KADA POŽARI SPRŽE ŠUME, ZMIJE TRAŽE NOVI ZAKLON! Čuveni Vladica otkriva gde će se sakriti do zime, i koja LJUDSKA GREŠKA IH DOVODI DO KUĆA

Požari koji su zahvatili velika prostranstva, šume i kamenjare širom Srbije podsetili su nas na to koliko su prirodna staništa ranjiva, ali i pokrenuli pitanje kako se sa ovim nepogodama nose stanovnici tih terena – gmizavci. Za razliku od ptica ili krupnijih sisara koji mogu brzo da pobegnu pred vatrenom stihijom, zmije i gušteri vode daleko težu borbu za opstanak.

O tome kako požari utiču na gmizavce, kolika je njihova smrtnost, ali i gde će ove životinje tražiti zaklon pred nadolazeću zimu, za “Blic” govori čuveni hvatač zmija Vladica Stanković, predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine “Poskok”.

Velika stradanja u požarima i spora obnova staništa

Životinje po instinktu brzo osete opasnost, ali u brzom širenju vatre mnoge ne uspeju da pronađu spas na vreme.

– Životinje brzo osete opasnost i pokušavaju da se povuku shodno okolnostima. Međutim, velika je brzina kojom se požar širi i razliva po terenu. Zmije se zavlače u žbunje i kamenjar, pa ukoliko ih stigne jak nalet vatre i ne uspeju blagovremeno da pobegnu, dolazi do najlošijeg ishoda. Strada zaista veliki broj gmizavaca – objašnjava Stanković.

Na pitanje kolika je tačno smrtnost nakon požara na lokalitetima poput Deliblatske peščare, naš sagovornik ističe da je u ovom trenutku rano za precizne procene.

– Mnogo je teško proceniti tačnu smrtnost. To zahteva dugotrajna terenska ispitivanja brojnosti i vrsta koje tu žive. Kolege sa terena svedoče da su viđali mnogo uginulih i izgorelih jedinki, ali površine koje su izgorele su ogromne i biće potrebno vreme da profesori i studenti sa bioloških fakulteta sprovedu detaljna istraživanja – navodi Stanković.

Kada je reč o povratku života na spržena područja, priroda ipak pokazuje svoju snagu regeneracije.

– Kada prođu požari i krene nova vegetacija, prirodno stanište počinje postepeno da se obnavlja. Trebaće dosta vremena da se sve vrati u prvobitno stanje, ali čim se obnovi biljni svet, na ta mesta se vraćaju i glodari i zmije. To je prirodan proces koji se uvek iznova dešava – dodaje predsednik udruženja “Poskok”.

Da li nas očekuje najezda glodara

Među građanima se često javlja strah da će masovno stradanje zmija, kao prirodnih predatora, dovesti do prenamnožavanja pacova i miševa u blizini naselja. Stanković, međutim, smiruje strasti i objašnjava da vatra ne bira žrtve.

– Neće doći do poremećaja te vrste jer u požaru svaka vrsta podjednako strada. Vatra ne uništava samo gmizavce, već i glodare, ptice, njihova legla i jaja. Strada sve pred sobom, tako da je tu balans na neki način izjednačen – ističe naš sagovornik.

Bliži se zima: Zmije idu u brumaciju

Jedna od najvećih zabluda jeste proces kroz koji zmije prolaze tokom hladnijeg dela godine. S obzirom na to da su staništa izgorela, postavilo se pitanje gde će gmizavci tražiti sklonište tokom zime. Stanković najpre razjašnjava važnu biološku razliku.

– Kod gmizavaca se zimski san ne zove hibernacija, već brumacija. Zmije i gušteri su ektotermne, odnosno hladnokrvne životinje koje ne održavaju sopstvenu telesnu temperaturu, za razliku od medveda ili jazavaca koji idu u hibernaciju. Zbog toga zmije moraju da pronađu mesto gde temperatura nikada ne pada ispod nule – naglašava Stanković.

U potrazi za takvim skloništima, zmije često završavaju blizu ljudskih objekata.

– One za brumaciju biraju duboke jame drugih životinja, napuštene bunare, ali i šahtove i podrumske prostorije u kojima je temperatura stabilna. Ukoliko ih uhvati mraz i temperatura padne ispod nule, one uginu. Zato tačno znaju kakva mesta traže da bi preživele zimu – objašnjava on.

Nisu požari krivi za zmije u dvorištu, već nepravilno odlaganje hrane

Tokom letnjih vrućina, zmije se tokom najtoplijeg dela dana kriju u rupama i hladovini, a aktivne su ujutru i uveče. Ipak, u potrazi za zaklonom ili hranom, neretko zalutaju u dvorišta i kuće, gde nastaje panika.

– Najveća greška ljudi je što pokušavaju sami da hvataju zmije glumeći hrabrost, a ne znaju ništa o njima. U Srbiji je 95 odsto zmija potpuno neotrovno, dok otrovnice čine svega 3 do 5 odsto. Ako sretnete zmiju, pustite je da sama ode svojim putem. Ona nikada ne dolazi bespotrebno i bez razloga – apeluje Stanković.

Glavni razlog zbog kog zmije prilaze seoskim domaćinstvima i kućama nisu sami požari, već ljudski faktor i nepravilno odlaganje hrane.

– Zmije dolaze tamo gde ima glodara, jer su im oni primarna hrana. Ljudi često drže hranu za stoku, pse ili mačke u otvorenim posudama ili džakovima. Glodari dolaze na tu hranu, namnože se, a odmah za njima stižu i zmije. Hrana mora da se čuva adekvatno – u plastičnim buradima sa čvrstim poklopcem, u plastičnim posudama koje se zatvaraju. Kada rešite problem sa glodarima i zatvorite prilaz hrani, ni zmije više neće dolaziti u vaše dvorište – zaključuje Vladica Stanković za “Blic”.