STELT tehnologija je transformisala moderno vazdušno ratovanje, pružajući Sjedinjenim Državama održivu operativnu prednost više od četiri decenije.
Foto: Vikipedija CC4.0/N509FZ
Od početaka Hladnog rata do razvoja platformi, kao što su F-117, B-2, F-22 i F-35, stelt tehnologija se razvila u sistemsku sposobnost koja kombinuje napredni inženjering, planiranje misije i operativnu stručnost.
Međutim, kako su SAD razvijale i primenjivale stelt tehnologiju u borbi, druge zemlje, posebno Kina, pažljivo su pratile njen napredak i borbenu primenu, ciljajući da razumeju, suprotstave se i repliciraju njene prednosti.
Kina je, posebno, pažljivo pratila američke stelt platforme i značajno ulagala u sopstvene kontra-stelt platforme i stelt avione.
Međutim, ova zapažanja se nisu dogodila i ne mogu se dogoditi izolovano; Na njih su uticale jedinstvene institucionalne perspektive Pekinga, tehnološka ograničenja i strateški ciljevi, koji i dalje oblikuju kineski pristup stelt i kontra-stelt sistemima.
Tokom poslednje decenije, Kina je tvrdila da je razvila više anti-stelt radara i da je takođe rasporedila dva stelt aviona, J-20 Mighty Dragon i J-35A.
Međutim, da li je moguće da je Peking naučio sve pogrešne lekcije iz američkog stelt programa?
Prema analizi američkog vazduhoplovstva objavljenoj ovog meseca, to je zaista slučaj.
Novi dokument – „Kineske percepcije stelta“ – majora Dereka Ekleba, oficira američkog vazduhoplovstva i saradnika u Kineskom institutu za vazduhoplovne studije vazduhoplovstva, sugeriše da su kineske percepcije američkih stelt sposobnosti „često nepotpune ili iskrivljene, što dovodi do preteranog oslanjanja na hardverska rešenja, potcenjivanja operativne prilagodljivosti SAD i predstavljanja stelta kao tehničkog, a ne operativnog problema“.
Foto: USAF/dwards.af.mil
POČECI STELTA
Stelt tehnologija se pojavila tokom poslednjih godina Hladnog rata, dok su SAD, nakon velikih gubitaka u Koreji i Vijetnamu, nastojale da razviju borbeni avion koji je bolji za preživljavanje.
F-117 Najthok bio je prvi stelt avion na svetu. Ubrzo su SAD isporučile i bombarder B-2 Spirit.
Godine 1999, tokom bombardovanja Srbije, F-117 Najthok je oboren od strane sistema protivvazdušne odbrane iz sovjetskog doba. Do danas, ovo je jedini stelt avion ikada oboren.
Izveštaji sugerišu da je kineska ambasada u Srbiji sakupljala delove oborenog F-117 Najthoka kako bi ih prokrijumčarila u Kinu, kako bi Peking mogao da unapredi sopstveni program stelt borbenih aviona i da razvije kontramere za njegovo praćenje.
U stvari, postoje dokazi koji ukazuju na to da je američko bombardovanje kineske ambasade u Beogradu 1999. godine imalo za cilj uništavanje ostataka F-117 Najthoka koje je osoblje ambasade možda sakupilo.
Ovaj incident je naglasio kako je Peking video stelt tehnologiju i kao pretnju i kao priliku.
-U godinama koje su usledile, Kina je zadržala dvostruki interes za stelt tehnologiju: razvoj kontramera američkim sposobnostima i unapređenje sopstvenih sposobnosti.
U međuvremenu, SAD su uvele još dva stelt aviona: F-22 Raptor i F-35 Lightning II.
Tokom naredne decenije, Kina je razvoj odbrane od stelta smatrala ključnim za svaki budući sukob sa Sjedinjenim Državama.
2017. godine je predstavila J-20 Mighty Dragon, svoj prvi stelt avion. Tokom narednih devet godina, značajna poboljšanja su napravljena na ovom avionu.
Kina je takođe predstavila J-35A, svoj drugi stelt lovac, koji je, izgleda, pod velikim uticajem F-35, na aeromitingu u Džuhaju u novembru 2024. godine.
Štaviše, prošle godine, Kina je počela da testira dva bezrepa stelt aviona, okvirno nazvana J-36 i J-50, a takođe razvija i stelt bombarder, H-20.
Međutim, prema tom dokumentu, Kina je fundamentalno pogrešno shvatila stelt tehnologiju i njenu primenu u borbi, a te zablude su uticale na razvoj njihovih anti-stelt radara i stelt lovaca.
KINESKE POGREŠNE PREDSTAVE O STELTU
Prema tom dokumentu, Kina je pogrešno shvatila stelt, njegovu primenu i njegove ranjivosti od samog početka.
Kineski stelt program je ozbiljno počeo 1999. godine kada je sovjetski sistem protivvazdušne odbrane oborio F-117 Najthok iznad Srbije.
-U pisanjima NLA se više puta pominje ovaj incident, predstavljajući ga kao dokaz da stelt nije nepobediv i veoma ranjiv na niskofrekventni radar.
Međutim, američke istrage su utvrdile da je gubitak proistekao iz operativne samozadovoljnosti, ponovljenog korišćenja istih ulaznih i izlaznih ruta i nedovoljnog suzbijanja poznatih pretnji, a ne iz bilo kakvog fundamentalnog nedostatka u samom avionu.
-Avion je radio kako se očekivalo; međutim, nedovoljno planiranje misije i neiskustvo operatera doprineli su obaranju. Naknadne misije su brzo uključile te lekcije i od tada nijedan operativni stelt avion nije izgubljen od neprijateljske vatre.
