NAJAVLjENA jednokratna pomoć države penzionerima i punoletnim građanima neće imati značajnije inflatorne efekte, poručili su predstavnici Narodne banke Srbije. Ove isplate već su uključene u novu projekciju inflacije, dok je NBS preduzela mere kako bi bankama smanjila troškove obezbeđivanja gotovine potrebne za isplatu pomoći.
Foto: Z. Jovanović
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je, odgovarajući na pitanje novinara, na predstavljanju izveštaja o inflaciji, da je Ministarstvu finansija dostavljeno mišljenje kojim je predviđeno da banke neće imati troškove prema centralnoj banci kada budu povlačile gotovinu namenjenu za jednokratne isplate građanima.
Banke bez dodatnih troškova za gotovinu
Kako je objasnila Tabaković, gotovina namenjena isplati pomoći države moraće da bude odvojena od uobičajenih zahteva banaka za gotovim novcem.
– Kada banke budu potraživale gotovinu za jednokratne isplate građanima, neće biti nikakvih troškova Narodne banke prema bankama kojima je taj novac potreban – rekla je Tabaković.
Ona je dodala da taj deo gotovine ne sme da uđe u redovne zahteve banaka, koji podrazumevaju troškove obrade, skladištenja, provere i procene upotrebljivosti novca.
Prema njenim rečima, cilj je da se postupak isplate državne pomoći rastereti svih suvišnih troškova, sve do najsitnijih operativnih detalja.
Jednokratne isplate već uključene u projekciju inflacije
Predstavnici NBS naveli su da su najavljena fiskalna davanja već uključena u aktuelnu projekciju inflacije, jer je u vreme njene izrade bilo poznato da će biti jednokratnih isplata penzionerima i punoletnim građanima.
Centralna banka uticaj ovih mera sagledava kroz ukupnu agregatnu tražnju, odnosno kroz sve izvore finansiranja potrošnje i investicija.
Procena NBS je da je takozvani proizvodni jaz i dalje blago negativan, što znači da ukupna tražnja još ne stvara snažne pritiske na rast cena. Očekuje se da bi se taj pokazatelj krajem godine mogao približiti neutralnom nivou, dok bi naredne godine mogao biti blago pozitivan ili ostati oko neutralnog nivoa.
Pomoć povećava raspoloživi dohodak, ali bez većeg pritiska na cene
U NBS ocenjuju da će državna davanja u određenoj meri povećati raspoloživi dohodak građana i omogućiti rast potrošnje. Ipak, ne očekuje se da će taj efekat biti dovoljno snažan da izazove veći rast inflacije.
– Ne očekujemo veće inflatorne efekte po tom osnovu, pre svega zato što je reč o jednokratnim isplatama – poručeno je iz NBS.
Fiskalna politika će, prema proceni centralne banke, ove godine biti umereno ekspanzivna. Međutim, ni takav karakter fiskalne politike, uz najavljena davanja, neće povećati agregatnu tražnju u meri koja bi delovala značajnije inflatorno.
Deo novca neće biti izdvojen iz budžeta
Predstavnici NBS naveli su i da bi najveći deo sredstava za jednokratne isplate punoletnim građanima trebalo da bude obezbeđen iz Akcionarskog fonda.
To znači da za taj deo pomoći neće biti potrebno dodatno izdvajanje novca iz državnog budžeta.
(Blic)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
