“TREBA MNOGO NOVCA” Jelena Bajić Jočić od “Azbuke” pravi film ali bez Raše Bukvića, evo zašto i šta kaže za nastavak “Selo gori”:”Svi misle da je tatina reč poslednja” (VIDEO)

Dok publika sa nestrpljenjem iščekuje treću sezonu serijala „Azbuka našeg života“, rediteljka Jelena Bajić Jočić donosi vest da će se priča o omiljenim junacima nastaviti, ali u filmskom formatu.

Umesto nove sezone serije, pred gledaocima će se naći filmsko ostvarenje koje prati likove nekoliko godina kasnije, u drugačijim okolnostima i životnim fazama.

U intervjuu za “Blic” rediteljka otkriva detalje o filmu, planovima za budućnost, ali i o izazovima sa kojima se danas suočava domaća produkcija.

Govoreći o sudbini serije na početku razgovora objašnjava:

– Treća sezona “Azbuke…” je bila planirana, a onda je iz nekog nepoznatog razloga stavljena po strani, iako je publika željno očekuje i traži. Zato smo mi, kao kreatori, i ja kao autor te serije i tog brenda, odlučili da napravimo film. To je zapravo spin-off, radnja se dešava sedam godina nakon završetka druge sezone gde zatičemo naše junake u novoj situaciji i atmosferi. Biće to jedan lep, vedar, letnji film pod nazivom “Kuća pored mora” – priča Jelena Bajić Jočić.

U filmu će se pojaviti poznata glumačka ekipa: Jadran Malkovič (Uroš), Aleksandra Janković (Vesna), Miona Marković (Marta), Đorđe Mišina (Luka), kao i Isidora Simijonović u ulozi Ane.

– To je naša osnovna porodica. Imamo i pojačanje u vidu nekoliko zanimljivih karaktera iz Slovenije i Hrvatske, jer se najveći deo radnje dešava na hrvatskom primorju, u Istri. Imaćemo i hrvatske glumce. Ipak, njihova imena za sada ostaju tajna. Neka to bude malo iznenađenje. Biće raznih zanimljivih likova, nekih više, a nekih manje znanih.

Jedno od iznenađenja je i izostanak Radivoja Raše Bukvića, što rediteljka ne krije da joj teško pada.

– Žao mi je što Raša neće biti deo ovog filma, jer je sjajan glumac, saradnik i čovek. Napravili smo nešto zaista vredno u drugoj sezoni, ali u ovom filmu nema prostora za njegov lik. Ovo je jedna lepa, lagana priča. I dalje melodrama sa primesama komedije, ali drama se više odnosi na unutrašnje borbe likova.

Najveća borba u životu je borba sa samim sobom

Upravo te unutrašnje borbe ostaju srž priče.

– Misija “Azbuke…” je da prati kako se naši junaci nose sa sopstvenim izazovima. Najveća borba u životu je borba sa samim sobom. To me zanima kao autora, kako se snalaze u iskušenjima, gde greše, gde postupaju ispravno, kada se kaju, a kada ne – otkriva rediteljka.

Snimanje počinje 5. maja i, kako ističe, biće prava avantura.

– Ovo je jedna vrlo entuzijastična avantura, jer se film finansira iz nezavisnih sredstava uz pomoć prijatelja projekta i ljudi koji žele da podrže ono što radimo. Nema fondova, nema partnera poput televizija ili streaming platformi. Imamo hrvatskog i slovenačkog koproducenta, pa nas je ova situacija podstakla da se udružujemo u okviru EX YU regiona. Početkom maja odlazimo u Istru, gde ćemo snimati. Očekuje nas jedan lep, radan i veseo maj.

Nakon snimanja na moru, vraćamo se u Beograd. Imaćemo još nedelju i po dana snimanja tokom leta, a onda ulazimo u montažu.

Publika bi film mogla da vidi relativno brzo.

– Mislim da će to biti pre zime, možda januar ili februar.

Ipak, uprkos popularnosti projekta, realizacija nije jednostavna. Govoreći o produkcijskim izazovima, navodi da se i Contra Studios, koji iza sebe ima dve decenije rada, suočava sa problemima.

– Nažalost, teško je snimiti i nastavak i novu priču. Mi trajemo već 20 godina, ali se sada suočavamo sa periodom u kojem je gotovo nemoguće realizovati projekte. Borimo se samostalno.

Na pitanje da li će se, poput Alfreda Hičkoka, pojaviti u sopstvenom filmu, kroz osmeh odgovara:

– Ne mogu da se poredim sa Hičkokom, ali volim ponekad da se poigram. Možda me pažljivo oko i pronađe – kroz smeh priča Jelena.

Ipak ostavlja otvorenu mogućnost i nastavku snimanja serije.

– Iskreno se nadam da ćemo snimiti treću sezonu. Kao autor, želim da tu priču o jednoj porodici ispričamo do kraja. Scenario već postoji, uzbudljiv je i na momente potresan, baš kao i život. Verujem da će se to ipak dogoditi, samo je pitanje kada.