U osnovi, dok su kineski stratezi isticali ranjivosti hardvera i platforme prilikom obaranja, američki istražitelji su naglasili operativne greške prilikom gubitka.
NOA je koristila svoje naučene lekcije da bi usmeravala razvoj i nabavku onoga što smatra „kontra-stelt“ radarima, u nadi da će replicirati srpski uspeh u obaranju stelt aviona.
-Ova tumačenja su oblikovala naknadne kineske analize, koje su sve više naglašavale tehnička rešenja za detekciju, dok su manje pažnje posvećivale operativnim i adaptivnim faktorima. Ona pokreću impresivne inženjerske napore i velike budžete, ali ostavljaju praznine koje holističkiji protivnik može da iskoristi.
Kineski izvori često stelt posmatraju kao tehnički problem i fokusiraju se na detekciju kako bi se suprotstavili američkim prednostima. Istovremeno, manje se ceni operativna praksa i prilagodljivost.
-Kineske procene previše veruju u niskofrekventni radar. One ignorišu američku operativnu prilagodljivost i daju prednost hardveru u odnosu na doktrinu ili organizaciju.
Foto: PLNA
Na primer, kineski vojni planeri ne uzimaju u obzir da su SAD takođe naučile neopipljive lekcije nakon decenija strateškog, operativnog i taktičkog ponavljanja.
„Moderno američko planiranje misija koristi brojne alate, uključujući Zajednički sistem za planiranje misija, koji uključuje biblioteke pretnji i dinamičko rutiranje kako bi se maksimizirala prikrivenost.“
Za američke stratege, tvrdi se u radu, prikrivenost je višestruka sposobnost koja integriše tehnologiju sa operativnim taktikama kako bi se održala vazdušna nadmoć.
-Tehnologija prikrivenosti, iako skupa, složena i važna, samo je deo jednačine. „Ako je planiranje misije nedovoljno ili nepotpuno, tehnologija će se koristiti neoptimalno, povećavajući rizik za posadu i trup aviona, upozorava se u dokumentu.
Na primer, Kina tretira stelt isključivo kao svojstvo aviona, a ne kao deo većeg, adaptivnog i holističkog operativnog sistema.
Dok američka doktrina naglašava da su karakteristike sa niskom uočljivošću samo jedan element preživljavanja.
„Podjednako važni su planiranje misije, preusmeravanje u realnom vremenu, podrška elektronskom ratovanju, pakovanje snaga i kritično iskustvo koje su stekli operateri i pomoćno osoblje.“
Podvlačeći ovo kinesko razmišljanje, njihovi radari su označeni kao „anti-stelt“ ili „kontra-stelt“, kao što su YLC-8E i JY27A, što podvlači kineski optimizam u vezi sa razvojem konvencionalnog suprotstavljanja američkim stelt sistemima.
Međutim, ovi takozvani kineski „kontra-stelt“ radari su se loše pokazali u Venecueli.
Venecuela je rasporedila radare kineske proizvodnje JY-27 i JY-27A sa metarskim talasima, koje je Kineska korporacija za elektronsku tehnologiju (CETC) intenzivno reklamirala kao „kontra-stelt“ sisteme sposobne za otkrivanje lovaca pete generacije poput F-22 i F-35.
Ali tokom američke vojne operacije u Venecueli u januaru ove godine, ovi radari nisu uspeli da otkriju nijedan stelt avion, što ističe kako sam hardver ne može da reši problem stelta.
Kineski planeri verovatno takođe potcenjuju prednosti američke softverski usmerene prilagodljivosti.
Kineski „fokus na hardver“ izgleda da je u suprotnosti sa rastućim američkim naglaskom na Softverski vođena prilagodljivost i integracija misije i sistema u razvojnim programima, gde napredna veštačka inteligencija, dinamičko rutiranje i prilagođavanje okruženju u realnom vremenu imaju za cilj da ublaže upravo tu predvidljivost i krutost za koju kineski planeri mogu pretpostaviti da ograničava američke skrivene operacije u osporavanim okruženjima.“
-Američka doktrina naglašava preživljavanje kao integraciju skrivenosti, komandovanja i kontrole i adaptivnog planiranja; „Tekstovi PLA daju prioritet materijalnim rešenjima i tehnološkoj snazi, postavljajući temelje za različite odbrambene i razvojne putanje, navodi se.
Ironično, američke vojne i obaveštajne agencije se često prikazuju kao fiksirane na tehnologiju na račun strategije i taktike. Ali, rad tvrdi da, kada je u pitanju prikrivenost, Kina prenaglašava tehnologiju.
Rad tvrdi da je Kina napravila iste greške usmerene na hardver dok je razvijala svoj stelt avion.
Na primer, J-35A, koji je u velikoj meri inspirisan F-35, „replicira karakteristike američke platforme F-35, ali daje prioritet hardverskim metrikama u odnosu na softverski definisanu prilagodljivost u američkom stilu, zajedno sa modernizacijom [taktika, tehnika i procedura].“
Rad sugeriše da, uprkos izuzetnom napretku u razvoju kontra-stelt radara i stelt borbenih aviona, otvoreni fokus Kine na hardverski pristup može značiti da će ovi sistemi funkcionisati neoptimalno u realnim borbenim situacijama.
(eurasiantimes.com/Sumit Ahlavat)
BONUS VIDEO – ŽENA UBILA MUŽA NA ČUKARICI: Prvi snimci sa mesta zločina
