KO SU SAVEZNICI SRBIJE U EU Orban je otišao, ali je ova velika zemlja STABILAN PARTNER: Ko čuva leđa, a ko diže rampe Beogradu

Hrvatska je imala Nemačku, a na koga Srbija može da se osloni unutar Evropske unije? Ko je njen saveznik? Analitičari smatraju da su to zemlje koje nisu priznale Kosovo, spominju Austriju, Italiju i Francusku, i ističu da je u procesu pristupanja važno da zemlja kandidat ima barem jednu zemlju koja će se za nju zalagati.

Pitanje “Ko su saveznici Srbije unutar EU?” aktuelno je nakon odluke da se na neformalnom sastanku Evropske unije , koji će biti održan na Kipru 23. i 24. aprila, ne raspravlja o proširenju. Posebno svetlo na dilemu baca i odlazak premijera Mađarske Viktora Orbana sa vlasti, imajući u vidu da je redovno pozivao Brisel da za stolom napravi mesto za Beograd.

Na to za “Blic” ukazuje Miloš Pavković, iz Centra za evropske politike.

– Pored toga, francuski predsednik Emanuel Makron je u javnosti percipiran i predstavljen kao veliki saveznik, ali već sledeće godine u ovo vreme njemu ističe mandat i pitanje je ko će ga naslediti. U svakom slučaju, pitanje “ko su pravi saveznici” je vrlo dobro jer deluje da ih u ovom trenutku nemamo, nemamo nekoga ko će gurati Srbiju ka EU – istakao je Pavković.

Uvek je bilo važno za sve države koje su postajale članice, da u procesu pristupanju imaju barem jednu zemlju koja se zalaže za njih, dodaje on.

– U slučaju Hrvatske to je bila Nemačka, u slučaju Albanije sada je to Italija, a čini se da Beogradu nedostaje takav partner – kaže Pavković.

Ali, Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih zemalja, za “Euronjuz” upozorava da je percepcija o jednom “glavnom savezniku” Srbije pojednostavljena i često pogrešna.

Kako kaže, stvaranje narativa o političkom bloku koji čine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Orban i premijer Slovačke Robert Fico, deo je šire slike koja je posebno došla do izražaja nakon Ruska invazija na Ukrajinu.

“EU nije jedinstven politički prostor”

Istovremeno, on naglašava da EU nije politički jedinstvena, već kompleksna zajednica različitih interesa. Kao primer navodi zemlje poput Austrije i Italije, koje snažno podržavaju proširenje na Zapadni Balkan, pre svega zbog sopstvenih ekonomskih i bezbednosnih interesa, ali i geografske bliskosti regiona.

Posebnu težinu, kako ističe, imaju države koje nisu priznale nezavisnost Kosova:

• Španija
• Grčka
• Rumunija
• Slovačka
• Kipar

– Njihov stav direktno utiče na međunarodnu poziciju Prištine i predstavlja važan element spoljnopolitičke strategije Srbije – rekao je Surlić.

“Nemačka ima rezervisan stav prema Srbiji”

Deo te strategije je i put ka EU, unutar koje Nemačka i Francuska važe za najmoćnije. Surlić ocenjuje da je “zlatno doba“ odnosa sa Berlinom završeno odlaskom Merkelove, te da današnja Nemačka ima rezervisaniji stav prema Srbiji, posebno zbog pitanja Kosova i odnosa prema Rusiji.

S druge strane, Francuska, predvođena Makronom, vidi se kao stabilan partner, ali bez spremnosti za suštinske političke ustupke.

Na spisku saveznika teško bi se našle zemlje koje su se poslednji put, u decembru prošle godine, usprotivile da Srbija otvori klaster 3. Sa druge strane, Francuska i Italija su i uoči donošenja odluke poslale pismo ostalim članicama da daju zeleno svetlo za otvaranje klastera 3.

• Srbija je pregovore o članstvu u EU započela u januaru 2014. godine
• Od ukupno 35 poglavlja, do sada je otvoreno 22 od ukupno 33, podeljenih u šest klastera
• Privremeno su zatvorena dva
• Poslednji put Srbija je otvorila poglavlje u decembru 2021. godine, klaster 4 koji obuhvata četiri pregovaračka poglavlja iz oblasti zelene agende i održive povezanosti.