HAOS U EU ZEMLJI! Pljušte ostavke zbog neuspeha PVO, a Putin će to da ISKORISTI: “Isto je bilo i u Ukrajini pre početka rata”

Letonija je više puta dizala NATO lovce zbog toga što su dronovi narušili njihov vazdušni prostor. U četvrtak je, treći dan zaredom, vojska proglasila uzbunu iz istog razloga. Međutim, ne samo na nebu, uzbune često ima i na zemlji. Premijerka Letonije Evika Silinja je najavila da će podneti ostavku. Politički potresi su rezultat dugotrajnih sukoba unutar vladajuće koalicije, a upadi dronova su samo kap koja je prelila čašu.

Upozorenja na vazdušnu opasnost postala su prilično redovna pojava u sve tri baltičke države. Dok ukrajinski dronovi lete ka metama u najbogatijim delovima Rusije, pre svega Sankt Peterburgu i Moskvi, ponekad postaju žrtve ruskog elektronskog ratovanja i skreću sa svoje putanje, piše “EU observer”. To je dovelo do brojnih incidenata sa dronovima širom:

• Estonije
• Letonije
• Litvanije

Letonske oružane snage saopštile su danas da se najmanje jedan dron nalazi u vazdušnom prostoru te zemlje i proglasile uzbunu iznad jugoistočnog dela zemlje – treći dan zaredom. To je najnoviji u nizu bezbednosnih incidenata u baltičkom regionu.

Kap koja je prelila čašu

Upravo se tu krije ključni razlog zbog kojeg je letonska premijerka odlučila da će podneti ostavku i istovremeno suspendovala ministra odbrane Armandsa Kraucija, uz obrazloženje da u vladi ne može biti “ni senke sumnje” u rad njenih članova.

– Incident sa dronovima u Latgaliji bio je kap koja je prelila čašu i u mom odnosu, kao i u poverenju javnosti u ministra odbrane Andrisa Spurdasa. Nisam mogla da ne reagujem. Ako se obećanja ne ispune, moraju se doneti odluke – rekla je Silinja, dodajući da je ljudima u Rigi ponekad teško da zamisle stres koji ljudi u Latgaliji doživljavaju.

Rast troškova odbrane u Letoniji, ali zaštita građana nije bolja

Dok su susedne zemlje poput Estonije uglavnom uspevale da obaraju dronove koji su narušavali njihov vazdušni prostor, letonske oružane snage su se uglavnom ograničavale na posmatranje.

To je sve frustrirajuće iskustvo za mnoge Letonce, posebno nakon naglog porasta troškova odbrane u zemlji, koji danas dostižu skoro pet odsto BDP-a. Nikada ranije u istoriji nezavisne Letonije nije ulagano više novca u odbranu, piše “EU observer”.

Pored toga, letonsko Ministarstvo odbrane godinama se hvalilo ulaganjem u domaće kapacitete za dronove i ambicijom da zemlju pozicionira kao vodeću u toj oblasti. Međutim, ta ulaganja očigledno nisu dovela do bolje zaštite građana koji ih finansiraju kroz poreze.

– Dobijao sam ta upozorenja (na vazdušne pretnje) i dok sam bio u istočnoj Letoniji. Ljudi su zaista zabrinuti jer obaveštenja dolaze i nestaju, a stopa uspešnog presretanja je do sada nula. Pokazalo se da je “car go”. Letonija očigledno ima dobre proizvođače kopnenih, morskih i vazdušnih dronova, ali to se ne pretvara u sposobnosti za borbu protiv dronova – objasnio je Maris Andžans, direktor Centra za geopolitičke studije u Rigi, za “EU observer”.

“Vlada je imala vremena da se pripremi”

Kako on navodi, ono što Letonci ne mogu da shvate jeste zašto je odbrana zemlje toliko nedovoljna, kada je ruski rat protiv Ukrajine počeo pre više od četiri godine, a prvi ruski dron pao na teritoriju Letonije još u jesen 2024. godine.

– Nijedna nacija nije savršena. Ali vlada je imala vremena da se pripremi – dodao je Andžans.

