Vozite se magistralom iza sporijeg automobila koji iznenada koči na pravcu i nema nameru da ubrza. Izlazite u levu traku, dajete gas, a onda – šok. Onaj sporać odjednom postaje Formula 1. Njegov automobil kao da je dobio dodatnih 100 konjskih snaga onog trenutka kada ste se izjednačili sa njim. Zašto ljudi to rade? Da li je u pitanju rasejanost ili nešto mnogo gore?
Psihologija kaže da u većini slučajeva nije reč o slučajnosti, već o dubokim instinktima i karakternim manama. Za mnoge vozače, čin preticanja se na podsvesnom nivou doživljava kao napad na status. U njihovim glavama, put je hijerarhija, a onaj ko je ispred je “vođa čopora”. Kada krenete da ih pretičete, vi zapravo izazivate njihov autoritet. Ubrzavanjem, oni pokušavaju da povrate kontrolu i kažu: “Nećeš ti biti ispred mene”. Ovo može biti posebno opasno ako se upustite u manevar preticanja sa slabijim automobilom od onog kojeg pretičete, koji ima bolje ubrzanje, piše “El Pais”.
Nasilnička vožnja foto Screenshot
Psihologija takođe ukazuje na potrebu za kontrolom. Dok voze svojim tempom, vozači imaju osećaj da drže situaciju pod kontrolom. Međutim, kada se neko pojavi sa strane i krene da ih pretiče, taj osećaj se narušava. Ubrzavanje tada postaje način da povrate kontrolu, iako zapravo postižu suprotno i stvaraju dodatni rizik. Zanimljivo je da deo vozača reaguje gotovo automatski, a ne zbog kompleksa niže vrednosti. Psihologija to objašnjava kao zakasnelu percepciju – tek kada primete da ih neko pretiče, shvate da voze sporije nego što bi trebalo, pa instinktivno dodaju gas. Problem je što se to dešava u najgorem mogućem trenutku.
Šta kaže zakon, a šta mozak?
Psiholozi naglašavaju da vozači koji namerno ubrzavaju kako bi vas sprečili da se vratite u traku često pokazuju crte narcisoidnog poremećaja. Oni ne razmišljaju o opasnosti u koju vas dovode, već su fokusirani isključivo na svoju “pobedu” u toj maloj trci. Sitnice poput nepuštanja drugog vozila u traku ili “zatvaranja” prostora deo su istog obrasca – želje da se zadrži pozicija i kontrola nad situacijom, čak i kada to nema nikakvog smisla. Psihologija jasno upozorava da ubrzavanje tokom preticanja produžava vreme provedeno u suprotnoj traci, povećava stres i značajno podiže rizik od nesreće.
Kada naletite na ovakvog vozača, nemojte da ulazite u rat egom. Ako vidite da ubrzava i da situacija postaje rizična, najpametnije je da odustanete, vratite se iza njega i sačekati bolju priliku ili ga jednostavno pustiti da ode u svojoj zabludi da je “brži”. Vaša bezbednost vredi više od dokazivanja. Zato, kada vidite da vas neko pretiče, ne stvarajte rizičnu situaciju – čak i samo podizanje noge sa papučice gasa značajno će doprineti bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
