Kako je dinar ukrotio evro i promenio pravila igre: “Brojka 117 postala ekonomski aksiom”

U ekonomiji, kao i u životu, poverenje se teško stiče, a lako gubi. Ako pitate prosečnog građanina Srbije šta za njega znači reč “kurs“, starije generacije će se verovatno prisetiti uličnih dilera iz devedesetih i grozničavog preračunavanja plata. Oni nešto mlađi setiće se perioda od pre petnaestak godina, kada je pogled na kursnu listu svake nedelje donosio novu dozu stresa, a rate stambenih kredita u evrima rasle brže od plata.

Danas, u drugoj polovini dvadesetih godina, svedočimo da je dinar stabilna valuta, a brojka 117 postala je ekonomski aksiom i konstanta uprkos globalnim krizama, ratovima, pandemijama i energetskim šokovima.

Kako se politika kursa promenila 2012. godine

Kako je dinar ukrotio evro i promenio pravila igre, moramo da se vratimo u prošlost, da bi razumeli sadašnjost. Zato naša priča počinje u jesen 2008. godine u vreme kada se svetski finansijski sistem rušio pod naletom Hipotekarne krize.

Srbija je u taj globalni vrtlog ušla sa prosečnim kursom od oko 81,4 dinara za evro. Iluzija o brzom oporavku brzo je raspršena pa u godinama koje su usledile, dinar je bio u konstantnom slobodnom padu.

Ekonomska strategija tog vremena oslanjala se na princip da kurs treba da se formira potpuno slobodno na tržištu, uz minimalne intervencije centralne banke. Rezultat takve politike nije bio baš adekvatan pa je do leta 2012. godine, evro probio granicu od 113 dinara što znači da je u samo četiri godine, srpska valuta izgubila je nešto manje od 40 odsto svoje vrednosti.

Posledice su bile vidljive jer su cene i inflacija rasle, što je ukazivalo da je sistem “zreo” za zaokret.

Do tog zaokreta je došlo u avgustu 2012. godine, sa promenom rukovodstva u Narodnoj banci Srbije, kada dolazi do tihe revolucije u monetarnoj politici. Umesto pukog posmatranja tržišnih kretanja, država donosi odluku da preuzme volan. Uveden je režim takozvanog “rukovođeno plivajućeg kursa“, koji je u praksi značio da dinar može da pliva, ali NBS postavlja nevidljive bedeme preko kojih ne sme da se prođe.Ključni potez bio je promena psihologije tržišta.

Centralna banka je poslala jasnu poruku spekulantima i bankama, da će svaka prekomerna oscilacija biti sasečena u korenu.

Kada bi pritisak za slabljenje dinara porastao, NBS bi reagovala prodajom evra, i obrnuto, kada je previše jačao, država bi kupovala devize. Ti potezi primirili su kurs, a ono što je u početku delovalo kao privremeno zatišje, pretvorilo se u stabilnost koja i dalje traje.

Kako su devizne rezerve porasle na rekordne nivoe

Da je to tako kažu za “Blic Biznis” iz NBS od koje smo zatražili da nam dostave kretanje kursa dinare od 2008. do danas.

-U navedenom periodu od skoro dve decenije (od početka 2008. do danas) kretanje kursa dinara prema evru imalo je dve jasno podeljene faze.Prvu, od početka 2008. sve do početka avgusta 2012. kada je dinar izgubio trećinu (-33,2%) svoje vrednosti prema evru, a da to slabljenje ne bi bilo izraženije, NBS je morala da proda neto 5,7 milijardi evra iz deviznih rezervi. Dakle, i pored značajnog korišćenja deviznih rezervi, dinar je u tom periodu zabeležio izraženo slabljenje. I drugu, od avgusta 2012. do danas, period koji već skoro deceniju i po karakteriše relativna stabilnost kursa dinara prema evru, tokom koje je dinar blago ojačao za oko 1% nominalno, a NBS neto kupila 10 milijardi evra. U tako dugom vremenskom periodu od skoro dve decenije nije samo kretanje kursa bilo različito već su ovo bile i dve potpuno različite faze u načinu na koji je NBS pristupala praćenju kretanja na deviznom tržištu i sprovođenju intervencija na tom tržištu – naveli su za “Blic Biznis” iz NBS.

