(VIDEO) “Kad mi je teško, uzmem kosilicu i pokosim 500 kvadrata!”: Milica i Gordana gledale su kako im TUMOR RASTE pred očima, ali nisu ustuknule! Nastavile su život bez kose, ali i bez stigme, otišle i korak dalje

Suočavanje sa dijagnozom kancera trenutak je koji deli život na ono pre i ono posle. To je trenutak koji donosi šok, strah i bezbroj pitanja, kako za pacijenta, tako i za celu njegovu porodicu. Ipak, priče Gordane Kovač Dimitrijević i Milice Pećerić iz Subotice nisu samo priče o bolesti. To su svedočanstva o neverovatnoj ljudskoj snazi, o veri koja ne gasne ni kada kosa opadne, i o solidarnosti žena koje su odlučile da u najtežim trenucima ne budu same, već da pruže ruku drugima. One nas podsećaju da preventiva spasava život, a da je pozitivan stav najmoćnije oružje u borbi koja ne priznaje predaju.

Gordanina borba: Od neizvesnosti do neustrašive snage

Gordana Kovač Dimitrijević iz Subotice već šest godina vodi bitku koja podseća na igru bez granica. Ali nikako zabavnu. Njen put počeo je dugom i komplikovanom dijagnostikom.

Prvobitno joj je rečeno da boluje od raka dojke u četvrtom stadijumu, ali su dodatne analize u Novom Sadu pokazale da je reč o folikularnom non-Hočkinovom limfomu. Četiri godine je bila na terapiji monoklonskim antitelima, boreći se da što duže izbegne citostatike, ali se pre tri meseca dogodila Richterova transformacija – njen spororastući limfom pretvorio se u agresivni oblik.

Sve se odigralo brzinom svetlosti. Tumorski čvor je za mesec dana narastao sa tri na sedam centimetara, a zbog njegove pozicije na krvnim sudovima, lekari nisu smeli da ga odstrane u potpunosti. Gordana je odmah krenula na najjaču terapiju. Iako je ostala bez kose, ona to smatra najmanjim problemom. Njen duh ostao je nesalomiv.

– Kada mi je najgore izađem u dvorište, uzmem kosilicu i kosim travu 500 kvadrata. Čak i kada mi nije dobro, ja ustanem i radim nešto, ne dam se – kaže Gordana.

Gordana ističe koliko je važno imati poverenja u lekare, hvaleći predanost tima na onkologiji u Subotici, ali i naglašava da svaka žena mora poznavati svoje telo. Njen savet je jasan, “preventivni pregledi su ključni, naročito za žene sa voluminoznim dojkama koje se ne mogu pregledati samo opipavanjem, već zahtevaju ultrazvuk i mamografiju”.

Ona veruje da Bog ima planove za nju i da se bolest možda desila da bi je usporila i dala joj vremena za sebe.

Milica Pećerić: Devet godina pobede i misija Udruženja “Jedna uz drugu”

Milica Pećerić, predsednica Udruženja “Jedna uz drugu” iz Subotice, danas je u devetoj godini remisije. Njena priča počela je kada je sama napipala kancer, uprkos redovnim kontrolama. Bila je to agresivna i invazivna vrsta koja se brzo razvijala, ali zahvaljujući medicini i sopstvenoj volji, Milica je uspela da pobedi.

Njen motiv za borbu bila je porodica. Rečenica koju je uvek govorila svojoj deci – možeš ti to – postala je njen štit kada je put postao strm.

– Bez dobre podrške prijatelja i porodice, jako je teško izgurati jedan takav put, bez obzira na medicinske šanse – kaže Milica.

Ona naglašava da dijagnoza nije smrtna presuda, iako je to prva misao svake žene. To je faza straha koju treba prevladati i pretvoriti u motiv za borbu.

Milica danas svoju snagu ulaže u udruženje koje je nastalo na inicijativu pokojne Tatjane Antić. Udruženje pruža logističku i psihološku pomoć ženama, od saveta o perikama do stručnih radionica. Milica se posebno fokusira na promenu svesti kod mladih, edukujući ih da razmišljaju o preventivi već sa 18 godina i da tu svest prenesu na svoje majke i bake.

– Bolest me je naučila da više ne procesuiram nervozu iznutra. Rak dojke je povezan sa higijenom življenja u smislu pozitivnog stava prema obavezama. Preventiva me je spasila jer su lekari videli da imam redovnu istoriju kontrola i da kancer nije posledica nemara, već njegove agresivnosti – objašnjava Milica.

Život bez kose i bez stigme: Rak nije sramota

Obe žene otvoreno govore o jednom od najtežih momenata za svaku ženu – gubitku kose. Gordana priznaje da joj je u početku bilo teško da se pogleda u ogledalo i da okolina često reaguje čudno na ćelavu ženu na ulici. Postoje žene koje se stide, koje nose perike čak i pred sopstvenim muževima, ali Gordana i Milica žele da sruše te barijere.

– Bolest nije sramota. To je nešto što dođe i prođe, a mi moramo naučiti da usporimo – poručuje Gordana.

Milica dodaje da je važno da žena zna da ona nije njena dijagnoza.

– Rak nije jednako Milica. Ja sam i dalje mojim prijateljima njihova prijateljica koja trenutno nije u najboljoj fazi, ali nisam manje vredna – kaže Milica.

Udruženje “Jedna uz drugu” nudi tu vrstu prepoznavanja. Kada žena vidi drugu ženu koja je prošla kroz isto, koja je bila natečena od terapija, a sada je vesela i živa, to joj daje nadu koja je u procesu izlečenja dragocena.

Niste same u ovoj borbi

Gordana i Milica svojim primerom pokazuju da je podrška zajednice, bilo kroz udruženja kao što su “Lipa” ili “Jedna uz drugu”, presudna za psihički oporavak.

Udruženje u Subotici deluje u tri pravca:

• preventiva
• pomoć tokom lečenja
• reintegracija žena u socijalni život nakon remisije

Iako se suočavaju sa finansijskim izazovima, njihova misija ne staje jer, kako Milica kaže, njena misija je ispunjena ako se makar jedna žena nakon njihove akcije javi na pregled.

Borba protiv raka je timski rad. U njoj učestvuju porodica, medicinsko osoblje i udruženja, ali snaga počinje od same žene.

Poruka Gordane i Milice je jasna: ne okrećite glavu od preventivnih pregleda, ne dozvolite da strah pobedi nadu i znajte da je svaki novi dan prilika za život, bez obzira na oluje koje prolazite!