“Америко, искористи шансу против Ирана и Кине. Ово је стратешка прилика. Признањем Сомалиленда добићете поузданог демократског партнера на Рогу Африке, обезбедићете кључне поморске путеве и ефикасно се супротставити противницима”, део је кампање коју су власти самопроглашене државе Сомалиленд упутиле Вашингтону. На тој територији су већ месецима размештени израелски војници и логистика за ваздушне ударе на Иран.
Обалама теснаца Баб ел Мандеб, који раздваја Африку од Азије, владају жестоки противници и једнако одлучне присталице Сједињених Држава. Јеменски Хути котролишу азијску страну мореуза, док се на другој обали Вашингтону на вечно пријатељство заклињу власти Сомалиленда, самопроглашене државе коју је до сада признала само једна држава – Израел.
Влада Бенјамина Нетанјахуа признала је Сомалиленд крајем прошле године, желећи да колико је то уопште могуће, обезбеди несметану пловидбу кроз Аденски залив и теснац Баб ел Мандеб, кроз који пролази десетак одсто светског поморског саобраћаја.
Израел, Америка…
Стратешки положај и политичке амбиције представљали су главне мотиве Израела да призна Сомалиленд, посебно након почетка рата у Појасу Газе октобра 2023. године, када су акције јеменских Хута натерале поморске компаније да до Европе плове много даљим, опаснијим и скупљим путем око Рта добре наде.
Дипломатске акције, одмах, пратило је и распоређивање војника и успостављање логистичке базе за авијацију у Сомалиленду, док су специјалци из ове државе, њих најмање 80, прошли обуку у израелским јединицама.
Власти у овој земљи су, такође, понудиле Американцима део луке и земљиште за изградњу војне базе, како би истовремено зауздали утицај Ирана, али и преузели улогу протежеа Вашингтона од Саудијске Арабије и Катара.
Амерички одговор, међутим, прилично је шокирао власти у Сомалиленду, јер је Стејт департмент “подржао територијални интегритет Сомалије”, од које се ова самопроглашена држава одвојила пре више од 30 година.
Сомалија, Сомалиленд, земље дервиша и Ал каиде
Сомалиленд, некадашњи британски протекторат, накратко је 1960. године био независна држава, али се убрзо затим постао део Сомалије, али су локални султани и Национални покрет 1991. године прогласили независност.
Негде између лојалности Сомалији и Сомалиленду остала су два региона – Сол и Санаг, који се прилично одлучно супротстављају ауторитету Могадиша и Харгеисе, тражећи да сопствене интересе заступају сами.
Сомалија, као и Сомалиленд, производ су сложених историјских догађаја, укључујући судар британске и отоманске империје, краткотрајну дервишку државу, италијанску и британску окупацију, те на концу проглашење незавосности.
Један од најутицајнијих кланова из Сомалиленда нашао се 1981. године на челу побуне која је угушена после десет година борби, 300.000 погинулих и око пола милиона избеглица.
Хаос, безнађе, глад…
Стање у Сомалији, која је више пута нудила Ирану и Хутима да помогне блокаду Баб ел Мандеба, није нимало једноставно, јер су се у Могадишу, у претходних неколико дана водиле жестоке борбе снага безбедности и милиција.
Политички и безбедносни хаос избио је свега неколико месеци пошто су турске компаније почеле истраживања недалеко од обала Сомалије, што су власти у Могадишу желеле да искористе као кључни адут у покушају да се ова земља претвори у енергетски центар региона.
Директан повод за пуцњаву је одлука да се за годину дана продужи мандат председника Хасана Шеика Мохамуда, што је опозиција испратила позивима на масовне протесте. Војска и јединице лојалне шефовима кланова сукобиле су се, затим, на неколико места у Могадишу.
“Сомалија чак није ни држава”, како је амерички председник Доналд Трамп описао ову земљу крајем прошле године, суочена је са озбиљним проблемима због напада радикалних исламиста и низа других тешкоћа, због којих је још 1960. године формирана мисија Уједињених нација.
У борби против исламиста из Ал каидине подружнице Ал шабаб кључну улогу играју амерички авиони и дронови.
У сложеном сплету околности исламисти су, последњих година, успоставили сарадњу са јеменским Хутима, мада ове две групе заступају прилично опречне идеологије. Западни извори наводе да су бродови натоварени оружјем, прилично редовно, пловили ка Сомалији и наоружавали Ал шабаб.
Уједињене нације су објавиле да ће око трећина становништва Сомалије, односно више од шест милиона људи, бити суочено са драстичним недостатком хране, што је директна последица ратова на Блиском истоку.