PVO nije presrela dronove, oni izazvali eksploziju

Sve te tenzije eskalirale su u punu političku krizu nakon što su pre dve nedelje dva ukrajinska drona pala na napušteno naftno skladište u Letoniji i izazvala eksploziju. PVO ih nije presrela, a upozorenja stanovnicima poslata su tek nakon što se incident već dogodio.

“Istraga je pokazala da je do incidenta došlo usled ruskog radio-elektronskog ratovanja, čiji je cilj bio namerno skretanje ukrajinskih dronova sa njihovih meta na teritoriji Rusije”, naveo je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha, preneo je ukrajinski Unian.

Događaj je izazvao političku buru u zemlji od 1,8 miliona stanovnika, što je dovelo do ostavke ministra odbrane Andrisa Sprudsa 10. maja. Letonski politički vrh je nešto kasnije priznao da je letonsko Ministarstvo odbrane napravilo ogromne propuste u otkrivanju bespilotnih letelica, ali i reagovanju, preneo je “Juronjuz”.

Kako Putin može da iskoristi pometnju

Kako piše “EU observer”, ruski predsednik Vladimir Putin bi sada mogao da iskoristi pometnju i to na više načina:

1. Informacioni pritisak

• pojačavanje narativa da su NATO i baltičke države neefikasne u odbrani
• isticanje incidenata sa dronovima kao dokaz “nesposobnosti sistema”
• širenje sumnje u javnosti – “Zašto plaćate odbranu koja ne funkcioniše?”

2. Podsticanje unutrašnjih podela

• jačanje političkih tenzija između stranaka (npr. “tvrda odbrana” vs. “oprezniji pristup”)
• podrška narativima koji kritikuju vladu zbog trošenja na odbranu ili zbog neefikasnosti
• povećavanje nepoverenja u institucije

3. Testiranje bezbednosnih reakcija

• posmatranje kako država reaguje na incidente (koliko brzo, koliko odlučno)
• “pomeranje granica” kroz ponovljene manje incidente (npr. dronovi, ometanja signala)

4. Hibridno destabilizovanje

• elektronsko ometanje (GPS, komunikacije)
• izazivanje incidenata koji izgledaju kao nesreće ili “tehnički problemi”
• održavanje stalnog osećaja nesigurnosti bez direktnog vojnog sukoba

5. Politički efekat iznutra

• povećanje pritiska na vladu koja je već u krizi
• ubrzavanje ostavki, promene ministara ili slabljenje koalicije
• dugoročno slabljenje političke stabilnosti

Estonci ne veruju da bi Tramp pomogao u slučaju ruskog napada

Slični narativi o ruskom napadu čuju se i u drugim baltičkim zemljama koje bi mogle da budu na meti napada u slučaju sukoba Rusije i NATO-a. Kako piše “Kijev indipendent”, građani Estonije nisu uvereni da bi im Sjedinjene Države i njihov predsednik Donald Tramp, kao članici NATO-a, pomogli u slučaju invazije Rusije.

– Mislim da će Francuzi ili Nemci doći da nam pomognu. Ne računam na Sjedinjene Države – rekla je Eva Reis, stanovnica Talina, grada u kojem je napetost sve veća.

Mohamed Elhalavani, Egipćanin koji živi u Estoniji skoro osam godina, kaže da više “ne veruje Americi” nakon što Tramp, prema njegovom mišljenju, nije pomogao Ukrajini u suočavanju sa ruskom agresijom. Opisuje ga kao biznismena.

– Njega baš briga za bilo koga. Zanima ga samo novac, nafta i gorivo – dodao je on.

“Slično je bilo u Ukrajini pre početka rata”

Nakon najave povlačenja 5.000 američkih vojnika iz Nemačke, SAD su takođe “odložile” planirano raspoređivanje 4.000 vojnika u Poljskoj, što je dodatno zabrinulo baltičke države. Između agresivne Rusije i nepredvidivog američkog saveznika, estonska vlada nastoji da zadrži poverenje u NATO.

– Situacija je bila vrlo slična u Ukrajini pre početka rata. Svi su govorili: “Sve je u redu, ne brini, to su samo priče” – podvukla je paralelu ukrajinska nastavnica Hana Jaremenko, koja je nakon ruske invazije napustila svoju zemlju i došla u Estoniju.