali i veća ulaganja u sisteme za navodnjavanje.

– To su prve kratkoročne mere koje bi ljudima omogućile da prežive ovu godinu i zasnuju novu proizvodnju. Dugoročno moramo više ulagati u navodnjavanje, edukaciju i prilagođavanje klimatskim promenama. Poljoprivrednik to ne može sam, potrebna je sistemska podrška države – kaže Branislav Čolić.

Dok se žetva pšenice privodi kraju, pogledi ratara već su uprti u nebo. Od kiše koja se očekuje narednih dana, kažu, zavisi ne samo ovogodišnji rod suncokreta i kukuruza, već i opstanak brojnih poljoprivrednih gazdinstava.