UPOZERENjE SA VRHA EU: Klimatske promene mogle bi delove Evrope da učine nepogodnim za agrar

IZVRŠNA direktorka Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA) Lena Ila-Mononen izjavila je danas da bi vrućina, suša i nestašica vode mogle fundamentalno da promene poljoprivredu u delovima Evrope, pri čemu neke kulture više neće biti održive u najsušnijim područjima Mediterana.

Ona je u intervjuu za Juropian njuz rum (ENR) čiji je Tanjug deo, rekla da suše u Evropi postaju test političkih vremenskih horizonta i da kako reke opadaju, prognoze useva slabe, a stres zbog nestašice vode se širi izvan Mediterana, odlaganje prilagođavanja će suočiti vlade sa većim troškovima i manjim brojem opcija u narednim decenijama.

-Neki usevi više neće da uspevaju, posebno u najsušnijem mediteranskom, južnoevropskom području. Intenzivnije navodnjavanje ne bi nužno predstavljalo rešenje zbog moguće nestašice vode. Zato bi neko zemljište koje se trenutno koristi za poljoprivredu moglo više da bude nepogodno za poljoprivredu u nekim regionima Evrope, rekla je ona.

Prema njenim rečima ovo leto je dalo najjasniju moguću ilustraciju onoga s čime se Evropa suočava.

-Teške suše su poremetile poljoprivredu, naš transport, pa čak i energetsku infrastrukturu. I videli smo intenzivne toplotne talase u mnogim delovima Evrope koji su imali ogroman uticaj na infrastrukturu, zdravlje i dobrobit ljudi. Žetva je kasnila i bila je manja, tako da bismo ove zime mogli da imamo čak i problema sa sigurnošću hrane, upozorila je Ila-Mononen.

Smatra i da se posledice šire izvan tradicionalnih sušnih zona Evrope i kao primer navela sušu u Ukrajini i Mađarskoj, kao i neuobičajeno sušne uslove u Ujedinjenom Kraljevstvu i Finskoj.

Istovremeno ona je pozvala evropske političare da gledaju dalje od sledećih izbora i da planiraju klimatske rizike koji već mogu da se predvide u narednoj deceniji.

-Ova vrsta kratkoročnog pristupa nam neće pomoći, rekla je ona i dodala da odluke o ulaganjima u infrastrukturu i poljoprivredu moraju da uzmu u obzir vremenske horizonte od 10, 20 i 50 godina.

Podsetila je i da je u proceni objavljenoj u martu, uoči ovogodišnjih letnjih toplotnih talasa, EEA navela da “trenutno suša (54 odsto), jake kiše (21 odsto), mraz (16 odsto) i grad (9 odsto) zajedno čine 80 odsto poljoprivrednih gubitaka u EU.

Ila-Mononen je rekla da Evropa više ne može da tretira prilagođavanje klimatskim promenama kao opcionalnu politiku kojom će se baviti kada budžeti to dozvole.

-Vrućina i suša već utiču na poljoprivredu, vodne resurse, transport i energetske sisteme, a neka šteta je mogla da se izbegne ranijim ulaganjima, rekla je ona.

Zaključila je da prilagođavanje mora da dopuni a ne da zameni ublažavanje, odnosno da Evropa treba i da smanji emisije i pripremi se za klimatske uticaje koji će se nastaviti čak i uz ambiciozna smanjenja emisija.

Tanjug

BONUS VIDEO – Vatrena stihija u Deliblatskoj peščari