Svetlana Bajić, poznatija kao Mala Cana, suočila se sa ogromnim gubitkom nakon smrti svog supruga, pevača Andrije Bajića. Njihova ljubavna priča bila je posebna, obeležena dubokim emocijama i razumevanjem.
Mala Cana često naglašava da je pored Andrije naučila šta znači voleti, a njegova smrt ostavila je neizbrisiv trag na njen život. U periodu oko sahrane, suočila se s neslaganjima i sukobima sa Andrijinim ćerkama, što je dodatno otežalo njen bol.
Mala Cana se prisetila potresnog trenutka kada je, prilikom dolaska na pomen, gotovo izgubila svest zbog emocionalnog stresa.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
– Pomen je bio zakazan u 10 časova, ja sam kasnila tri minuta, trčala sam da dođem. Desilo se to da sam ja stala da uzmem cveće, gospođa jedna mi je prišla, zagrlila me, a ja sam već psihički dosta bila potresena i meni je tu pozlilo. Jedva sam se povratila da bismo mogli da nastavimo put. Sama sebi sam govorila: “Cano, ti ovo moraš da izdržiš. ”Moj očuh kad je preminuo, ja sam posle pola godine pala u nesvest, kad je moj Andrija preminuo, mislila sam da neću preživeti – rekla je za Blic.
– Četrdeset dana jeste prošlo, ali meni je svaki dan kao prvi. Hvala svim prijateljima i kolegama, svima koji su zvali. Prihvatiće me ovakvu kakva jesam. Moja publika koja me voli će me prihvati ovakvu kakva jesam. Jer kažu vreme leči sve. Udaš se za drugog, žena izgubi dete. Ja sam isto izgubila bebu. To je moja tuga uvek kad god vidim dete. I za mene svako dete, to je moje dete. I svakom detetu sam gledala da pružim, da dam, da ga zagrlim. Ja to najbolje mogu da osetim kako izgleda. Ja to dete nisam imala prilike da zagrlim, ali taj osećaj gubljenja, ne mogu da merim sa mojim Andrijom jer nažalost kažem, nisam rodila to dete. Jesam ga nosila neko vreme u sebi, ali ga nisam rodila. Izgubila ga jesam, moj greh je to pred Bogom, ali moj Andrija je nešto što sam doživela što je bio pored mene. On je prihvatio život sa mnom bez da kažem reč volim te, nego poštovanje, privrženost. Ja sam u njemu našla nešto što nisam imala. Zavolela sam ga – priča u suzama prisećajući se života koji je imala sa Andrijom iako su ih mnogi osporavali zbog razlike u godinama.
Mala Cana otvoreno je govorila za pomenute medije o sukobima s Andrijinim ćerkama, koji su se intenzivirali tokom njegovog lečenja. Opisuje situacije u bolnici koje su bile toliko napete da se umešala i policija. Ona ističe da nije imala nameru da se suprotstavlja porodici, već da su pokušavali da se organizuju zajednički, ali su se stvari zakomplikovale. Na komemoraciji je doživela još jedan težak trenutak kada su je deca ignorisala, što je dodatno pogoršalo njenu emocionalnu bol.
PROČITAJTE JOŠ: SKANDAL U PROGRAMU UŽIVO! Mala Cana i Vendi zaratile zbog navoda o AFERI s pokojnim pevačem!
– Htela sam da se svi se organizujemo, vi kao deca, ja kao supruga. Nisam ih odbacila. Tu je počela da me vređa njegova srednja kćerka. Stala pored mene i čita poruku. Prvo, to je nekulturno. Čak sam i njegovoj mlađoj kćerki poslala tu poruku zbog čega me je vređala da zna. I poslala nalaz. Ja prilazim kod njega, počinju da viču na mene. Vidim da nešto nije u redu. Počinju da se raspravljaju sa mnom. To su uvrede bile katastrofalne: “Ma šta ti više hoćeš?” Hvataju da me vuku. On gleda i moli ih po imenu. “Nemojte da je udarate.” Ja doživljavam nasilje, dolazi policija, sve se zavodi. One su rekle: “Došlo je do guranja.” U redu je, to ćemo videti na sudu. To se vodi tako na javnom mestu u bolnici ispred, ispred njegove postelje. Čime sam ja to zaslužila? Mene je život u toj kući naučio kad sam prvi put imala problem da snimam, jer sam bila svesna, jer sam bila svesna da ja tu nemam dokaza. Ja sam sve snimala. Svaku priču o njemu.
