(“POVERLjIVO”) RUSI PLANIRALI UPAD U UKRAJINU 2008?! Procureo dokument iz ambasade SAD u Moskvi, Vikiliks sve razotkrio

VIKILIKS je 2008. godine objavio depešu američkog ambasadora u Moskvi, koji detaljno raslaže ruske stavove po tada aktuelnom pitanju ukrajinskog potencijalnog pristupanja NATO.

Značaj ovog dokumenta je u tome što pokazuje da je pitanje ruske intervencije u Ukrajini aktuelno deceniju i po, te se iz toga može zaključiti da dobranu krivicu za ovaj brutalni rat snosi kijevska administracija Vladimira Zelenskog.

Ukrajina i dalje nije u NATO. Možemo zamisliti onda šta se onda dešavalo kobnog februara 2022. godine u krugovima tajne diplomatije, nakon čega je usledila specijalna vojna operacija.

Dokument vam dajemo u celosti.

Datum: 1. februar 2008, u 14:25 po lokalnom vremenu. 

Biblioteka Avalon, Oznaka: 08MOSKVA265Naslov: NjET ZNAČI NjET: CRVENE LINIJE RUSIJE U VEZI SA ŠIRENjEM NATO-a

Mesto nastanka: Ambasada SAD u Moskvi.

Pošiljalac: tadašnji američki ambasador u Rusiji Vilijam Dž. Bern. 

Primaoci: dokument je distribuiran iz američke ambasade u Moskvi prema Stejt departmentu, a u zaglavlju su navedeni i državni sekretar, sekretar za odbranu, kanal za saradnju EU-NATO…

Stepen tajnosti: POVERLjIVO!

1. (C) Sažetak. Nakon prigušene prve reakcije na nameru Ukrajine da zatraži Plan aktivnosti za članstvo u NATO-u (MAP) na samitu u Bukureštu (ref. A), ministar spoljnih poslova Lavrov i drugi visoki zvaničnici ponovili su snažno protivljenje, naglašavajući da bi Rusija dalje širenje na istok smatrala potencijalnom vojnom pretnjom. Proširenje NATO-a, posebno na Ukrajinu, ostaje za Rusiju „emocionalno i neuralgično“ pitanje, ali iza snažnog protivljenja članstvu Ukrajine i Gruzije u NATO-u stoje i strateška razmatranja politike. U Ukrajini, ona uključuju strahovanja da bi to pitanje potencijalno moglo podeliti zemlju na dva dela, dovodeći do nasilja ili čak, kako neki tvrde, građanskog rata, što bi primoralo Rusiju da odluči da li da interveniše. Pored toga, Vlada Ruske Federacije (GOR) i stručnjaci i dalje tvrde da bi ukrajinsko članstvo u NATO-u imalo veliki uticaj na rusku odbrambenu industriju, rusko-ukrajinske porodične veze i bilateralne odnose uopšte. U Gruziji, GOR strahuje od nastavka nestabilnosti i „provokativnih činova“ u separatističkim oblastima. Kraj sažetka.

Proširenje NATO-a „potencijalna vojna pretnja Rusiji“

2. (U) Tokom svog godišnjeg pregleda ruske spoljne politike 22–23. januara (ref. B), ministar spoljnih poslova Lavrov naglasio je da Rusija mora da posmatra nastavak širenja NATO-a na istok, posebno na Ukrajinu i Gruziju, kao potencijalnu vojnu pretnju. Iako bi Rusija mogla verovati izjavama sa Zapada da NATO nije usmeren protiv Rusije, kada se pogledaju nedavne vojne aktivnosti u zemljama NATO-a (uspostavljanje američkih prednjih operativnih lokacija itd.), one moraju biti procenjene ne prema iskazanim namerama, već prema potencijalu. Lavrov je naglasio da je održavanje ruske „sfere uticaja“ u susedstvu anahrono i priznao da SAD i Evropa imaju „legitimne interese“ u regionu. Ali, tvrdio je, dok su države slobodne da donose sopstvene odluke o svojoj bezbednosti i o tome kojim političko-vojnim strukturama će se pridružiti, one treba da imaju na umu uticaj na svoje susede.