Prema podacima ove institucije, od avgusta 2012. godine nastupa bitno drugačiji period kretanja kursa dinara. Od 6. avgusta 2012. godine (kurs dinara iznosio 118,5676), do 31. avgusta 2026. godine (117,3531), dinar je prema evru nominalno ojačao za oko 1%. Istovremeno, NBS je u ovom periodu na deviznom tržištu neto kupila čak 10,1 milijardi evra u uslovima preovlađujućih strukturnih aprecijacijskih pritisaka, naročito izraženih od 2017. godine.

Od 2017. godine su pritisci ka jačanju dinara bili dominantni, kao posledica povoljnih platnobilansnih kretanja, pre svega priliva stranih direktnih investicija, izvoza, doznaka, turizma, koje je NBS kupovinom deviza ublažavala, istovremeno povećavajući devizne rezerve na rekordne nivoe, krajem avgusta bruto devizne rezerve iznosile su 30.805,4 mln evra, što je njihov rekordni iznos posmatrajući krajem meseca, ističu.

Oni dodaju da su obe faze bile obeležene brojnim izazovima i neizvesnostima, kako na globalnom, tako i na regionalnom planu.

Brojka 117 kao ekonomsko sidro

– U prvom delu posmatranog perioda to su, pre svega, bili globalna finansijska kriza iz 2008. godine i kriza javnog duga u evrozoni koja je započela krajem 2009. godine (koja je trajala i velikim delom drugog posmatranog perioda). Drugu fazu obeležili su brojni šokovi, dominantno iz međunarodnog okruženja, uključujući pandemiju koronavirusa, energetski šok izazvan ratom u Ukrajini i globalne inflatorne pritiske, kao i aktuelne pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i neizvesnost u pogledu njihovih ekonomskih posledica uz povratak šokova i volatilnosti na tržištu energenata. Upravo imajući u vidu da su oba perioda bila obeležena značajnim spoljnim šokovima, relativna stabilnost, kao i otpornost kursa dinara ostvarena od avgusta 2012. godine posebno dolaze do izražaja. Ipak, reakcija u ova dva perioda nije bila ista. Dok je NBS u prvoj fazi čekala da se oscilacije značajno povećaju da bi reagovala, u drugoj, od dolaska na čelo NBS aktuelnog guvernera gospođe Tabaković, mnogo više pažnje je posvećeno stabilnosti kursa. Analizom i identifikacijom uzroka i činioca koji su uticali na značajne oscilacije, blagovremenim i odmerenim reakcijama NBS je u periodima deprecijacijskih pritisaka koristila značajno niži iznos deviznih rezervi, a kada su preovladavali pritisci ka jačanju dinara mudro je gradila rezerve na rekordne nivoe iz godine u godinu-objašnjavaju za “Blic Biznis” iz NBS.

Ipak, u ekonomiji nema istih mišljenja.

Dok građani i dužnici u evrima slave stabilnost, među ekonomistima i dalje tinja debata o nuspojavama ovog modela. Kritičari često ističu da “zakucan“ kurs šteti domaćim izvoznicima jer naši proizvodi na stranim tržištima postaju skuplji i manje konkurentni, dok uvoz istovremeno postaje jeftiniji i primamljiviji.

Zagovornici pak stabilnosti imaju argument, a to je da ta monetarna predvidivost “mami” strane investitore.

Ipak, stabilnost dinara u proteklih četrnaest godina kupila je ono što se novcem teško plaća, ekonomski mir.

Dok se globalna ekonomija nalazi na permanentnoj vrtešci između kriza i oporavaka, Srbija je izabrala stabilan kurs kao svoj štit. Ta odbrana ima i nuspojava koje nisu uvek jeftine ali u zemlji koja još uvek pamti monetarne traume s kraja prošlog veka, brojka 117 nije samo ekonomska kategorija već psihološka brana.

U eri globalne nesigurnosti, to sidro se za sada pokazalo kao dobar garant ekonomske plovidbe.