Republika/Nemanja Pančić/Dragan Kadić Andrija i Mala Cana
– Ja toliko imam boli, da ja nemam mesta za drugu bol ili da me nešto povredi. One na komemoraciji nisu povredile mene. Na toj komemoraciji je postojala slika mog supruga gde su sve kolege i svi koji su došli prekrstili se ispred slike. Jel su se deca prekrstila? Ti si došla na komemoraciju, to je osnovno. Nisu mi dali da uđem unutra da uzmem stvari, nego mi njegov zet kod garaže na ulici mi daje njegove stvari. Ja lepo dođem u policiju Voždovac. Ne može meni niko da naredi. Ja sam došla s policijom. Imam i snimak i za njega (zeta) šta je rekao šta će mu uraditi kad izađe iz bolnice. On me je na VMA vređao, a moj Andrija je to čuo. Oni nisu hteli ni policiju da puste unutra. Ne daju mu da uđe, niti on ulazi, jer po zakonu nema prava. Samo sam htela da odaberem najlepše stvari da sahranim mog supruga. Tražila sam ili kaput ili kožnu jaknu njegovu, u tome je uvek išao, kao gospodin. Oni su mi poslali jednu jaknicu koju ja ne znam, niti je on ikad obukao, niti je dobio kaput, niti je dobio kožnu jaknu, niti je dobio frulu. Htela sam da mu stavim frulu. To je njegov prvi instrument koji je svirao i gde god je odlazio samo je vadio iz džepa i svirao. Posle je sveštenik posredovao između nas – objašnjava pevačica za Blic.
Mala Cana se sa suzama u očima seća trenutaka provedenih sa Andrijom, govoreći o njihovim zajedničkim putovanjima i ljubavi koju su delili. Ističe kako su se svaki put pomirili pre nego što su zaspali, bez potrebe za izvinjavanjima. Njihova ljubav bila je iskrena i duboka, a Andrija je bio njen oslonac. Često se priseća trenutaka kada su zajedno provodili vreme, a njen život s njim opisuje kao bajku.
Stalno se postavlja pitanje da li je ona njegova zakonska supruga.
– On je mene zaprosio, on je hteo da mi pruži sve. Nismo mogli da se ostvarimo kao roditelji. I to smo hteli. Iako smešno zvuči, imamo prava. On je to želeo zbog mene i zbog sebe. On bi uvek živeo kroz mene. Nije to problem bio toliki i da se nešto uspe, ali bilo pitanje kako bi se dete rodilo. Ja sam toga svesna, ali on meni nije uskratio taj razgovor, tu probu. On je mene voleo. Meni je Bog dao da imam i ćerke i unuke i praunuku. E ja molila Boga da imam muža, ja dobila sve. Ja sam njih prihvatila kao da su moji. I dan-danas ja za njih upalim sveću kad odem, ja to radim zbog mog Andrije, kaže a na pitanje da li nosi njegovo prezime u dokumentima s obzirom na to da se javno nije predstavljala pod Bajić, otkriva.
– Da. Bajić. On je mene zaprosio kod Tozovca pokojnog. Tu su bila sva poznata imena, Dule Savić, poznati doktori. I on meni donosi ovako na tacnici prsten verenički. On meni ništa nije hteo da uskrati, ja nisam bila nikad udavana. Mi se nismo krili, muzičari su svirali. Mi smo se venčali u Beogradu. Mi smo izašli ovako. Njegova kćerka pitala gde ćemo. On nije hteo da im kaže. Posle sam saznala i zašto nije hteo da im kaže. On je sve mogao da radi u životu, samo nije smeo da se oženi zbog te kuće u Beogradu. Nisam ja prva žrtva, imao je on žene pre mene. Imali su oni mene pre mene svađe i maltretiranja. I pre mene su tu bili problemi. To svi znaju. Ali problem koji je imao ispred mene ja posedujem snimak. I on kaže: “Ajde se venčamo u Gudurici.” I on ima burmu, ali nije mogao da je nosi. Ja sam od prvog dana dušo imala burmu na svojoj ruci. Da su me pitale, ja bih im rekla da su me pitali što nosiš burmu, ja bih im rekla. Mi smo se lepo venčali, otišli na ručak. Postoje slike. On je mene zamolio, da ne promenim prezime, imao je strah. To je tako rekao pognute glave. Kad se on sad razboleo, on je meni rekao: “Dušo, mogu da te zamolim nešto? Da promeniš prezime u Bajić.” Ja sam to uradila za četiri dana. Ja sam došla kod njega nasmejana, ćerke još nisu došle. Ja ulazim ponosno i on me gleda. Kad je on uzeo naočare, kad je on pročitao Bajić, on je mene tako zagrlio, čvrsto. Samo je rekao: “Ti si moja gospođa Bajić, ti si moja mala ženica Bajić.” Grlio me, ljubio. “Dušo moja” širio mi je ruke – pričala je ona za Blic.
BONUS VIDEO:
