“Не”, кратко је рекао гренландски премијер Јенс-Фредерик Нилсен, одговарајући на питање да ли је састанак са специјалним изаслаником Беле куће Џефом Лондријем отворио врата каквој опипљивијој сарадњи Гренланда са Вашингтоном.
Лондри и амбасадор САД у Данској, Кен Ховери састали су се са званичницима гренландских и данских власти недуго пошто је Вашингтон обзнанио листу жеља везаних за будућност овог острва, укључујући снажније и неограничено присуство америчких војника, утицај на евентуалне будуће стране инвестиције и, на концу, експлоатацију ретких минерала.
“Блиц” америчких дипломата и ново “не” Гренланђана
Америчка делегација, у којој се налазио и лекар, стигла је на Гренланд без позива данских или локалних власти, па се на аеродрому у Нуку окупила само група радозналих становника, који су данским медијима рекли да им је “доста америчких тежњи да преузму” ово острво.
“Спремни смо за сарадњу. Можемо разговарати и о војној сарадњи, али границе Гренланда мора бити поштоване”, рекао је гренландски премијер.
Питање америчког војног присуства на Гренланду поново се нашло у центру пажње, пошто је на острво, такође ненадано, стигао официр маринаца, који је проверио стање у којем се налазе ваздухопловна база из Другог светског рата, лука и објекти у које би Американци могли бити смештени.
Према новом америчком плану, који је први објавио Њујорк тајмс, Гренланд је део шире стратегије контроле Арктика, који топљењем леда, добија сасвим ниви геостратешки значај.
Битка за контролу северног пута
Овакав развој ситуације изазвао је кинески брод “Истанбул бриџ“, који је почетком јануара пловећи арктичком рутом, прешао 7.400 километара од Кине до Велике Британије за 20 дана, драматично скраћујући време потребно за транспорт робе од Далеког истока до Европе.
Глобално загревање је отворило могућност да арктичка рута, која пролази поред Гренланда, постане “Суецки канал 21. века”, а амерички председник Доналд Трамп је одмах затим подигао узбуну због наводне “најезде кинеских бродова”.
Други део америчког плана односи се на успостављање радарских база и распоређивање војника на Гренланду, што би, у комбинацији са сличним присуством на Аљасци и у Канади, Американцима донело контролу над Северним полом.
Американци тврде да им појачано присуство на Гренланду гарантује споразум који су потписали 1951. године, у време када је Гренлад још увек био данска колонија. Од јануара, када је Трамп запретио да ће окупирати ово острво, две стране су одржале укупно шест састанака.
Вашингтон, такође, жели да контролише стране инвестиције, нарочито после покушаја кинеских компанија да изграде неколико нових аеродрома у Илулисату. Посао су на концу, после жестоке интервенције Вашингтона, добиле данске компаније.
Власти Гренланда, како јављају дански медији, не желе да се Америка убудуће меша у избор инвеститора, наводећи да би било какав спољни утицај подрио суверенитет тог острва.
И на концу, Трампова администрација је од самог почетка “инвазије” на Гренланд истицала налазишта ретких минерала, скривених дубоко испод ледене коре.
Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација ових минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.
Јагма за ретке минерале
Данци и Гренланђани упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.
Управо због тога, премијер Нилсен је, после последњег састанка, упозорио да “покушај Американаца да преузму Гренланд нису престала”, те да нема показатеља да би се то могло променити.
Гренланд има статус аутономске области унутар Краљевине Данске, али је потпредседник САД Џеј Ди Венс у неколико наврата оптуживао Данску да недовољно улаже у ову територију, надајући се да ће на тај начин придобити подршку локалног становништва за сецесију.
Управо због тога, део америчке делегације био је и лекар, чији је задатак био да преконтролише стање здравствене заштите на острву, што су гренландске власти оцениле као “безобразлук”.
Стејт департмент је, на замерке Гренланда и подозриве погледе из Данске, одговорио да Доналд Трамп “није човек који ће проблеме оставити у наслеђе будућим председницима”.
