BITI veći papa od pape, odlično uspeva Finskoj i Švedskoj koje su, koliko do juče, zagovarale pacifizam i rešavanje međudržđavnih sporova za diplomatskim stolom, a već su danas deo globalne trke u naoružanju i to – atomskom.
Foto: Novosti
Napustivši višedecenijsku politiku vojne neutralnosti, Finci i Šveđani, postali su punopravni članovi NATO i sada se bore za ono protiv čega su se zalagali decenijama.
Finska se pridružila 2023. godine kao 31. članica, a godinu kasnije, 32. zemlja NATO, postala je Švedska koja je morala da sačeka odobrenje Turske i Mađarske. Ni Helsinki ni Stokholm, nisu se, narodski rečeno, “jeftino prodali”, ali je pazar Severnoatlantske alijanse, bio vanserijski.
S jedne strane, obe novopridošlice, potpale su pod zajednički odbrambeni štit, to jest, član pet, koji napad na jednu članicu tretira kao atak na celu Alijansu. S druge strane, Baltičko more, postalo je praktično jezero NATO, budući da su sada sve zemlje koje ga okružuju, izuzev Rusije, deo vojnog saveza.
Za samo tri, odnosno dve godine, ove države uspele su da, ne samo uspešno “pljunu” po stavu o neophodnosti nuklearnog razoružanja, u koje su se decenijama klele, nego su se, u nagloj transformaciji, pozicionirale kao parekselans aktivne učesnice nuklearne politike NATO. To su uspele zahvaljujući brojnim vežbama u kojima se simulira upotreba atomskog oružja. Tim manevrima, Finska i Švedska, vredno su nadoknadile sve što su propustile tokom prethodnih decenija, dok su se protivile ratu.
Tako su, što je doskora zvučalo nemoguće, doprinele da nuklearno naoružavanje postane ključno državno pitanje. Posledica toga je umnožavanje zemalja koje nacionalnu odbranu kreiraju sa osloncem na atome, a broj nuklearnih bojevih glava na planeti, dostigao je 12.187. Ovaj zaključak i mračna predviđanja koja se iz njega proističu, iznosi upravo švedski institut za istraživanje mira SIPRI, sa sedištem u Stokholmu.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