Govoreći o fenomenu serije „Selo gori, a baba se češlja“, Jelena ističe da popularnost tog projekta ne jenjava, već s vremenom dobija novu publiku.

– “Selo gori…” je zaista fenomen. S godinama dobija sve mlađu i mlađu publiku, što se retko kom programu dešava. To znači da je ljudima potrebno sećanje na vreme kojeg više nema, na selo, običaje i tradicionalne vrednosti. To budi nadu da možemo da sačuvamo svoj identitet.

Gotovo je nezamislivo nastaviti priču o Petlovcu

Uprkos velikom interesovanju i čestim najavama, nastavak serije zasad nije realan.

– Teško je danas napraviti nastavak, jer mnogi od tih divnih glumaca i naših prijatelja više nisu sa nama. Gotovo je nezamislivo nastaviti priču o Petlovcu bez njih. Ono što smo radili kroz YouTube klipove “I tako…” bio je mali poklon fanovima, svima koji vole tu atmosferu i Radašina, tu filozofiju jednog jednostavnog čoveka. Možda jednog dana, uz pomoć veštačke inteligencije, ali za sada, teško.

Na pitanje da li je moguće ponoviti takav uspeh u domaćoj produkciji, odgovara oprezno:

– To je fenomen koji se desi jednom. Poklope se razne kockice, kako bi se reklo, Svevišnji to uredi. Teško je to ponoviti. Ipak, spremamo jedan projekat o kojem ne mogu mnogo da govorim, ali koji možda ima potencijal da nadmaši “Selo gori…” – zagonetna je ona.

Pre nekoliko dana Jelena se vratila iz Moskve, gde je premijerno prikazan film „Čuvari ikone Svetog Đorđa“ koji ona potpisuje kao reditelj, a scenario Radoš Bajić.

– Zapravo, Moskva je izabrala nas. Prijavili smo film na Moskovski internacionalni festival i selekcija ga je odabrala. To je za nas velika čast, posebno jer je film sniman u veoma teškim okolnostima, praktično “na mišiće”.

Film se bavi temom odlaska sa sela i borbe za očuvanje identiteta.

– To je priča o čoveku koji ne želi da napusti svoje ognjište, uprkos svim pritiscima. U centru je opet ta borba običnog čoveka da sačuva svoje poreklo. Važno je da se o takvim temama govori i van Srbije. Reakcije publike bile su snažne i emotivne. Imali smo mnogo više gledalaca nego što smo očekivali, i naših ljudi i Rusa. Jedna Ruskinja nam je rekla da je nedavno boravila u Srbiji, obilazila crkve i manastire i da je kroz film ponovo osetila tu duhovnost, čak je rekla da je “preplakala pola filma”. Posle projekcije smo gotovo sat vremena razgovarali sa publikom.

Beogradska premijera planirana je za jesen.

– Film nije pravljen kao komercijalni projekat, ali verujem da će publika prepoznati njegove vrednosti. Premijeru očekujemo u septembru.

Govoreći o svom profesionalnom putu, osvrće se i na položaj žena u režiji.

– Dugo se režija smatrala muškom profesijom, ali danas ima sve više mladih rediteljki i to me raduje. Ženski senzibilitet ima svoje mesto u filmu. Nije lako, posebno kada želite da uskladite posao i porodicu. Ali uz dobru organizaciju i podršku, moguće je.

Mnogi misle da je tatina reč poslednja

Veliku ulogu u njenom radu ima i porodična produkcija Contra Studios.

– To je krucijalno za naš opstanak u ovim vremenima. Imamo svoju tehniku, svoj krug ljudi i kada se okupimo, to izgleda kao mala radna akcija. Svi rade bez mnogo pitanja, sa ciljem da se nešto stvori. To je posebna snaga koju negujemo.

Česta tema je i saradnja sa njenim ocem, Radošem Bajićem.

– Mnogi misle da je njegova reč poslednja, ali zapravo nije. Kod nas važi pravilo da poslednju odluku donosi reditelj projekta, ko god to bio. Svi mogu da daju predloge, ali neko mora da preseče. I toga se držimo – naglašava Jelena.

Na pitanje da li dolazi do nesuglasica, odgovara uz osmeh:

– Ne, Radoš je, uprkos tome što deluje kao tradicionalista, veoma otvoren za saradnju. Daje prostor mladim ljudima, sluša ideje i spreman je na dijalog. Naša saradnja je uspešna upravo zato što svako ima prostor da doprinese.

Za kraj razgovora rediteljka priznaje da ideja ne nedostaje.

– Imam mnogo neostvarenih ideja, treba mi samo mnogo novca. (smeh) Radimo na nekoliko veoma kvalitetnih projekata, a lično bih volela da jednog dana snimim jedan lep romantični naučnofantastični film.

Na pitanje da li će se i sama pojaviti pred kamerama u nekom budućem projektu, ostaje zagonetna i nasmejana.