Foto: G.G./ATAImages
Kristina Iglendža novo je lice jutarnjeg programa televizije Pink, gde će svakog petka voditi emisiju zajedno sa Predragom Sarapom, a danas joj je prva emisija. Iako je publika prepoznaje po osmehu, energiji i dugogodišnjem iskustvu pred kamerama, iza njenog profesionalnog puta krije se životna priča obeležena ratom, izbeglištvom, odrastanjem u teškim okolnostima i ranom borbom za egzistenciju.
Kristina je ranije otvoreno govorila o periodu detinjstva i dolasku u Beograd iz Dalmacije tokom ratnih godina i “Oluje”. Kako je istakla, iskustva koja je proživela u najranijem dobu značajno su uticala na njen karakter i pogled na život.
PROČITAJTE JOŠ: ŠOK-TRANSFER USRED TELEVIZIJSKE SEZONE: Vatrena plavuša prelazi na Pink – vodiće JUTARNJI PROGRAM!
– Došla sam iz Dalmacije za vreme rata i život me je očvrsnuo od malih nogu. Naučila sam da u životu moraš da ideš jako, snažno i strastveno, nema odustajanja. Mogu i da padnem i da ne uspem, otresem kolena i nastavim dalje dok ne dođem do svog cilja. Džabe ti lepota i pamet ako nemaš hrabrosti. Ne plašim se ničega, osim Boga. Ne kritikujem sebe za greške iz prošlosti, nego to prihvatim i iz toga izvlačim pouke i stvari koje ne bi trebalo da ponavljam – rekla je Kristina tada, pa opisala kako je izgledao dolazak u Beograd.
– Mislim da me je to dosta formiralo kao osobu, jer sam bila mala devojčica od devet godina koja je bila potpuno svesna svega. Preko noći ostaneš bez ičega, dođeš u koloni i nemaš gde da spavaš, škole te teško prihvataju, jer si stranac. Svega se sećam kao da je juče bilo. Kada gledaš majku koja plače i koja ne može da ti da za užinu, bori se kao i otac, to te nekako oformi – prisetila se Kristina.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
Teška životna situacija uticala je i na to da Kristina veoma rano shvati značaj rada i samostalnosti. Još kao devojčica počela je da zarađuje, prihvatajući poslove koje je mogla da obavlja.
– Zato sam jako mlada počela da radim, kao klinka sam prodavala sladoled, radila u kafiću. Mene ništa nije bilo sramota, jer moji nisu imali da mi pruže. Bila sam svesna da nemaju, ima li gore boli nego da vidiš majku koja plače i ne može detetu da pruži osnovne stvari. Hvala Bogu ostali smo živi, zdravi, najbitnije je kada čovek ima porodicu i podršku, bitan je oslonac koji dobijaš – rekla je voditeljka u razgovoru za Grand.
BONUS VIDEO:
