U VRHU – DRŽAVA SA BALKANA: Evo ko najviše radi u Evropi

DOK prosečan građanin Evropske unije radi 35,9 sati nedeljno, zaposleni u Sloveniji provedu na poslu 38,3 sata, ali se zemlja po produktivnosti rada ne nalazi među evropskim liderima, pokazuju podaci Eurostata.

Prema najnovijem izvodu evropskog statističkog zavoda Eurostata, zaposleni u Evropskoj uniji su prošle godine radili u proseku 35,9 sati nedeljno, što je jedan sat manje nego pre deset godina, a u samom vrhu među članicama EU našla se i jedna država sa Balkana – Slovenija.

Prosečno radno vreme tokom jedne sedmice u Sloveniji iznosi 38,3 sata, pokazuju podaci Eurostata, ali istovremeno ta zemlja ima slabiji plasman kada je reč o produktivnosti rada.

Eurostat je objavio podatke o stvarnom radnom vremenu zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u starosnoj grupi od 20 do 64 godine, prema kojima je prosečan građanin Evropske unije prošle godine na svom primarnom poslu radio 35,9 sati nedeljno, dok je pre deset godina taj prosek iznosio 36,9 sati, što pokazuje blagi pad radnog vremena u dužem periodu.

Najviše su radili zaposleni u Grčkoj, sa prosekom od 39,6 sati nedeljno, zatim slede Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, Litvanija sa 38,4 sata, dok se na petom mestu nalazi Slovenija sa 38,3 sata.

U odnosu na 2015. godinu, radna nedelja u Sloveniji skraćena je za 0,7 sati, što ukazuje na postepene promene u strukturi radnog vremena. Ispod proseka ili pri dnu liste nalaze se uglavnom razvijene ekonomije zapadne i severne Evrope, gde Holanđani rade najkraće – 31,9 sati nedeljno, zatim Nemci i Danci sa po 33,9 sati, Austrija sa 34,0 sata, kao i Belgija i Finska.

Kada je reč o produktivnosti rada, merene realnim BDP-om po satu rada, podaci Eurostata pokazuju drugačiju sliku. Najproduktivnija je Irska sa oko 225 odsto proseka EU, slede Luksemburg sa 153 procenata, Belgija sa 130, Danska i Holandija sa nešto više od 114, kao i Austrija sa oko 111 odsto. Ispod proseka nalaze se uglavnom zemlje južne, centralne i istočne Evrope koje i dalje sustižu nivo razvijenosti Evropske unije. Na začelju liste su Bugarska sa 59 odsto, Grčka sa 67, Letonija sa 70 i Mađarska sa nešto više od 73 procenata.

(Kamatica)