Sutra vanredni izbori na KiM: Pritisci Prištine na Srbe i Srpsku listu

U Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija (AP KiM) sutra će biti održani vanredni izbori za skupštinu privremenih institucija samouprave, nakon što parlament nije uspeo da izabere predsednika privremenih institucija u roku koji je odredio ustavni sud u Prištini, odnosno do 28. aprila.

Biračka mesta biće otvorena od 7 do 19 časova.

Na izborima učestvuju tri koalicije, 17 stranaka i jedan nezavisni kandidat, a najjača srpska stranka u Pokrajini – Srpska lista (SL) na glasačkom listiću je pod brojem 119.

Prema podacima centralne izborne komisije (CIK) u Prištini, pravo glasa ima 2.092.174 građana i to 1.959.962 na KiM, a 132.212 birača registrovano je za glasanje van KiM.

Izbori će biti održani u 949 biračkih centara sa 2.550 biračkih mesta, od čega 911 centara sa 2.498 biračkih mesta za redovno glasanje i 38 centara sa 52 biračka mesta za uslovno glasanje.

Ukupno 917 kandidata nadmetaće se za 120 poslaničkih mesta, od kojih je 10 zagarantovano predstavnicima Srba.

Koje stanke iz srpske zajednice učestvuju

Iz srpske zajednice na izborima, osim najjače srpske stranke – Srpske liste, učestvuje i stranka Za slobodu pravdu i opstanak, kojoj je posle prethodnih izbora pripao jedan mandat od 10 zagarantovanih Srbima, a podaci CIK-a pokazuju da je ta stranka značajan broj glasova dobila u albanskim sredinama, gde Srba nema u biračkim spiskovima jer su proterani.

Srpska lista pozvala je Srbe da budu jedinstveni i glasaju za njenu listu, ističući da je važno da ona osvoji svih 10 mandata zagarantovanih srpskoj zajednici jer je jedina stranka na KiM koja štiti interese Srba.

Najviši zvaničnici Srbije takođe su pozvali Srbe da glasaju za Srpsku listu, navodeći da je ona jedini istinski predstavnik Srba na KiM i stožer odbrane srpskih nacionalnih interesa, kao i da je glas za tu stranku glas za opstanak i ostanak srpskog naroda na KiM.

Republika Srbija pozvala je i interno raseljene iz južne pokrajine da izađu na ove izbore.

Pritisci Prištine na Srbe i Srpsku listu

Izbori se, kao i svi prethodni koje su organizovale privremene institucije, održavaju u atmosferi brutalnih pritisaka Prištine na Srbe i Srpsku listu – hapšenja, pretnji, zastrašivanja i fizičkih napada na Srbe i srpske institucije.

Vladajuća albanska stranka Samoopredeljenje i njen lider Aljbin Kurti kampanju su, kao i sve prethodne, zasnivali na kontinuiranim pritiscima na srpsku zajednicu i oštroj retorici prema Beogradu.

Uhapšeni predstavnici Srba i aktivisti

Pred izbore su uhapšeni direktori sedam srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija sa centralnog KiM i određen im je pritvor do 30 dana zbog navodnog “kršenja slobodne volje birača”, a iz tužilaštva u Prištini je saopšteno da su uhapšeni nakon izjava Nenada Rašića iz stranke Za slobodu pravdu i opstanak o navodnim pretnjama biračima.

Srpska lista i Beograd su naveli da su hapšenja izvedena kako bi Priština pomogla Rašiću, koji, kako su istakli, zastupa interese Prištine, zatim u cilju udara na srpske institucije zdravstva i školstva i zastrašivanja Srba.

Predstavnici Srpske liste su istakli da je cilj te stranke da vrati jedan mandat koji je posle prethodnih izbora dodeljen Rašiću zahvaljujući albanskim glasovima i da su ovi izbori referendum na kome građani treba da kažu da li su za Srbiju i Srpsku listu ili za Kurtija i one koji rade za njega.

Pred izbore je uhapšen i aktivista Srpske liste Aleksandar Trajković iz Ugljara i njemu je određen pritvor do 30 dana zbog navodnog “davanja ili primanja mita u vezi sa glasanjem”.

Priština je u ovoj kampanji privodila i čelnike lokalnih institucija u Kosovskoj Mitrovici, pa su tako u petak privedeni gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević i predsednik Skupštine opštine Ivan Zoporožac, nakon što su sa radnicima opštinske inspekcije pokušali da uklone natpis “Volim Mitrovicu”, koji je postavljen tokom mandata nelegitimnog albanskog gradonačelnika Erdena Atića.

Odluku o uklanjanju tog natpisa donela je nedavno Opština Severna Mitrovica.

Upadi u srpske institucije

Prištinske vlasti su pred izbore nastavile upade u srpske institucije i prvog dana kampanje zauzele železničke stanice na severu KiM koje pripadaju Infrastrukturi železnice Srbije, a potom je zatvorena srpska ambulanta u Obiliću.

U severnom delu Kosovske Mitrovice takođe su postavljene table sa izmenjenim nazivima ulica, bez konsultacija sa srpskom zajednicom i protivno odluci Opštine Severna Mitrovica.

Vlasti u Prištini donele su i odluku o obnovi džamije u severnom delu Mitrovice, dok istovremeno sprečavaju obnovu i korišćenje Hrama Hrista Spasa u Prištini, koji je izložen stalnom skrnavljenju.

Tokom predizborne kampanje Priština je najavila i formiranje žandarmerije i pored toga što je, prema Rezoluciji 1244 SB UN, KFOR jedina legitimna i legalna oružana sila na KiM.

Osim pritisaka na srpski narod i institucije, Srpska lista se suočila sa diskriminišućim odlukama i kada je reč o izbornom procesu, pa tako, odlukom CIK-a, ima članove u samo 14 od 38 opštinskih izbornih komisija i 25 članova biračkih odbora manje nego na izborima u decembru.

Koje albanske stranke izlaze na izbore

Kada je reč o albanskim strankama, Pokret Samoopredeljenje na izbore izlazi u istomenoj koaliciji, u kojoj su i stranke Gudžo, Alternativa i Albanska demohrišćanska stranka.

Najveće opozicione albanske stranke – Demokratska partija Kosova (DPK), Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK) na izbore izlaze samostalno.

Nakon raskola između predsednika Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i bivše predsednice privremenih institucija Vjose Osmani, Osmanijeva se vratila u DSK i nosilac je izborne liste te stranke, a analitičari očekuju da će deo birača koji je ranije glasao za Samoopredeljenje sada glasati za DSK.

Kampanju su obeležile oštre optužbe između Samoopredeljenja i opozicionih albanskih stranaka kada je reč o odgovornosti za institucionalnu blokadu, ekonomskim i drugim pitanjima.

Skupština privremenih institucija raspuštena je 28. aprila jer je istekao rok koji je ustavni sud odredio za izbor predsednika, a parlament ga nije izabrao zbog nedostatka kvoruma, pošto poslanici opozicije nisu prisustvovali sednicama o izboru predsednika.

Ovo su treći izbori za skupštinu privremenih institucija za nepunih 16 meseci, posle redovnih u februaru 2025. i vanrednih koji su održani u decembru jer posle izbora u februaru nije formirana vlada.

Analitičari smatraju da ni posle ovih izbora neće biti razrešena institucionalna kriza u Prištini, jer je za izbor predsednika potrebna dvotrećinska većina, odnosno 80 glasova poslanika.

Na izborima u decembru Samoopredeljenje je osvojilo 57 mandata, DPK 22, DSK 15, a ABK šest mandata.

Od ostalih 20 mandata 10 je zagarantovano za predstavnike Srba, od kojih je devet imala Srpska lista, a jedan stranka Za slobodu pravdu i opstanak, dok 10 pripada nevećinskim nesrpskim zajednicama.

Težak položaj Srba na KiM

I mimo izbornog procesa, položaj srpskog naroda na KiM je sve teži, a Priština 13 godina odbija da formira Zajednicu srpskih opština, iako je to njena obaveza prema Briselskom sporazumu.

Napadi na Srbe i srpske institucije su sve češći, a prema podacima Kancelarije za KiM, samo od početka godine zabeležena su 42 etnički motivisana incidenta usmerena protiv Srba.

Srbi na KiM izloženi su i proizvoljnim hapšenjima i optužnicama za navodne ratne zločine, a mnogi među njima su optuženi nakon što su pokrenuli sudske postupke kako bi povratili uzurpiranu imovinu.

(Tanjug)