Kako je bicikl pomogao Indijkama da čitaju, pišu i pedalaju do boljeg života

„Indija je postala nezavisna zemlja 1947. godine, ali ja sam stekla samostalnost tek 1992. godine”, kaže 55-godišnja Džajačitra, direktorka državne škole u južnoj Indiji.

Njen život se promenio pre 33 godine kad je okružni zvaničnik uneo mali, ali radikalni dodatak u Nacionalnu misiju opismenjavanja – ohrabrio je žene da nauče da voze bicikl.

Pre toga su retko izlazile iz kuće.

Džajačitra je bila jedna od 100.000 žena iz ruralnih i konzervativnih porodica, koje su time što su naučile da voze bicikl – stekle samostalnost i slobodu.

Neke od tih žena su dobile dobro plaćene kancelarijske poslove, što im je preoblikovalo život i budućnost njihovih ćerki i unuka.

Revolucionarni put

Nacionalna misija opismenjivanja pokrenuta je u Indiji 1988. godine.

Ideja je bila da opismeni kako bi unapredila pismenost, brojanje i ukazala na osnovna prava.

U distriktu Pudukotai, na jugu Indije, oko 380 kilometara južno od velikog grada Čenaja, ovaj program je postao poznat kao Pokret prosvetiteljstva.

Manje od polovine žena u distriktu znalo je da čita i piše.

Prema popisu iz 1991. godine, oko 270.000 žena bilo je nepismeno.

„Tokom razgovora o misiji opismenjivanja, postalo je očigledno da će žene imati velike koristi od ovog programa“, priseća se sastanka Kanamal, koordinatorka Pokreta.

Izračunali su da će biti potrebno 30.000 volontera za obuku tih žena.

Bio je to logistički izazov koji će postati srž programa za učenje vožnje bicikla.

Problem je bio u tome što su porodice nepismenih žena očekivale da će njihovi učitelji biti žene, međutim, malo njih je imalo vlastita prevozna sredstva.

„U to vreme žene nisu imale bicikle ili mopede.

„Nisu mogle da putuju samostalno.

„Smatrala sam da je važno da im to omogućimo.

„Vožnja bicikla je pružila ženama osećaj slobode i samopouzdanja“, rekla je za tamilski BBC njuz Šila Rani Čunkat, tadašnja viša državna službenica.

Kanamal kaže Čunkat nije prihvatila argumente nekih zvaničnika protiv regrutovanja volonterki.

„Kad su žene počele da putuju samostalno, shvatile su da mogu da rade sve“, dodaje Kanamal.

„To je utrlo put za rušenje drugih granica koje su podigli muškarci.“

• Maša Seničić, Simona Dmitrović i Milena Marković: Šta danas znači biti pesnikinja
• Žene Golog otoka: Nekadašnje saborkinje postale su dželati
• Osmi mart: Zašto su žene, iako obrazovanije, i dalje ‘siromašniji’ pol u Srbiji

Priče o uspehu

Projekat će pomoći ženama iz veoma različitih društvenih klasa – i učiteljicama, i učenicama.

„U to vreme, živela sam kao robinja“, priseća se Džajačitra, koja je bila relativno dobro obrazovana.

„Moja tata mi ne bi dozvoljavao čak ni da otvaram prozore i gledam napolje.“

U to vreme porodice su držale van vidokruga muškaraca neudate žene.

„Kad sam napunila deset godina, rodbina je tražila od mene da naučim ili da šijem ili da radim kao daktilografkinja“, priseća se.

Ove poslove su obično doživljavali kao bezbedne i prikladne za žene.

Džajačitra je imala 99 odsto uspeha na testovima iz matematike i ovi predlozi su je sputavali.

Njena majka je založila vlastiti venčani lančić da bi Džajačitra mogla da se obuči za učiteljicu.

U sklopu misije opismenjavanja, izabrana je da predaje ženama u susednom selu.

Džajačitra je shvatila da neće uspeti da stigne do tamo peške i iskoristila je priliku da nauči da vozi bicikl.

„Nosila sam duge suknje i polusarije.

„Tada nisu postojali bicikli za žene, tako da sam naučila da vozim na muškom biciklu“, priseća se ona.

To je donelo specifične probleme – ženski bicikl ima nižu prečku koja povezuje upravljač sa sedištem, zbog čega je ženama koje nose sari bilo lakše da se popnu na njega i okreću pedale.

Džajačitra je pala s bicikla nekoliko puta, ali su je nagrade uzbuđivale.

„Moj život se drastično promenio.

„Osećala sam se kao leptir.

„Radovala sam se večerima kad sam pedalala na časove.“

U početku je njen otac bio protiv, ali se onda predomislio i kupio joj bicikl.

„To je bio najbolji dan u mom životu“, kaže Džajačitra.

Vasanta, sada u kasnim pedesetim, bila je nepismena i iz siromašne dalitske porodice, kaste koja je pretrpela vekove i vekove isključivanja iz društva.

Udali su je kao vrlo mladu, a njen muž je takođe bio nepismen.

Predstavnici Pokreta prosvetiteljstva su joj se obratili dok je radila u kamenolomu, razbijajući stene ručnim alatima.

U to vreme, vožnja bicikla već je postala sastavni deo projekta.

„Ljudi iz Pokreta opismenjavanja su nam rekli da možemo da dobijemo bicikle ako naučimo da ih vozimo“, rekla je Vasanta za BBC.

Bila je stidljiva i ispočetka joj je bilo neprijatno, ali nije mogla da odoli talasu oduševljenja koji je zahvatio njeno selo.

„U to vreme je vrlo malo domaćinstava u našem selu imalo bicikle, a ja sam opet uspela da ga pozajmim i učim.“

Kasnije je uspela da kupi vlastiti bicikl, sa kojim je redovno išla po vodu.

Kad je naučila da čita i broji, udružila se sa tri učenice, iznajmila kamenolom i počela da vodi vlastiti posao.

Vasanta kaže da je biciklistički program podigao njeno samopouzdanje i da je stekla slobodu i poštovanje.

Ona sada pruža podršku unuki, koja želi da postane doktorka.

Pogledajte video Kako Indijke postaju glave porodice

Trajno nasleđe

Danas možete naći na desetine žena kao što je Vasanta u skoro svakom selu u Pudukotaiju.

Neke su osnovale male firme, a mnoge su napredovale od nekvalifikovanih sezonskih poljoprivrednih radnica do pripravnica u kancelarijama.

Pismenost je pomogla ženama da razumeju da su plaćene mnogo manje i u mnogim slučajevima su uspevale da se izbore za povećanje nadnica.

Bicikli su oslobodili žene zavisnosti od muških članova porodice.

Izborile su se za život izvan kuće u vreme kad većina sela nije imala odgovarajuće puteve, a javni prevoz nije bio razgranat.

Jedanaestog avgusta 1992. godine, Pudukotai je proglašen okrugom u kojem su svi stanovnici pismeni.

Danas je uobičajeno videti ženu kako vozi bicikl u Pudukotaiju, ali Džajačitra nije jedna od njih.

Ona danas vozi skuter, a njena ćerka – kola.

„Vožnja bicikla je dala samopouzdanje ljudima kao što sam ja“, kaže Džajačitra.

„Pomogla mi je da shvatim da ne moram da zavisim ni od koga.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• SOS linija za pomoć mamama: ‘Neke rečenice izgovaraju prvi put’
• Mit da su žene prirodno empatičnije od muškaraca
• Vodič kroz žensku kontracepciju, ‘put kojim se ređe ide’
• Dve materice: Život sa retkom ginekološkom anomalijom
• Uber uvodi vožnje samo za žene u Americi