Stare skandinavske kuće imaju neverovatan trik od zime! Nije hladno ni na -30 stepeni: Evo u čemu je caka

Dok bi se neke savremene kuće tokom ekstremnih zimskih uslova mogle veoma brzo ohladiti nakon nestanka grejanja ili električne energije, stare skandinavske drvene kolibe imale su sasvim drugačiju sposobnost zadržavanja toplote. Čak i pri temperaturama od oko –30 °C mogle su da ostanu prijatno tople danima, što je tema videa koji poredi tradicionalnu gradnju sa današnjim energetski efikasnim kućama.

Prema autorima videa, tajna nije bila u stalnom zagrevanju prostora, već u načinu na koji su stare kolibe čuvale toplotu. Opisane su kao svojevrsne „toplotne baterije“, a njihova efikasnost zasnivala se na kombinaciji velike toplotne mase, veoma dobre vazdušne nepropusnosti i sistema grejanja koji je toplotu skladištio u samoj konstrukciji objekta, a ne samo u vazduhu. Jedan od najzanimljivijih delova videa je eksperiment u kojem su upoređene moderna, visokoizolovana montažna kuća i rekonstruisana srednjovekovna drvena koliba.

Obe su zagrejane na približno 20 °C, a zatim je grejanje isključeno dok je spoljna temperatura bila oko –22 °C. Moderna kuća se za samo nekoliko sati približila temperaturi smrzavanja, dok je drvena koliba uspela da ostane iznad nule gotovo tri dana. Autori iz toga zaključuju da sama vrednost toplotne izolacije, odnosno takozvana R-vrednost, nije jedini faktor koji određuje koliko će zgrada zadržavati toplotu. Važni su i količina toplotne mase i nivo vazdušne nepropusnosti objekta.

Tri glavna razloga zbog kojih su stare kolibe dobro zadržavale toplinu

Prvi važan element bila je velika toplotna masa. Gusta građa od spororastućeg drveta mogla je da akumulira veliku količinu toplote i potom je postepeno oslobađa. Drugi je bila izuzetna vazdušna nepropusnost. Precizno izrađeni tesarski spojevi dodatno su zaptivani mahovinom i glinom, čime se smanjivala mogućnost prodora hladnog vazduha u unutrašnjost.

Treći faktor bio je način grejanja. Umesto stalnog zagrevanja vazduha, koristile su se velike zidane ili kamene peći koje bi se kratko vreme snažno naložile. Nakon toga bi još satima emitovale akumuliranu toplotu, prema autorima videa, čak 12 do 18 sati. Važnu ulogu imao je i sam raspored prostora. Tradicionalne kolibe često su imale manje, međusobno odvojene prostorije i niže plafone, pa je za njihovo zagrevanje bilo potrebno manje energije.

Debeli drveni podovi dodatno su se izolovali piljevinom ili mahovinom, dok su se kuće često podizale na kamenim stubovima. Na taj način smanjivao se direktan kontakt objekta sa hladnim tlom i pojava takozvanih toplotnih mostova. Još jedan princip bila je svojevrsna podela kuće na toplije i hladnije zone. Glavne prostorije u kojima se boravilo održavale su se toplim, dok su spavaće sobe mogle da ostanu znatno hladnije. Za spavanje su se zato koristili debeli pokrivači, čime se dodatno smanjivala količina energije potrebna za zagrevanje celog objekta.

Šta se promenilo u modernoj gradnji?

Razvojem jeftinije energije i novih građevinskih tehnologija prednost su dobile lagane drvene konstrukcije, staklena vuna, parne brane i sistemi prinudne cirkulacije vazduha. Takav način gradnje omogućio je bržu i jeftiniju izgradnju, ali je istovremeno doveo do objekata sa manjom toplotnom masom.

Autori videa upozoravaju i na problem brojnih mogućih mesta kroz koja može da prolazi vazduh, kao i na veliku zavisnost modernih kuća od stalnog rada sistema grejanja, električne energije ili goriva.

To znači da čak i kuća koja formalno ispunjava propisane standarde izolacije može veoma brzo da izgubi toplotu ako dođe do nestanka struje ili kvara sistema grejanja.

Mogu li se stari principi primeniti i danas?

Autori smatraju da deo tih principa može da se primeni i u savremenoj gradnji. Kao jedno od rešenja navode veću upotrebu masivnog drveta ili kamena u enterijerima, kvalitetno zaptivanje svih spojeva, kao i detaljno testiranje vazdušne nepropusnosti.

Pominju se i radijantni ili zidani sistemi grejanja, kao i kompaktniji tlocrti koji imaju manje velikih otvorenih prostora i visokih plafona. Pritom bi, prema autorima, trebalo razmišljati i o ukupnim troškovima zgrade tokom celog njenog životnog veka, a ne samo o ceni izgradnje.

Priča o starim skandinavskim kolibama tako otvara pitanje koliko na energetsku efikasnost utiče sama izolacija, a koliko način na koji je cela kuća projektovana, izgrađena i zagrevana.

(Dnevno.hr)