BRISEL ZA NOVE ČLANICE PRAVI “ZONSKU LIGU”: U Uniji traže formulu za proširenje – od fazne integracije do krnjeg prava glasa

Prema najnovijem zajedničkom dokumentu Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije i Luksemburga, budućim članicama EU mogla bi tokom prelaznog perioda da budu uvedena privremena ograničenja pojedinih prava glasa.

Ta ograničenja trebalo bi naročito da se odnose na oblasti u kojima je danas potreban konsnenzus, kao što su spoljna politika, evropski budžet i nova proširenja.

Na taj način praktično počinje realizacija ideje koja se u Briselu “krčka” već nekoliko godina, a koja podrazumeva stvaranje svojevrsne “zonske lige” od novih članica, dok bi starosedeoci bili u “Ligi šampiona”. To je izazvalo mnogo buke u Briselu, jer ima i onih koji smatraju da, jednom kada budu primljene, sve države članice treba da budu ravnopravne.

Oni koji zagovaraju dvobrzinski princip pozivaju se na “zamor” Brisela u procesu proširenja i na svojevrsnu blokadu odlučivanja, jer se i sa 27 članica oko mnogih važnih pitanja spore kao rogovi u vreći. Srbija jeste podržala nedavni francusko-nemački non-pejper u kome se predlaže postepeno uključivanje u rad EU pre prijema, ali sada postaje očigledno da bi ta “postepenost” mogla da se produži i na period nakon stupanja u punopravno članstvo, što sa više aspekata ne bi bilo fer. Mnogo je onih koji smatraju da EU na ovaj način zapravo želi samo da region odvoji od uticaja Rusije i Kine, a da zauzvrat ponudi tek “evropske mrvice”.

Ovde je reč zapravo o dve različite, ali povezane ideje koje se često mešaju, proistekle iz francusko-nemačkog non-pejpera o postepenoj integraciji kandidata pre članstva, kao što su učešće u programima, fondovima, na pojedinim sastancima, u delovima jedinstvenog tržišta i slično, i novog predloga pet država da se nakon prijema novih članica privremeno ograniče neka njihova glasačka prava, naročito u oblastima gde je danas potreban konsenzus. Politički gledano, druga ideja je mnogo osetljivija, jer prvi put otvara pitanje da li bi buduće članice, kao što su zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina i Moldavija, mogle da budu formalno primljene u EU, a da ipak neko vreme ne raspolažu svim pravima koje imaju sadašnje države u sastavu EU.

Francusko-nemački dokument koji je objavljen pre tri godine, i koji predstavlja osnovu za dalja razmišljanja u tom pravcu, predviđao je četiri nivoa integracije, koji bi obuhvatali tvrdo jezgro veoma integrisanih zemalja i u čijim rukama bi bili evro, odbrana, spoljna politika i slično, zatim ostatak sadašnje EU, potom pridružene države koje učestvuju na jedinstvenom tržištu, ali u manjem broju zajedničkih politika i, na kraju, zemlje kandidate koje čekaju punopravno članstvo.

Konkretno, najdublji nivo integracije postojao bi u unutrašnjem krugu, sličnom evrozoni i šengenskom prostoru bez pasoških kontrola. Drugi nivo činila bi sama Evropska unija, dok bi još širi krug tvorile pridružene članice koje bi učestvovale na jedinstvenom tržištu robe i usluga i poštovale zajedničke principe EU. Na kraju bi se nalazila Evropska politička zajednica, forum koji je predložila Francuska, kao spoljašnji krug političke saradnje bez obaveze primene prava EU, i koja je u međuvremenu zaživela.

Tim dokumentom se predlagalo i da EU pređe na donošenje svih odluka kvalifikovanom većinom. Smatra se da Brisel mora radikalno da preuredi sistem odlučivanja i finansiranja pre nego što bude mogao da prihvati nove zemlje u blok do 2030. godine. Upravo to, međutim, zabrinjava pojedine države centralne i istočne Evrope, koje strahuju da bi mogle biti gurnute u neku vrstu drugorazrednog položaja unutar Unije.

Nedavno je, međutim, Nemačka izašla s idejom “Evrope u dve brzine”, što je prepolovilo dosadašnji radni koncept. To bi omogućilo da se napreduje brže u određenim oblastima bez čekanja konsenzusa članica. Zemlje “prvog kruga” učestvovale bi u većem broju odluka, dok bi zemlje “spoljnjog kruga” imale manji uticaj na oblasti u kojima ne učestvuju.

To na neki način pokazuje da ni sama EU ne zna baš šta hoće i da se traži u hodu. Tome su doprinele i aktuelne geopolitičke turbulencije u svetu u raznim smerovima.

Cilj ovakvog pristupa u “dva kruga” bio bi da se Uniji pruži prilika da opstane u sve nepredvidivijoj geopolitičkoj situaciji, te da tako postane “snažnija i otpornija”. Plan sadrži tačke za unapređenje unije tržišta kapitala, jačanje evra kao “sigurnog utočišta zasnovanog na predvidivosti”, bolju koordinaciju ulaganja u odbranu i obezbeđivanje zaliha retkih sirovina. Namera je bila i da se na ovaj način osujete zemlje koje su često stavljale veto, naročito u poslednje vreme oko Ukrajine i Rusije.

POGODNOSTI IZ NON-PEJPERA

Glavni elementi francusko-nemačkog non-pejpera pod nazivom “Novi zamah za proširenje” koji je obelodanjen početkom ovog meseca odnosi se na ubrzanje procesa pristupanja, smanjenje pojedinih proceduralnih prepreka, kao i brže otvaranje pregovaračkih klastera čim je zemlja spremna. Zagovara se i stvaranje “strukturisane postepene integracije” pri čemu bi države kandidati, shodno stepenu izvršenih reformi, postepeno dobijale pristup evropskim programima poput razmene studenata, istraživanja i inovacija, u pojedinim sektorima jedinstvenog tržišta, energetskoj i industrijskoj saradnji i slično. Takođe, kandidati bi mogli da budu prisutni na određenim evropskim sastancima i pre prijema, ali bez prava glasa. Svaka sprovedena reforma otvorila bi pristup novom nivou integracije. Istovremeno, pogodnosti dobijene pre članstva ne bi bile trajne. Zemlja koja se udalji od evropskih standarda mogla bi da izgubi neka već stečena prava.