3. (U) Lavrov je naglasio da je Rusija uverena da proširenje nije zasnovano na bezbednosnim razlozima, već da predstavlja nasleđe Hladnog rata. Osporavao je argumente da je NATO odgovarajući mehanizam za pomoć u jačanju demokratskih vlada. Rekao je da Rusija razume da NATO traži novu misiju, ali da postoji rastuća tendencija da nove članice rade i govore šta god žele jednostavno zato što su pod okriljem NATO-a (npr. pokušaji nekih novih članica da „prepišu istoriju i veličaju fašiste“).

4. (U) Tokom konferencije za štampu 22. januara, kao odgovor na pitanje o zahtevu Ukrajine za MAP, MVP je saopštio da „radikalno novo proširenje NATO-a može dovesti do ozbiljnog političko-vojnog pomeranja koje će neizbežno uticati na bezbednosne interese Rusije“. Portparol je dalje naglasio da je Rusija vezana sa Ukrajinom bilateralnim obavezama utvrđenim Ugovorom o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu iz 1997. godine, u kojem su se obe strane obavezale da će se „uzdržati od učešća u ili podrške bilo kakvim postupcima koji mogu ugroziti bezbednost druge strane“. Portparol je primetio da bi „verovatna integracija Ukrajine u NATO ozbiljno zakomplikovala mnogostrane rusko-ukrajinske odnose“ i da bi Rusija „morala da preduzme odgovarajuće mere“. Portparol je dodao da se „stiče utisak da sadašnje ukrajinsko rukovodstvo približavanje NATO-u u velikoj meri smatra alternativom dobrosusedskim odnosima sa Ruskom Federacijom“.

Rusko protivljenje: neuralgično i konkretno

5. (C) Težnje Ukrajine i Gruzije ka NATO-u ne samo da dotiču sirovi živac u Rusiji, već izazivaju ozbiljnu zabrinutost zbog posledica po stabilnost u regionu. Rusija ne samo da opaža opkoljavanje i napore da se potkopa ruski uticaj u regionu, već se takođe plaši nepredvidivih i nekontrolisanih posledica koje bi ozbiljno uticale na ruske bezbednosne interese. Stručnjaci nam govore da je Rusija posebno zabrinuta da bi snažne podele u Ukrajini oko članstva u NATO-u, pri čemu se veliki deo etničke ruske zajednice protivi članstvu, mogle dovesti do velikog rascepa, uz nasilje ili, u najgorem slučaju, građanski rat. U tom slučaju, Rusija bi morala da odluči da li da interveniše; odluka sa kojom Rusija ne želi da se suoči.

6. (C) Dmitrij Trenin, zamenik direktora Karnegijevog moskovskog centra, izrazio je zabrinutost da je Ukrajina, dugoročno gledano, najpotencijalnije destabilizujući faktor u odnosima SAD i Rusije, imajući u vidu nivo emocija i neuralgije koje je pokrenula njena težnja ka članstvu u NATO-u. Pismo kojim je zatraženo razmatranje MAP-a došlo je kao „loše iznenađenje“ za ruske zvaničnike, koji su računali da su težnje Ukrajine ka NATO-u bezbedno sklonjene u drugi plan. Svojim javnim pismom, pitanje je bilo „izoštreno“. Budući da je članstvo ostalo predmet podela u ukrajinskoj unutrašnjoj politici, ono je otvorilo prostor za rusku intervenciju. Trenin je izrazio zabrinutost da bi elementi unutar ruskog establišmenta bili ohrabreni da se mešaju, podstičući otvoreno američko ohrabrivanje suprotstavljenih političkih snaga i dovodeći SAD i Rusiju u klasičan konfrontacioni položaj. Ironija je, prema Treninu, bila u tome što bi članstvo Ukrajine razoružalo NATO, ali ni ruska javnost ni elita nisu bile spremne za taj argument. Postepeno pomeranje Ukrajine ka Zapadu bilo je jedno, a njen preventivni status de jure američkog vojnog saveznika nešto drugo. Trenin je snažno upozorio protiv toga da se sadašnja unutrašnja ukrajinska borba za vlast, u kojoj je MAP samo poluga u domaćoj politici, dopusti da dodatno zakomplikuje odnose SAD i Rusije.

