Majstor Vladimir otkriva kako da vam klima ne “pojede” novčanik: Zbog ove greške plaćamo ogromne račune, a jedan trik štedi struju (VIDEO)

Sa prvim tropskim danima sezona hlađenja je uveliko počela, a sa njom i strah građana od paprenih računa za struju. Ipak, prijatna temperatura u stanu ne mora nužno da znači i prazan novčanik na kraju meseca.

Optimalna temperatura za rad klime je između 24 i 26 stepeni, čime se izbegava nepotrebna potrošnja struje. Kupovina inverter klima sa najmanje A+++ klasom znatno smanjuje račune za struju, iako su skuplje pri kupovini.

Vladimir Dujković, majstor za klima uređaje sa skoro dve decenije iskustva, otkriva za “Blic” koje su to najveće greške koje Srbi prave prilikom hlađenja, kako da smanjimo potrošnju struje i zašto popravka stare klime nekada predstavlja čisto bacanje novca.

Tajna manjih računa krije se u temperaturi i vrsti uređaja.

Kada pokušavaju da se što pre rashlade, građani često prave grešku i zadaju ekstremno niske temperature. Dujković objašnjava da je optimalna temperatura na kojoj klima treba da radi između 24 i 25 stepeni. Ukoliko su napolju ekstremne vrućine, klimu treba podesiti na 26 stepeni.

Što se tiče same uštede električne energije, stručnjak naglašava da sve počinje još u prodavnici.

“Trebalo bi prvo odabrati uređaj koji ima minimum tri plusa (A+++) u hlađenju i grejanju. Iako su to dosta skupi uređaji i ljudi ih nerado kupuju, oni najviše štede električnu energiju”, objašnjava Dujković.

Glavna razlika u potrošnji krije se u tehnologiji. Dok stare, takozvane “on/off” klime rade jednim istim intenzitetom i konstantno troše struju, savremeni inverterski uređaji kada postignu zadatu temperaturu, samo je održavaju uz minimalnu potrošnju.

Kada je vreme za novu klimu, a kada se popravka ne isplati?

Rok trajanja klima uređaja, u zavisnosti od klase, kreće se od 10 pa sve do 25 godina. Međutim, kada dođe do kvara na starijem uređaju, postavlja se pitanje isplativosti.

“Ukoliko je to neki uređaj niže klase koji je koštao 200 do 400 evra, ako je prešao desetak godina i kvar premašuje polovinu cene koliko je on koštao, onda bi trebalo kupiti novi uređaj“, jasan je Dujković. Uvek je bolja investicija izabrati kvalitetniji uređaj, jer je zabluda da jeftini i skupi uređaji traju isto.

Pranje filtera nije isto što i servis

Mnogi građani mešaju redovno održavanje i čišćenje koje mogu sami da urade. Dujković ističe da je filtere neophodno prati barem jednom mesečno. To je proces od svega pet minuta – filteri se izvuku, operu vrućom vodom uz eventualno malo asepsola, bez korišćenja agresivne hemije.

Takođe, nikako ne bi trebalo stavljati eterična ulja na filtere, jer dugogodišnje iskustvo pokazuje da takvi uređaji na kraju uvek dobiju neprijatan miris.

Sa druge strane, profesionalni servis, koji podrazumeva dubinsko pranje, neophodno je raditi jednom godišnje, dok se u lokalima gde se puši ili su vrata stalno otvorena, to mora raditi i do tri puta godišnje. Neodržavana klima može biti ozbiljan okidač za zdravstvene probleme, uključujući alergije, pa čak i opasne viruse i bakterije poput koksakija i legionele.

Spavanje pod klimom i “zamka” slobodnih majstora

Za one koji klimu ne gase ni tokom noći, majstor ima jedno važno upozorenje – obavezno ostavite dotok svežeg vazduha. “Klima uređaj zna nekad da napravi idealnu zonu komfora pa ljudi prespavaju vreme za buđenje, ali mi trošimo kiseonik dok spavamo, te je dotok kiseonika neophodan”, upozorava Dujković.

Na kraju, usled letnjih gužvi, mnogi građani u panici angažuju prve majstore sa oglasa koji su slobodni istog dana. To je greška koja ih naredne godine košta još više.

“Nestručno se ugradi klima na brzinu i onda postoji problem – ispusti freon, voda curi ili se vraća unutra. Savet je da ukoliko vam je pouzdan serviser rekao da sačekate 10 do 15 dana, sačekate, a ne da zovete prvog koji može ‘već danas’“, zaključuje Dujković, ističući važnost angažovanja isključivo ovlašćenih servisera.