POSLEDNJI PUT KAD SE OVO DESILO, POČEO JE RAT! Jedan dokument vodi u krvoproliće kakvo svet ne pamti: “Dobio je odrešene ruke”

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon koji mu omogućava da pošalje svoje trupe u inostranstvo da “zaštite” prava ruskih građana. Ovo je podstaklo strahove od moguće ruske intervencije u inostranstvu, u trenutku kad zapadni zvančnici upozoravaju da bi Rusija mogla da pokrene napad protiv NATO u narednim godinama.

Dok su ruski zakonodavci predstavili ovaj potez kao odgovor na “podivljalu rusofobiju”, ukrajinski mediji podsećaju da je isto opravdanje – zaštita Rusa koji žive u inostranstvu – korišćeno kao opravdanje za agresiju protiv Ukrajine od 2014. Uoči invazije 2022, Federalni savet dao je Putinu pravo da upotrebi ruske oružane snage u inostranstvu, piše “Meduza”. To je prirodno podiglo strahove da bi zakon koji je Putin potpisao u ponedeljak mogao da posluži kao izgovor za buduće intervencije.

Prema “Kijev indipendentu”, on efikasno ovlašćuje Putina da izvrši invaziju na strane zemlje pod maskom zaštite ruskih građana u inostranstvu.

Analitičari Instituta za proučavanje rata (ISW) upozorili su ranije u maju da bi nov zakon mogao da stvori i pravni i informativni okvir za potencijalne buduće vojne intervencije u inostranstvu. Centar za analizu evropske politike (CEPA) je tada pisao o ruskim planovima za “invaziju trećih bića”, odnoseći se na SF film iz 1956. koji se često gleda kao metafora za hladnoratovsku paranoju i strah od komunizma.

Šta znači novi zakon

• Prema Interfaksu, zakon je navodno izrađen radi zaštite ruskih građana suočenih sa hapšenjem, suđenjem, krivičnim progonom ili drugim pravnim postupcima pred stranim ili međunarodnim sudskim telima čiju nadležnost Rusija ne priznaje
• U mišljenju Odbora za odbranu i bezbednost ruskog Saveta Federacije navodi se da u takvim slučajevima “mogu biti angažovane oružane snage Ruske Federacije”, ukoliko tako odluči ruski predsednik
• Takođe, ruski državni organi biće obavezni da, u okviru svojih ovlašćenja, preduzmu odgovarajuće mere za “zaštitu” takvih građana

Zakon, koji je ruska Duma usvojila 13. maja, stupio je na snagu 10 dana nakon zvaničnog objavljivanja.

“Podivljala rusofobija”

Do ovoga je došlo u trenutku kada zapadni zvaničnici sve češće upozoravaju da bi Rusija u narednim godinama mogla da pokrene napad na NATO – scenario koji se od početka invazije na Ukrajinu 2022. smatra sve realnijim, piše “Kijev indipendent”.

Ruski poslanici predstavili su zakon kao deo napora da se “suprotstave kampanji podivljale rusofobije koja se nastavlja u inostranstvu”.

Andrej Kartapolov, predsednik Odbora za odbranu Dume, povezao je predlog zakona sa slučajem Aleksandra Butjagina, ruskog arheologa koji je nekoliko meseci bio pritvoren u Poljskoj zbog nelegalnih arheoloških iskopavanja na okupiranom Krimu.

Ruski pravnici rekli su “Komersantu” da bi zakon mogao da predstavlja “zakonsku formalizaciju” pratnje i obezbeđivanja brodova iz tzv. “flote iz senke” koji se nalaze na listama sankcija – ruski ratni brodovi ih već prate, napominje “Meduza”.

“Strah od Haga”

Portal “Bel” uporedio je ruski sa američkim Zakonom o zaštiti pripadnika oružanih snaga, koji je osmišljen da štiti američko vojno osoblje i zvaničnike od nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda (MKS) – istog onog koji je 2023. izdao nalog za hapšenje Putina. MKS takođe traži hapšenje bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua i generala Valerija Gerasimova.

Ali, prema CEPA, iako je “strah od Haga” jasan motiv, “Moskva se ne priprema za pojedinačno spasavanje već za uspostavljanje čitavog sistema”.

Kremlj je već koristio ove taktike. Putin je pre tačno dve decenije prvi put legalizovao upotrebu ruskih specijalnih snaga u ofanzivnim operacijama u inostranstvu, nakon ubistva petoro ruskih diplomata u Bagdadu u junu 2006, kad je službama naređeno da nađu odgovorne za masakr. Samo tri meseca nakon što je zakon usvojen u julu, ruski agenti otrovali su Aleksandra Litvinjenka polonijumom u Londonu, a usledio je niz misterioznih atentata na čečenske militante u Istanbulu, navodi CEPA.

Bekstvo iz italijanskog pritvora

Ruske službe su već izbavljale svoje ljude iz domašaja evropskog pravosuđa. Najsmelija takva operacija odigrala se u aprilu 2023, kad je Artem Us, ruski biznismen, pobegao iz pritvora gde je čekao izručenje Americi i navodno uz pomoć srpske kriminalne grupe vraćen u Rusiju.

Putin sada, po svemu sudeći, želi da uspostavi još jednu trajnu državnu politiku, slično kao 2006, navodi CEPA.

U okviru ruskog strateškog razmišljanja, novi zakon bi doveo do trajnog izdvajanja resursa i kadrova za nadležne službe – specijalne jedinice – kao i do sistematskih priprema za operacije izvlačenja pritvorenih osoba u državama koje bi mogle da budu najaktivnije u hapšenju ruskih zvaničnika, navodi CEPA, dodajući da su na dugoj listi baltičke zemlje, Poljska, Britanija, Francuska.

Već najavljeni postupci

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je planove da protiv Estonije, Letonije i Litvanije pokrene postupke pred MKS zbog navodne diskriminacije protiv ruskojezičnih manjina, prenosi Msn.com. Vlade baltičkih zemalja odbacuju te optužbe.

Analitičari smatraju da bi takvi narativi mogli biti iskorišćeni kao opravdanje za budući politički ili vojni pritisak.

Prema jednom mogućem scenariju, navodi portal, Moskva bi mogla da se pozove na novi zakon kako bi intervenisala u susednim državama pod izgovorom zaštite ruskih građana, čime bi se povećao rizik od direktne konfrontacije.