Analize i podaci prognoza meteorološkog sajta “Severe Weather Europe” (SWE) potvrdile su da se fenomen El Ninjo razvija brže i jače nego što se prvobitno predviđalo. El Ninjo je klimatski fenomen koji donosi značajan porast globalnih temperatura, ekstremne vrućine, suše.
Ono što je posebno zabrinulo evropske meteorologe je mogućnost da je ovaj fenomen na direktnoj putanji dostigne status “Super El Ninjo” već u drugoj polovini godine.
To bi podrazumevano natprosečno toplo leto u Evropi, a na Balkanu opasnost od superćelijskih oluja, intenzivnih padavina i toplotnih talasa preko 40 °C.
Meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Goran Mihajlović ističe da, prema trenutno raspoloživom prognostičkom materijalu, nema proračuna na osnovu kojih se može doneti zaključak da nas u Srbiji očekuje najvrelije leto do sada.
Ipak, potvrđuje da će letnji meseci 2026. godine u Srbiji biti topli i prosečno vlažni.
Očekuje se pakleno leto i u Srbiji Foto: Shutterstock, Zorana Jevtić, Jakov Milošević
– Srednja sezonska temperatura se očekuje iznad prosečnih vrednosti, sa odstupanjem oko jedan stepen, a broj tropskih dana, odnsono dana sa maksimalnom temperaturom vazduha iznad 30 stepeni, se prognozira u intervalu od 35 do 55 dana.
Očekivane padavine, tokom letnje sezone su u granicama višegodišnjih vrednosti, odnsno od 150 do 250 mm u nižim predelima, a u brdsko-planinskim predelima od 220 do 290 mm, a broj dana sa padavinama u nižim predelima bi bio od 22 do 33, a u brdsko-planinskim predelima do 40 dana, sa padavinama – navodi meteorolog Mihajlović.
Tropske noći
Meteorolog Mihajlović podseća da toplotni talasi i tropske noći svakako jesu klimatska karakteristika našeg područja.
– Na osnovu podataka iz prethodnih nekoliko decenija evidetan je trend porasta učestalosti pojavljivanja, kao inteziteta toplih talasa i broja tropskih noći.
Primera radi u periodu od 1961. do 1990. broj tropskih noći zabeležen na meteorološkim saticama, izuzev Beograda je bio manji od jedne tropske noći godišnje, dok je u poslednjih dvadesetak godina evidentirano od 5 do 10 tropskih noći godišnje. Prema navedenom, a s obzirom da očekujemo toplo leto svakako treba računati i na pojavu toplih talasa i tropskih noći, odnosno noći kada minimalna temperature nije manja od 20 stepeni – navodi sagovornik.
Kada se očekuje prvi toplotni talas 2026. godine?
Toplo vreme u junu Foto: Jakov Milošević
Srbiju su tokom leta proteklih godina pogađale ekstremne vremenske prilike, odnosno sve učestaliji toplotni talasi i nagli prodori hladnog vazduha.
Leto 2024. godine ostalo je upamćeno kao najtoplije u istoriji merenja u Srbiji do tada, ali su ga “presecale” razorne oluje. Leto 2025. je donelo još ekstremnije toplotne talase i intenzivnije superćelijske oluje.
Kada je u pitanju 2026. godina, prvu polovinu maja obeležilo je nestabilno vreme uz česte temperaturne oscilacije i nepogode, a prema rečima meteorologa do kraja meseca se ne očekuje drastičan porast temperature.
– U poslednjoj dekadi maja ima izgleda za blagi porast temperature i maksimalne vrednost temperature vazduha iznad 25 stepeni, ali za sada nema izgleda da bio do kraja maja imali period sa toplim talasom. U junu, julu i avgustu svakako treba računati na pojavu toplih talasa – ističe Mihajlović.
Meteorolog navodi da rizik od formiranja intezivnih olujno-grmljavinskih nepogoda tokom leta svakako postoji i podseća da ključnu ulogu u blagovremenom informisanju građana imaju procedure za prenos SMS hitnih informacija.
Temperaturne oscilacije mogu ugroziti zdravlje Foto: Shutterstock
– S obzirom na fizičku prirodu procesa u atmosferi koji uslovljavaju ove pojave, precizno vreme i lokacija pojave olujno grmljavinske nepogode se prognozira nekoliko sati unapred, a povoljni uslovi za formiranje ovih pojava se prognoziraju za 1-3 dana unapred.
U tom smislu je neophodno pratiti informacije o vremenu, naročito kada je najavljena mogućnost formiranja olujnog nevremena kako bi smo svi bili blagovremeno informisani i u skladu sa prognozom vremena i, koliko je moguće, organizovala svoje aktivnosti, a na taj način smanjili se izlaganju nepotrenom riziku, jer su olujno-grmljavinske nepogode sa grmljavinom definisane kao opasne meteorološke pojave.
Značajan doprinos opštoj bezbednosti od ove vrste pojave je ostvaren i uvođenjem meteoalarm sistema, kao i sistema obaveštavanja građana putem SMS poruka”, navodi meteorolog Mihajlović.
