PROPAST francusko – nemačkog projekta lovačkih aviona otvorio je šire takmičenje oko toga ko će oblikovati sledeću generaciju evropskih borbenih aviona.
Veronique BESNARD / AFP / Profimedia
Nemačka je vodila preliminarne razgovore o učešću u britansko-italijansko-japanskom programu lovačkih aviona, dok zemlja preispituje svoje planove za borbene avione nakon propasti partnerstva sa Francuskom.
Britanski nacionalni direktor za naoružanje, koji nadgleda nabavke odbrambene opreme, tražio je učešće Nemačke u Globalnom programu borbenog vazduhoplovstva, prema internim dokumentima nemačke vlade koje je video “Politiko”.
London želi da razgovara o uslovima za moguću saradnju, uključujući industrijsku “podelu posla” i zahteve Nemačke za vojnim sposobnostima, navodi se u dokumentima.
Kao odgovor na zahtev časopisa “Politiko” za komentar, nemačko ministarstvo odbrane potvrdilo je da su održani početni istraživački razgovori o osnovnim zahtevima i sadržaju programa GCAP, ali nije reklo da li je Velika Britanija formalno podigla pitanje nekog specifičnog statusa učesnika za Nemačku.
Ovaj pristup bi mogao da otvori novi put za Nemačku samo nekoliko meseci nakon što su Berlin i Pariz napustili stub borbenih aviona budućeg borbenog vazdušnog sistema, koji su razvijali sa Španijom.
Projekat borbenih aviona je obustavljen nakon godina sporova između nemačke kompanije “Airbus Defence & Space” i francuske kompanije “Dassault Aviation”.
Foto: Tanjug/ Ludovic Marin/Pool Photo via AP
Berlin se suočava sa izborom da li da uđe u napredni program lovaca čiju su osnovnu strukturu već postavile Velika Britanija, Italija i Japan ili da pokuša da izgradi još jedno evropsko partnerstvo sa Španijom i Švedskom u kojem bi mogao imati veći uticaj na vojne potrebe i industrijski rad.
Evropske zemlje i njihovi bliski saveznici žele da na kraju zamene neke od svojih trenutnih flota lovaca takozvanim lovačkim avionom šeste generacije koji kombinuje napredni stelt, fuziju senzora, umrežavanje i bespilotne sisteme.
To se smatra ključnim za očuvanje stručnosti evropskih mlaznih lovaca u vreme zategnutih odnosa sa SAD, a takođe i za odvraćanje Rusije.
“GCAP” okuplja Veliku Britaniju, Italiju i Japan kako bi razvili novi lovac koji bi trebalo da uđe u upotrebu od 2035. godine.
Tri zemlje su u julu potpisale ugovor o razvoju vredan 4,6 milijardi funti sa svojim zajedničkim industrijskim preduzećem “Edgewing”.
Kanada je postala prva zemlja posmatrač programa kasnije tog meseca.
Predstavnik britanske odbrambene industrije rekao je da očekuje da će London naglasiti da je “GCAP” postojeći program sa vremenski okvirom do 2035. godine koji bi mogao da zadovolji nemačke potrebe, a istovremeno pomogne u očuvanju nemačkih radnih mesta nakon što se Jurofajter Tajfun postepeno ukine.
Britanski pritisak dolazi u trenutku kada Nemačka još uvek razrađuje šta sledi nakon FCAS-a.
AP Photo/Marco Ugarte
Kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron zaključili su u junu da se Erbas i Daso neće moći složiti oko izgradnje zajedničkog borbenog aviona.
Berlin i Pariz nameravaju da nastave saradnju na drugim delovima višestubnog projekta FCAS ali interni dokumenti pokazuju da bi se sporazum o GCAP-u koji uključuje Berlin suočio sa značajnim pitanjima unutar nemačkog odbrambenog .
Jedna procena ministarstva identifikuje pridruživanje GCAP-u kao jednu od preostalih multinacionalnih opcija Nemačke ali navodi da je program izgrađen oko pomorskog scenarija koji ne odgovara nemačkim zahtevima za operacije u kontinentalnoj Evropi.
Takođe upozorava da bi Nemačka mogla imati poteškoća da obezbedi značajnu ulogu za nemačku industriju u projektu koji je već u toku.
Nemačka procena je takođe skeptična prema britanskoj kompaniji “BAE Systems”, jednoj od glavnih kompanija uključenih u program.
U listu se navodi da iskustvo daje razlog za očekivanje da će BAE dominirati novim programom na način koji bi bio nespojiv sa saradnjom “na ravnopravnoj osnovi“.
Te procene predstavljaju internu procenu, a ne utvrđeni stav nemačke vlade.
Dokumenti takođe pokazuju da je ministarstvo odbrane zatražilo od nadležnih odeljenja da procene britanski pristup.
Na pitanje časopisa “Politiko” o britanskom pristupu Nemačkoj, portparol britanske vlade nije govorio o detaljima, rekavši samo da Britanija i njeni partneri “ostaju otvoreni za pridruživanje drugih GCAP-u“, uz očuvanje programa na pravom putu.
Novi britanski premijer Endi Bernam takođe će sledećeg meseca posetiti Berlin kako bi se sastao sa Mercom.
Ministar odbrane Boris Pistorijus je javno ostavio otvorenim nekoliko opcija za novi lovac.
Ista interna nemačka beleška ukazuje na moguće novo partnerstvo sa Švedskom i Španijom, tvrdeći da te tri zemlje imaju blisko usklađene vojne zahteve i da bi krenule sa uporedivije pozicije nego što bi to učinila Nemačka u okviru već uspostavljenog britansko-italijansko-japanskog programa.
U proceni se zaključuje da bi nemačko-švedsko-špansko partnerstvo bilo “povoljnije i perspektivnije“ iz nemačke perspektive i “preporučuje“ dalje razmatranje te opcije.
Na pitanje o mogućem nemačko-švedsko-španskom partnerstvu, portparol nemačkog ministarstva odbrane rekao je da su održani i početni koordinacioni razgovori kako bi se razjasnili osnovni zahtevi za borbeni vazdušni sistem šeste generacije.
Portparol je rekao da odluke o budućem nemačkom borbenom vazdušnom sistemu imaju “političku dimenziju“ i da Berlin tesno koordinira sa partnerima i unutar nemačke vlade.
(Politiko)
