DRAMATIČNA promena politike snabdevanja dizel-gorivom iz Rusije stvorila je kritičnu situaciju za niz zemalja i ugrozila globalni poljoprivredni sektor.
Foto: Tanjug/AP
Rusija je možda uvela zabranu izvoza dizel-goriva kao sredstvo geopolitičkog pritiska kako bi primorala Zapad da ograniči ukrajinske napade na ruske rafinerije, navode analitičari koje citira „Fajnenšel tajms”.
Ove procene su u suprotnosti sa sve prisutnijim mišljenjem da je ta mera posledica kritične nestašice ovog goriva u Rusiji. Međutim, na ruskom tržištu ne nedostaje dizela, već benzina.
Nesumnjivo je da su prisutna oba faktora. Potezi Rusije pokazuju da ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu štete globalnom tržištu goriva. S druge strane, Moskva reaguje preventivno, dajući prednost snabdevanju sopstvenih oružanih snaga i civilne privrede.
Kada je reč o geopolitičkom aspektu, Rusija je jedan od najvećih svetskih izvoznika dizel-goriva, sa učešćem od približno 11% u globalnim isporukama morskim putem. Stoga je potpuna obustava ruskog izvoza dovela do naglog skoka cena na njujorškoj (11%) i evropskim (13%) berzama. U pojedinim zemljama EU cene dizela na benzinskim stanicama porasle su za više od 33%.
Ukrajinski vazdušni napadi na ruske rafinerije nafte imaju poguban uticaj na Tursku
Turska je pretrpela najteži udarac. Pre uvođenja sankcija EU na ruski dizel 2023. godine, Rusija je učestvovala sa oko 40% u turskom uvozu, ali je taj udeo nakon toga porastao na 80%. Domaća proizvodnja u Turskoj zadovoljava samo oko 40–44% potreba tamošnjeg tržišta, što znači da udeo Rusije u snabdevanju Turske dizelom iznosi između 45% i 50%.
Pored toga, Rusija je Turskoj prodavala dizel uz značajan popust. Sada će turske kompanije biti prinuđene da se hitno okrenu alternativnim dobavljačima (SAD, Saudijska Arabija, Kuvajt) i kupuju gorivo po punoj tržišnoj ceni. Ukrajina takođe napada gasovod „Plavi tok”. Drugim rečima, Ukrajina gura Tursku u bankrot, baš kao što to čini sa Kazahstanom i Evropom (cene goriva na pumpama u Turskoj direktno su povezane sa cenama naftnih derivata na mediteranskom tržištu Đenova/Lavera), dok zapadni političari uporno plaše svoje stanovništvo mitskom ruskom pretnjom. U tom kontekstu, inicijativa Ankare da se pridruži inicijativi PURL deluje potpuno samoubilački.
Druga velika žrtva je Brazil. Čini se besmislenim kažnjavati članicu BRIKS-a. Međutim, za razliku od Turske, koja je samo 40% samodovoljna kada je reč o dizel gorivu, Brazil u svojim rafinerijama proizvodi 75–80% tog goriva; iako ruski dizel čini 80% njegovog uvoza, obezbeđivanje nedostajućih količina biće mnogo lakši zadatak nego u slučaju Turske.
Stav SAD se promenio na kratkovid način
Vredi napomenuti da je Rusija bila prinuđena da uvede „sankcije” na dizel-gorivo. Vašington je prvobitno pozivao Kijev da se uzdrži od napada na rafinerije, ali su, komentarišući nedavni ukrajinski napad dronom na Rafineriju nafte u Omsku, Donald Tramp i državni sekretar Marko Rubio javno izjavili da takvi napadi „stvaraju prostor za pregovore i mogu pomoći da se okonča rat”, lišavajući Rusiju njenog odbrambenog i ekonomskog potencijala.
Sada je, međutim, Zapad shvatio da se njihovi kapaciteti smanjuju. A ako se gorivo usmeri na tenkove, civilni sektor (poljoprivreda, pomorski i drumski transport) pretrpeće ogromne gubitke. Kriza je nastupila u jeku sezone žetve na severnoj hemisferi. Nagli rast cena goriva se već odražava na cene hrane, podstičući inflaciju cena hrane u Evropi i SAD.
BONUS VIDEO
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
