Многи су тврдили да ће више репрезентација значити мање квалитета и празније трибине. Одговор на то је стигао после неколико дана. Рекорд који је преживео више од три деценије срушен је за само 24 часа, а актуелни Мундијал јури ка бројкама које су до јуче деловале незамисливо. Питање се само намеће – да ли је Светско првенство које се одржава у САД, Мексику и Канади променило спорт заувек?
Мундијал руши све границе – да ли гледамо најпосећеније Светско првенство у историји
Фифа је потврдила да је 16. јун 2026. године ушао у историју као најпосећенији дан на једном Светском првенству.
Током само четири утакмице групне фазе кроз капије стадиона прошло је чак 281.223 навијача, чиме је оборен рекорд стар више од три деценије. Дакле, са више репрезентација публике је више, а ни квалитет није толико упитан као што се говорило, о чему се већ писали.
Претходни максимум износио је 277.070 гледалаца и постављен је 28. јуна 1994. године – такође у Сједињеним Америчким Државама.
Још импресивније делује укупан биланс турнира. После првог кола на трибинама је забележено преко 1,5 милиона гледалаца, док просечна посећеност по утакмици износи скоро 70 хиљада навијача.
То су бројке које већ сада надмашују већину претходних шампионата у истој фази такмичења.
Огромни стадиони у САД, попут оних у Њујорку, Даласу, Атланти и Лос Анђелесу, али и у Мексику, редовно су испуњени до последњег места, док су и мечеви репрезентација које не спадају у светске велесиле привукли десетине хиљада гледалаца.
Клима се рекорд из 1994. године
До сада најпосећеније Светско првенство било је оно одржано 1994. године у САД, када је укупно забележено око 3,5 милиона гледалаца на стадионима.
Судећи према тренутном темпу продаје карата, Фифа процењује да би рекорд стар 32 године могао бити премашен већ до краја групне фазе.
Такође, из Фифе верују да ће сада коначна бројка износити око 5,5 милиона гледалаца за цео турнир.
Да ли је ово прекретница за читав спорт?
Зашто би ово могла да буде потенцијална прекретница за читав спорт?
Спортска индустрија је годинама живела у страху да ће телевизија, стриминг платформе и друштвене мреже постепено смањити значај одласка на стадион. Навијач је данас у могућности да утакмицу гледа у 4К резолуцији, уз десетине камера, статистику у реалном времену и анализе на један клик. Уз све то, да буде ушушкан у фотељи са пићем и храном.
Логика је говорила да ће људи све мање плаћати скупе карте, а ове на Мундијалу су заиста скупе. О путовању, визама и смештају је тек сувишно причати. Али, фудбал је и те баријере успео да победи.
Има још једна ствар. Рекордна посећеност показује да је фудбал успео да освоји нова тржишта. Слично је било и у Катару 2022. године. Ипак, у преносима се могла видети по која празна столица тада, за разлику од Мунијдала у САД, Канади и Мексику где је све дупко пуно.
Светско првенство више није догађај који привлачи искључиво традиционалне фудбалске нације. Огроман број навијача долази из земаља које до пре десетак година нису биле значајан фактор у светском фудбалу, а камоли у неком спорту.
Управо зато је Фифа и ризиковала са проширењем на 48 репрезентација.
Оно што се данас види на трибинама могло би да утиче на будућност свих великих спортских такмичења.
Ако се покаже да већи број учесника доноси већу гледаност, већу посећеност и посебно већу зараду без озбиљног пада квалитета, онда ће и друге организације кренути истим путем. Формат који је годинама био предмет критика могао би да постане нови стандард у будућности.
