Šta se to dešava u Norveškoj? Takvo pitanje postavlja se, čini se, celom svetu. Niko ne može da objasni kako se ovoj zemlji izuzetno dobro ide na najvećim sportskim događajima 2026. godine.
Skandinavci, sa oko 5,5 miliona stanovnika, proživljavaju godinu kakva se ne pamti. Norvežani su dominirali na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji, osvojili istorijsku medalju na Svetskom prvenstvu u hokeju i posle 28 godina vratili se na Svetsko prvenstvo u fudbalu, gde se nisu izgubili i prvi put u istoriji stigli do četvrtfinala.
Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini održane su od 6. do 22. februara 2026. godine, a Norveška ih je završila na čelu tabele medalja. Osvojili su neverovatnih 41 medalju – 18 zlatnih, 12 srebrnih i 11 bronzanih. Niko im se nije ni približio. Druge Sjedinjene Američke Države imale su šest zlatnih medalja manje i ukupno su zaostajale za osam.
Tradicionalno, Norveška je dominirala pre svega u skijaškom trčanju i biatlonu, što je zajedno donelo 25 norveških medalja. Apsolutna zvezda bio je Johannes Hösflot Kläbo, koji je osvojio šest zlatnih medalja iz šest startova i postao najuspešniji zimski olimpijac svih vremena.
Tri meseca kasnije, međutim, desilo se nešto što niko nije očekivao. Na Svetskom prvenstvu u hokeju u Švajcarskoj (15. – 31. maja) Norvežani su se probili do polufinala. U četvrtfinalu su eliminisali Letoniju, a u borbi za finale zaustavila ih je domaća Švajcarska, koja je na kraju izgubila od Finske.
U utakmici za bronzu, Norveška je savladala Kanadu sa 3:2 posle produžetaka i osvojila istorijsku medalju. Za ovu zemlju to je bila prva medalja sa Svetskog prvenstva u hokeju u istoriji. Skandinavci nikada nisu spadali među tradicionalne hokejaške velesile, ali su pobedili jednu od najuspešnijih hokejaških nacija na svetu. Ostaje samo da se vidi da li će ovaj rezultat doneti opšte poboljšanje na vrhunskim turnirima za Norvežane.
Norveška je privlačila pažnju i tokom leta. Na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026, koje se održalo u SAD, Kanadi i Meksiku, kvalifikovali su se prvi put od 1998. godine. Tim oko Erlinga Haalanda, međutim, nije bio samo puki učesnik. Nakon prolaska grupne faze, uspešno su prošli i nokaut fazu. Najveći trenutak dogodio se 5. jula, kada su senzacionalno savladali Brazil sa 2:1.
Erling Haland na utakmici Obala Slonovače – Norveška, šesnaestina finala Mundijala (Foto: NTB, NTB / Alamy / Profimedia)
Golgeter Mančester Sitija postigao je oba gola, a Norvežani su se prvi put u istoriji našli među osam najboljih timova sveta. Njihov put se završio tek 11. jula, kada su izgubili od Engleske sa 1:2 posle produžetaka. Četvrtfinale Svetskog prvenstva bio je najbolji rezultat ove zemlje u istoriji fudbalskih Mundijala.
Kako zemlja sa 5,5 miliona stanovnika može da konkuriše najvećim sportskim nacijama sveta? Odgovor leži u dugoročnom radu. Norveška ima izgrađen sistem koji objedinjuje masovni sport za decu, kvalitetnu infrastrukturu, profesionalne trenere, sportsku nauku i dugoročan rad sa talentima. Najmlađi članovi društva, štaviše, nisu primorani na preterano ranu specijalizaciju. Sport bi pre svega trebalo da bude zabava, a tek kasnije dolazi vrhunska priprema.
Norveška tako 2026. godine pokazuje da njen uspeh odavno nije samo u zimskim sportovima. Mala zemlja ima veliki i jedinstven sistem – a svet ga za sada samo neverovatno posmatra.