7. (C) Još jedno pitanje koje pokreće rusko protivljenje ukrajinskom članstvu jeste značajna saradnja dve zemlje u oblasti odbrambene industrije, uključujući određeni broj postrojenja u kojima se proizvodi rusko oružje. Dok su u toku napori da se većina tih postrojenja zatvori ili preseli u Rusiju, kao i da se Crnomorska flota preseli iz Sevastopolja u Novorosijsk pre roka iz 2017. godine, GOR je jasno stavio do znanja da bi pristupanje Ukrajine NATO-u zahtevalo od Rusije da izvrši velike (i skupe) promene u svojoj odbrambeno-industrijskoj saradnji.

8. (C) Slično tome, GOR i stručnjaci primećuju da bi takođe postojao značajan uticaj na rusko-ukrajinske ekonomske i radne odnose, uključujući posledice po hiljade Ukrajinaca koji žive i rade u Rusiji i obrnuto, zbog potrebe uvođenja novog viznog režima. To bi, tvrdio je Aleksandar Konovalov, direktor Instituta za strateške procene, postalo ključajući kotao besa i ogorčenosti među lokalnim stanovništvom.

9. (C) Što se tiče Gruzije, većina stručnjaka je rekla da, iako nije toliko neuralgična za Rusiju kao Ukrajina, GOR smatra da je tamošnja situacija previše nestabilna da bi podnela podele koje bi članstvo u NATO-u moglo izazvati. Aleksej Arbatov, zamenik direktora Karnegijevog moskovskog centra, tvrdio je da su težnje Gruzije ka NATO-u jednostavno način da reši svoje probleme u Abhaziji i Južnoj Osetiji, i upozorio da bi Rusija bila dovedena u tešku situaciju ukoliko bi do toga došlo.

Odgovor Rusije

10. (C) GOR je jasno stavio do znanja da bi morao „ozbiljno da preispita“ celokupne odnose sa Ukrajinom i Gruzijom u slučaju da ih NATO pozove da se pridruže. To bi moglo uključivati velike posledice po energetsku, ekonomsku i političko-vojnu saradnju, sa mogućim posledicama širom regiona i u Centralnoj i Zapadnoj Evropi. Rusija bi takođe verovatno ponovo razmotrila svoj odnos sa Alijansom i aktivnosti u Savetu NATO–Rusija, i razmotrila dalje poteze u oblasti kontrole naoružanja, uključujući mogućnost potpunog povlačenja iz Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi (CFE) i Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), kao i direktnije pretnje planovima SAD za protivraketnu odbranu.

11. (C) Izabel Fransoa, direktorka Informativne kancelarije NATO-a u Moskvi (zaštićeno), rekla je da veruje da je Rusija prihvatila da će Ukrajina i Gruzija na kraju pristupiti NATO-u i da se bavi dugoročnim planiranjem kako bi preoblikovala svoje odnose sa obe zemlje, kao i sa Alijansom. Međutim, Rusija još nije spremna da se nosi sa posledicama daljeg širenja NATO-a prema svom jugu. Dodala je da, iako se Rusiji dopada saradnja sa NATO-om u Savetu NATO–Rusija, Rusija bi smatrala neophodnim da insistira na preoblikovanju odnosa NATO–Rusija, ako ne i da se potpuno povuče iz NRC-a, u slučaju pristupanja Ukrajine i Gruzije NATO-u.

Komentar:

12. (C) Protivljenje Rusije članstvu Ukrajine i Gruzije u NATO-u istovremeno je emocionalno i zasnovano na percipiranim strateškim zabrinutostima zbog uticaja na ruske interese u regionu. Takođe je politički popularno predstavljati SAD i NATO kao protivnike Rusije i koristiti približavanje NATO-a Ukrajini i Gruziji kao sredstvo za stvaranje podrške među ruskim nacionalistima. Dok je rusko protivljenje prvom krugu proširenja NATO-a sredinom 1990-ih bilo snažno, Rusija se sada oseća sposobnom da snažnije odgovori na ono što doživljava kao postupke suprotne njenim nacionalnim interesima.

Kraj dokumenta.

BONUS VIDEO: RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja