“EVROPSKI LIDERI IMAJU APSOLUTNO POVERENJE U VUČIĆA” Da li nova inicijativa Makrona i Merca ubrzava evropski put Srbije: “EU ne sme da izgubi Zapadni Balkan”

Dok evropski lideri ponavljaju da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i najavljuju intenziviranje procesa integracija, u Srbiji se otvara pitanje kako te poruke utiču na domaću političku scenu i odnose vlasti i opozicije. Istovremeno, deo medija i političkih aktera tumači poruke iz Tivta kao potvrdu da Srbija i dalje ostaje važan partner Brisela, uprkos brojnim otvorenim pitanjima. Posebnu pažnju izazvale su ocene da su srdačni susreti Vučića sa evropskim liderima totalno rasturile blokaderske narative o međunarodnoj izolaciji Srbije.

O tome kakve političke poruke zaista stižu iz Tivta, šta one znače za evropski put Srbije i kako mogu uticati na unutrašnje političke odnose govorili su gosti emisije “Usijanje” na Kurir televiziji: Stefan Srbljanović, politički analitičar, doktor Rajko Petrović, naučni saradnik Instituta za evropske studije, i Đorđe Todorov iz Centra za društvenu stabilnost.

Dodatna motivacija

Za početak, Stefan Srbljanović prokomentarisao je non-pejper Emanuela Makrona i Fridriha Merca i objasnio šta predstavlja ova francusko-nemačka inicijativa:

– Predstavlja pokušaj da se države Zapadnog Balkana dodatno motivišu da ubrzaju svoj evropski put i što pre postanu punopravne članice Evropske unije. Ovaj predlog da te države na neki način prisustvuju sastancima, ali bez prava glasa, predstavlja novu ideju i nešto o čemu će se, pretpostavljam, razgovarati u narednom periodu. Mi kao država, verujem, nalazimo se na dobrom putu kada je reč o odnosima sa Evropskom unijom, iako će neko reći: “Da, ali već neko vreme niste otvorili nijedno poglavlje”. Verujem da situacija u kojoj smo se našli nije posledica toga što nemamo ambiciju da postanemo deo Evropske unije, već je i sama situacija u Uniji takva da zahteva dodatne napore. Pitanje je i koliko su države članice, odnosno Evropska unija kao organizacija, trenutno spremne da prime nove članove. Na nama je da nastavimo da radimo i da sledimo put koji smo zacrtali.

Todorov je potom komentarisao ideju postepene integracije kroz svojevrsni posmatrački status i mogućnost da se na taj način Srbiji otvori veći pristup evropskim fondovima i institucijama:

– Mislim da je ova inicijativa vredna pažnje. Makron i Merc predstavili su je kao plan za Zapadni Balkan, prepoznavši da zastoj i usporavanje procesa integracija ne nanose štetu samo državama koje su kandidati za članstvo, već i samoj Evropskoj uniji.

Zapadni Balkan u centru pažnje

Rajko Petrović dao je mišljenje o tome da li Nemačka i Francuska, pokretanjem inicijative za novi pristup proširenju, pokazuju da Zapadni Balkan u ovom trenutku ponovo postaje prioritet Evropske unije:

– U celokupnu analizu odnosa neophodno je uključiti i geopolitičku analizu odnosa na relaciji kako Zapadni Balkan – Evropska unija, tako i Srbija – Evropska unija. Slažem se da je definitivno Zapadni Balkan, zbog geopolitičkih ambicija Evropske unije, jedan od njenih ključnih prioriteta, možda čak i prioritet. Situacija u Ukrajini se odvija kako se odvija, imamo jednu pat poziciju, imamo retkost da Volodimir Zelenski poziva Vladimira Putina da pregovaraju u Švajcarskoj o okončanju tamošnjeg rata. Prostor Zapadnog Balkana se, sa druge strane, pokazao u ovim turbulentnim geopolitičkim vremenima kao iznenađujuće stabilan i jako privlačan za neke druge geopolitičke aktere koji su u stanju da svoju ne samo ekonomsku, već i političku i vojnu silu i moć projektuju na ovom prostoru. Dakle, ovo je deo Evrope koji je zanimljiv ne samo Kini i Rusiji, već i Turskoj, Iranu, UAE – kaže Petrović i dodaje:

– Mi smo pokazali samom posetom predsednika Vučića Kini i planovima i ponudama od strane kineskih partnera koji su tamo izneti da imamo ozbiljnu alternativu kada je reč o ekonomskoj, tehnološkoj i naučnoj saradnji. Evropska unija kaska na tom polju za Kinom. I, naravno, pokazali smo da smo u stanju da izdržimo udare energetske krize, da očuvamo partnerstvo sa Rusijom po tom pitanju, ali i da razvijamo nova partnerstva, poput onog sa Azerbejdžanom i slično. Sveukupno gledano, ja bih rekao da je sada podjednako u interesu Evropske unije da Srbija i ceo Zapadni Balkan postanu deo Evropske unije, kao što je to interes Srbije i ostalih zemalja u okruženju iz brojnih razloga.

 Odnos Brisela prema Srbiji

Srbljanović je potom prokomentarisao izborne zakone i izbor članova REM-a, ističući da je Srbija zauzela jasan stav po svim pitanjima, da su preporuke ODIHR-a u velikoj meri ispoštovane i da će država i ubuduće nastojati da usvaja preporuke koje dolaze od te institucije. Dodao je da građani na izborima glasaju za rezultate i programe, te da preporuke ODIHR-a ne utiču na sam izborni ishod.

– Što se tiče nekih drugih stvari, kada pogledate odnos tog visokog dela Evropske unije, odnosno ljudi koji predstavljaju tu organizaciju, videćete da oni apsolutno imaju poverenje u Aleksandra Vučića i u ono što on radi, i to su do sada ponovili bezbroj puta – zaključuje Srbljanović.

Todorov je zaključio ko je alternativa predsedniku Vučiću danas koja može toliko široko da zagrabi, od Kine do Makrona, sa kojima ima lične odnose i sa svakom državom pojedinačno ima prijateljske odnose:

– Takvi odnosi su sinonim za privlačenje direktnih investicija i velikih kompanija i to je nešto što Srbiju stavlja na čelo Zapadnog Balkana. Ako govorimo o nekoj opoziciji koja priželjkuje nešto po sistemu “što Srbiji gore, to za njih bolje”, ta politika nema svoje ishodište, nema svoje rezultate, to smo svedoci. Da vi gradite politiku na tome da Evropa želi ovakvu vlast u Beogradu, to ne samo da ne stoji, nego zaista Srbija je i po toj usaglašenosti i usklađenosti sa zakonodavstvom Evropske unije i sa svim onim što radi u tim pristupnim pregovorima zaista odmakla prilično daleko.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs